Ženski časopisi

Pre sam citala redovno casopis Ana (Politika), izlazio je jednom mesecno, ali naravno ukinuli su ga.

Ne verujem preterano u to savrseno kuvaju i izgledaju. Kad vidim slike po casopisma kako se slikaju po kuhinjama, a u kuhinji kao da niko nije boravio godinama. Sve pod konac. Cesto se desava da ista osoba gostuje na televiziji i da kaze da se ne snalazi dobro u kuhinji. Kome verovati onda?
Pojedine zenski casopisi imaju 80% reklama, a ostatak su savrsene dijete tipe 5kg za 3 dana. Osim toga tekstovi se ponavljaju.

Casopise obicno prelistam on line, sto mogu da vidim na zvanicnom sajtu. Po, meni je mnogo bolje kupiti knjigu za taj novac, nego casopis koji kosta od 100 pa na vise dinara.

Nekada sam citala Ilustrovanu Politiku, Bazar i Anu. Sada vise ne zivim u Jugoslaviji, pa citam Cosmopolitan i Sunday Times.

Najvise me privlace odgovori psihologa citaocima, a volim i kratke price, karikature, sale, price o poznatim licnostima o kojima sam citala i prije (na primjer, nedavno sam citala o Eriki Jong i njenoj cerki; ili intervjue sa poznatim glumcima). Pomalo razgledam i casopise o unutarnjem uredjenju stana koje moj suprug pobozno kupuje vec godinama.

Elajza ::...Ako ne čitate ni jedan, zašto? Da li vas nešto iritira ili odbija od njih?

Reklame .. .. mnoštvo .. .. previše .. .. (iz)van svake granice ..  .. čitave stranice istih .. .. ostavlja utisak kao da sam kupila male oglase ili tako što ..

Čitala sam - čitaj listala (ali kupovala) Joy, Lepotu i zdravlje, Gloriju, Stil, Cicu (redovno i samo zbog citata) ... Danas mama ponekad kupi Blic ženu i to je sve. Nekada je kupovala Praktiku + to je bila novina koja je odista vredela. I danas ih čuvamo i imamo tuce.
Kao klinka sam čitala Cool girl i Bravo girl.
Danas ne čitam ni jedan ženski časopis. Previše su opterećeni jednim te istim temama, više je fotografija nego teksta i odista sve što me zanima mogu pronaći na internetu...