Alter ego u književnosti

od **Still_dreaming** taj Pon Maj 17, 2010 1:24 am

Čitajući, često se poistovetimo sa nekim od likova iz knjige... Nekada samo pomislimo ''Tako bih i ja uradila/uradio'', ili ''Sasvim ga/je razumem'', a nekada se desi da se toliko pronađemo u nekom od likova da se u isto vreme uživimo u sudbinu, radosti i patnje lika - doživljavamo ga kao svoje drugo ja...

Desilo vam se to?
Pronašli ste svoj alter ego u književnosti?
Ko je to i po čemu ste to toliko slični?

od **ces@ric@** taj Pon Maj 17, 2010 12:57 pm

Meni se to prilicno cesto dogadja. No, najvise sam se ipak pronasla u Ibzenovoj Nori. Duzi period svog zivota sam bila bas poput lutkice, koja je cinila i govorila sve kako se od nje ocekivalo. i kad se Nora konacno odluci suprotstaviti okolini... u tom sam se jako pronasla, bas to sto kazes "I ja tako mislim", "I ja tako osjecam"

Plasim se da ubih u buducnosti to mogao biti lik Ane Karenjine. Njen lik me toliko znao iznervirati, nekim svojim postupcima, ali odlicno znam da me najvise nerviraju osobe koje me podsjecaju na mene samu

od **ciju123** taj Sre Avg 25, 2010 5:21 pm

Arturo Bandini - iz dela Upitaj prah Džona Fantea.

Humor i patnja...

Nikada se nisam toliko poistovetio sa nekim likom, kao tada dok sam čitao to delo. Bukovski je pomalo banalizovao njegov lik. Ipak su to dve različite proze.

Ovo je veoma zanimljiva tema za nekoga ko se bavi pisanjem jer u svakom od svojih likova usađujemo i deo svoje ličnosti...

Alter ego u književnosti

Alter ego u književnosti

Re: Alter ego u književnosti

Re: Alter ego u književnosti