Govor tijela

Svakako da je najpoznatiji vid govora tijela kada neko pocrveni, sto je uvijek znak stida i neugodnosti. Spustanje pogleda moze da bude znak stidljivosti, isto tako kao i dopadanja. U nekim ekstremnim slucajevima moze cak i da znaci da ta osoba pokusava nesto da sakrije od vas.
Stisak ruke se takodje smatra necim sto puno govori o osobi. Tako uvijek imamo pozitivan utisak o ljudima koji imaju cvrst stisak ruke, mada naravno ni tu ne treba pretjerati! Necete se bas obradovati ako vam neko pocne lomiti kosti sake! S druge strane, ako neko ima veoma mlitav stisak ruke to ostavlja los utisak o toj osobi

Ne verujem u tačna značenja govora tela. Ni onaj koji šalje te znake često ni ne zna da ih šalje. A onaj ko ih prima ima čitav sistem ideja i verovanja o ljudima, životu i neverbalnim znacima u komunikaciji. Stoga je meni gotovo svako uopštavanje besmisleno.

Da li se vama dešava da govorom tijela otkrijete neke svoje skrivene misli sagovorniku i protiv svoje volje?
Koje biste primjere govora tijela prisutne kod vas naveli?

Kažu mi da uopšte nema potrebe da pričam, da se sve vidi na meni. Šta, kako - ne znam. Ali, eto, navodno najviše očima govorim. Ja i dalje ne mogu to da zamislim.

Naravno... Mnoga istraživanja upućuju da gestovi najjasnije prenose značenje govora tela. Slažem se sa tim. Na primer za one koji retko lažu činjenica je da se podsvesni um ponaša nezavisno od laganja, pa ih odaje govor tela. “Profesionalni lažovi”, u koje spadaju političari, novinari, advokati, glumci, naučili su da kontrolišu svoje pokrete pa lažu tako da je to teško primetiti. Smatram da govor tela svakako utice i na odabir osobe koja nam se svidi, privlači pažnju.
U mom slučaju, kada razmišljam podlaktim se, kažiprst je na slepoočnici,a palac ispod brade. Kada mi se neko dopada gledam pravo u oči, smeškam se pa spustim pogled ka podu, onda opet pogledam i smeškam se. To su gestovi koji su lako prepoznatljivi i veoma važni.

“Profesionalni lažovi”, u koje spadaju političari, novinari, advokati, glumci, naučili su da kontrolišu svoje pokrete pa lažu tako da je to teško primetiti.

Odlično Iko, tačno oni su takvi.
Ono što ne vidimo, ili kasno vidimo to su njihove oči.
I da ne 'mašim temu

Meni mnogo više gestikulacija kaže o čoveku, nego sam čovek. Obraćam pažnju na gestiukulaciju, posebno kod prvog susreta.
Malo puta sam pogrešila, na prste mogu da izbrojim. Al to nikako ne znači da sam opterećena, već jednostavno vidim i jasno mi je sve.
To je ono kad osetim da nisam prihvaćena, a ja sam prišla pomalo oprezno, jer taj strah od odbacivanja nikako da se iskoreni kod mene.
Ja...nesveno prekrstim ruke i to mi je odbrambeni stav. Tada nema šanse da mi iko priđe, naravno uz to ide i strogo ozbiljno lice, gde sve piše.
Moram da naglasim da zagrljaj, jak, daje sigurnost, mnoge ljude ljude jako zarlim a i oni mene
Stisak ruke, nikad neću zaboraviti jedan stisak ruke, koji me ohrabrio da istrajem.

Ovo oko flerta, zaboravila sam Znam da se uvek zezam i onda je to kao neki flert.
Oduvek je tako.

Citala sam da doticanje lica prstima i premjestanje nogu - cas prekrstene, cas raskrstene, znaci da neko laze, kao i izbjegavanje direktnog pogleda. Znam da lagan dodir ruke po misici znaci interesovanje za drugu osobu. Takodje i produzeni pogled pravo u oci znaci isto.

Nervozno igranje hemijskom olovkom uobicajeno je kod osoba koje pokusavaju nesto da sakriju.

Prvu knjigu o govoru tela sam pročitao krajem prošlog veka. Pre 20 godina. Od onda sam još toga čitao i usavršio sam se da kada vodim neki bitniji razgovor - sedim kao kip i ne šaram očima. Šipak će da me pročitaju!

A ja opet imam obicaj da drzim noge cas prekrstene, a cas ne, ali ne zato sto nesto lazem, nego zato sto sam navikla da ih prekrstam, a nesto mi vise ne prija taj polozaj nogu.