Priznati prevaru?

Do sada nikada nisam prevarila i ne mogu uopće zamisliti situaciju u kojoj bih tako nešto napravila... Neću reći da mi se nikada tako nešto neće dogoditi, ali poznavajući sebe, sigurno bih priznala kada bi do toga došlo... i to bi automatski značilo kraj veze. Ne bih očekivala da mi se oprosti, baš kao što ni ja ne bih oprostila. Za mene to znači nepoštovanje osobe s kojom si u vezi, a s druge strane automatsko nepovjerenje - što znači da nastavak veze nema smisla...

Treba priznati,tako postoji barem mala mogucnost za oprostaj......

Moj suprug kaze da je bolje ne priznati jer bi time samo povrijedio partnera. Ja nisam sigurna sta bih uradila kada bih prevarila partnera. Da li bih imala snage da lazem i petljam, ili bih morala da sebi olaksam priznanjem? Vjerujem da oni koji priznaju, mada uvijek navode kako to cine radi partnera i da bi veza bila zasnovana na iskrenosti, vjerovatno ipak dosta razmisljaju o svom dusevnom miru i tome kako ce se oni osjecati, vise nego o tome kako ce to uticati na njihovog partnera. Nisam sigurna da bih voljela da moj partner meni prizna da me prevario ako bi se to ikada desilo. Mislim da bih bila opsjednuta razlozima koji su doveli do toga i sumnjom da nisam voljena i da bi mi bilo veoma tesko da zaboravim. Mada, ako bi to bio jedini problem u vezi, mozda i bih uspjela da predjem preko toga.

Ne, u svakom slucaju o.O
Ne bih priznala prevaru, nikad, osim ako ne pokusavam da okoncam vezu u kojoj sam.A zasto priznati prevaru koja nece nikako da utice na trenutnu situaciju?Sigurna sam da me savjest ne bi ubila.
A ako bi mi neko olako priznao, bez i najmanjeg pokusaja da sakrije, povrijedilo bi me, jer bih mislila da mu nije stalo.

Neznanje je blagoslov.

Nije tacno da je neznanje blagoslov @Male Znas ono 'Zaklela se Zemlja Raju da se sve tajne znaju'
Tako da prevara kad tada se sazna. Da l je pametno priznati?!
U braku, ako postoji mogucnost oprostaja i nastavak zivota priznati, al samo jednu prevaru, za koju se sazna.
Inace uvek se trrebamo pitati koga smo prevarili dal nismo mozda sebe?! I emotivno poljuljali sve oko sebe.
Veza- ako dodje do prevare, nema tu vise veze.To isto vazi i za brak, al brak nekako moze da opstane.
Zanimljivo da zene pre oproste prevaru u braku, nego muskarci. To nikako ne znaci da je zena nesposobne, vec iskljucivo da zele da sacuvaju to sto imaju, jer to vole i ako je povredjena do srzi.

Bas cudno...
Ja mogu da predjem preko prevare...Ali ako sam ja prevarena, zasto ne bih mogla da uradim isto? I nema te ljubavi koja bi mogla da me sprijeci da iskoristim svoje pravo ako pozelim.

Ljubav kad je jaka, iskrena i obostrana nema prevare.Ili je to neko moje iskustvo.
Iskušenja su uvek tu, kako kod mladih tako i kod nas starijih.Tako da ljubav nije jaka a ni iskrena, čim se spominju iskušenja koja se vesto kontrolišu.
Prevara najpre počinje u glavi i tu prevaru nikako ne treba nikome reći, jer velika je verovatnoća da će ostati samo u glavi.
Neko je napisao da je iskrenije priznati (tačnije reci i ako ne može dalje razići se)slažem se sa tim stavom samo kad je prevara u vezi.Inače prevara u braku (zajedničkom životu) gde je strast pomutila razum i gde su deca i gde se neko iskreno kaje, može se oprostiti.

Ja mogu da predjem preko prevare...

Da sam devojka nikada ne bi oprostila prevaru. Ti verovatno prejako voliš pa možeš, s tim što se ne slažem sa ovim


[/quote] Ali ako sam ja prevarena, zasto ne bih mogla da uradim isto? [quote]

Čemu to?! Zar to ne liči na neko vraćanje, koje ostavlja bolan čvor

Ukrštenice, ne sazna se sve. Ono što se sazna ili nasluti nije istina dok se drugačije ne dokaže. Kao dokaz, priznajem samo video snimak u HDMI formatu, potkrepljen izjavama najmanje 3 svedoka overenim u sudu.

male ::Neznanje je blagoslov.

Nekad stvarno jeste.