Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Kineski pisac Mo Jan, koji ‚‚magičnim realizmom spaja narodne priče, istoriju i vreme u kome živimo", dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2012. godine. Najviše šansi uoči proglašenja kladionice su davale japanskom piscu Harukiju Murakamiju. U trci je bio i Holanđanin Ces Notebom, kao i pesnici Adonis (Sirija) i Ko Un (Južna Koreja). Među potencijalnim dobitnicima sa pristojnim šansama bili su i Ijan Mejkuan, Bob Dilan, Filip Rot i Kormak Makarti.

Svoje književno oko Mo Jan nepokolebljivo usmerava na ono što naziva tamom i ružnoćom kineskog društva u 20. veku. Jedan od vodećih autora ove zemlje u proteklih pola veka, postao je prvi nobelovac sa kineskim državljanstvom i tek drugi pisac na kineskom jeziku koji je ovenčan najprestižnijom nagradom.

Rođen je 1955. godine, u provinciji Šandong u seoskoj sredini na istoku Kine, a počeo je da piše dok je bio u vojsci, osamdesetih. Sa porodicom živi u Pekingu. Pravo ime mu je Guan Moje, a izabrao je pseudonim pod kojim objavljuje i koji znači ‚‚Ne govori!" Kasnije je objasnio da je nadimak posledica toga što su mu kao brbljivom detetu govorili da ućuti, ali i da ga je izabrao kako bi njegova književnost govorila umesto njega.

Autor je 11 romana i oko stotinu kratkih priča koje se mahom bave burnom istorijom Kine u 20. veku. Kroz svoje stvaralaštvo preispituje tradicionalne vrednosti, bavi se porodičnim odnosima i problemima identiteta. Njegove priče često su prožete politikom i mračnim, ciničnim smislom za humor. Porede ga sa Dikensom, Gabrijelom Garsijom Markesom, Vilijamom Foknerom, ali kažu i da je kineski odgovor Francu Kafki.

Na Zapadu je najpoznatiji po romanu ‚‚Crveni Sorgo" iz 1987, priči o brutalnom nasilju koje je pogađalo sela istočne Kine, gde je odrastao, tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Prema ovom delu, Džang Jimou snimio je istoimeni film, koji je 1988. dobio ‚‚Zlatnog medveda" u Berlinu. Zapaženi romani su mu ‚‚Balade o belom luku", ‚‚Republika vina", ‚‚Velika nedra i široka bedra".

Omiljene teme Mo Jana su revolucija 1911, kada je sa vlasti svrgnuta poslednja kineska dinastija, japanska brutalna ratna invazija i komunizam i kulturna revolucija Mao Cedunga. Njegov najnoviji roman, ‚‚Frog" iz 2009. smatra se najsmelijim do sada zbog opisa čuvene politike ‚‚jednog deteta" i lokalnih zvaničnika koji je surovo primenjuju prisilnim abortusima i sterilizacijom, kroz život jednog seoskog ginekologa. Prošle godine je za taj roman osvojio i najveću kinesku književnu nagradu ‚‚Mao Dun".

Na sajmu knjiga u Frankfurtu 2009. rekao da je on pisac kome treba da se sudi samo na osnovu njegovih knjiga. Pisac, po njegovim rečima, treba da izrazi protivljenje mračnoj strani društva i ružnoj strani ljudske prirode. Dobitnik je brojnih književnih nagrada uključujući i Men Ejžan nagradu, Njumanovu nagradu za kinesku književnost, a mnoga dela su mu prevedena na engleski i druge jezike.


Na srpskom je, u izdanju ‚‚Portalibrisa" objavljen roman Mo Jana ‚‚Velika nedra i široka bedra", u prevodu Milke Medić. Ovaj epski roman pre svega je roman o ženama u zemlji u kojoj dominiraju muškarci. Kao što se iz naslova naslućuje, najvažnija slika i metafora u knjizi je žensko telo. Roman prati sudbinu žene, rođene početkom 20. veka. Udavši se u svojoj sedamnaestoj godini u porodicu Šanguan, rodila je devetoro dece, nijedno sa svojim mužem, koji je bio sterilan. Najmlađe je dečak, jedino muško dete, inače narator u knjizi. Roman je napisan šokantno, sa mnogo krvi i nasilja kakvo se retko sreće u savremenoj beletristici - u skladu sa nečovečnom svirepošću kojom je bio prožet dvadeseti vek u Kini - a ipak nežno i dirljivo.