Alter ego

Ah, da, mislim da postoji neko

Postoje dve osobe koje razmišljaju kao ja i koje ja smatram svojim ‚‚drugim ja''. Obe su na ovom forumu. I obe su u jednoj stvari drugačije od mene - impulsivnije su (iako sam i sam impulsivan), ili, ako je lepše reći, ja malo više čekam razmišljajući treba li ili ne.

Često ne mogu da poverujem koliko smo slični i koliko slično razmišljamo. Jedna od njih je često odgovarala na teme i jednostavno me sabotirala da i ja odgovorim na njih, jer ne bih imao šta novo da kažem, a potpuno se slažem. Druga nije ni svesna da je smatram svojim alter egom, tj. pravi se da nije svesna. Postoji toliko stvari koje je izrekla, a na koje sam ja samo klimao glavom i potvrđivao, jer jednostavno nisam morao da dodam ništa, osmi ‚‚u pravu si'', ‚‚slažem se'' i ‚‚baš tako''. Imam utisak da je ona to shvatila možda kao nezainteresovanost, ali čemu moje reči koje isto kažu!

Obe su mi trenutno daleko, ali mi se nekako čini da su mi uvek blizu, bez obzira na sve. Jedna se malo promenila od kako sam došao do ovog zaključka, a druga je ista i mislim da će uvek biti ista.

Desavalo mi se da nekada imam slicna misljenja sa nekom osobom, ali nikada to nije bilo u tolikoj mjeri da bih osjecala da se stapamo u jednu osobu. Uvijek bih zadrzala osjecaj posebnosti i bila svjesna da postoje i slicnosti, ali i razlike izmedju mene i doticnih. Nisam sigurna da me je slicno misljenje ikada sprecavalo da sa nekim razgovaram, sta vise volim kada se sa nekim nadjem na istoj talasnoj duzini, ali moram priznati da nekada i sukob misljenja moze da unese malo zivosti u razgovor.