Samokontrola

Kada me nesto bas iznervira nekada reagujem na nacin koji znam da nije dobar za mene, ali ja to ipak uradim. Kao na primjer, meni procuri nos, a ja pocnem ponovo da pusim od muke. Znam da to nije dobro ni pametno, ali to ipak uradim.

Znala sam i da se savrseno kontrolisem (ili bar mislim da se savrseno kontrolisem, a u stvari je i to vrlo glupo u datim okolnostima!) i nikako ne reagujem na grozan bol, ali ni to nije neka velika sreca. Cini se kao civilizovano ponasanje i kao malima bili su nam rekli da tako treba, a nekada mi se i to cini glupo. Kao Isus na krstu. Doduse, ne znam sta je on navodno mislio, ja sam mislila da bi se bilo lijepo ubiti u takvim okolnostima!

Umete li vi da se zaustavite pre nego što uradite ili kažete nešto zbog čega ćete se kasnije kajati? Umem da se zaustavim, ali to tek shvatim nakon što izgovorim, onda popravljam.
Na koji način iskontrolište svoje ponašanje u tim momentima? Sebe umem da kontrolišem, ali ne i situaciju koja ne zavisi samo od mene.
Čak i kada znate da ste u pravu, umete li sebi da kažete ‚‚Stani!''? Znam da kažem ali tek kada se rasprava dogodi. Tada smirujem situaciju.

Umete li vi da se zaustavite pre nego što uradite ili kažete nešto zbog čega ćete se kasnije kajati?
Ne. Kajanje je neizbežno u mom slučaju. Kažem sve što mi padne na pamet, pa mislio to ili ne.

Na koji način iskontrolište svoje ponašanje u tim momentima?
Ili brojim do 5 u sebi, ili kažem da je raspravu najbolje nastaviti kad se malo ohladimo i priberemo. Ali retki su slučajevi kad se iskontrolišem. Sve je onako kako ja kažem i niko me ne može ubediti u suprotno..

Čak i kada znate da ste u pravu, umete li sebi da kažete ‚‚Stani!''?
Ne. Jarac sam u horoskopu. xD
Ako sam ubeđen da jesam u pravu, nema stajanja dok to ne dokažem. Pa makar rasprava trajala danima..

Umijem da se iskontrolisem savrseno kad su rasprave u pitanju.I to do te mjere da vise nije ni dobro.Kazem samo ono sto moram, sto ne mogu da ignorisem i to najnormalnijim mogucim tonom.
Na koji nacin?Pa, prvo mi prodje kroz glavu da mi ne stoji da vicem ili da nekome uputim uvredu.Ozbiljno, bas bi ruzno izgledalo.
A kad znam da sam u pravu a nekome to ne mogu da objasnim, vise lici na mene da kratko kazem sta imam i iziritirano odustanem od rasprave jer me prosto vrijedja slika mene koja se pravdam nekome, ili se trudim da nesto dokazem.

Vidim da sam ja, za razliku od ostalih, vise pisala o fizickom bolu. Kada sam povrijedjena necijim stavom znam da kazem sebi "stani", ali moja reakcija zavisi i od toga sa kim razgovaram. Ako sam sa nekim vrlo bliskim, kao sto su to roditelji, ili mi je stvarno svega preko glave, znam i da reagujem. Nekada lupanjem vrata ili povisenim tonom, vjerovatno zato sto se najcesce trudim da budem obzirna i vise nego sto treba, pa onda budem dodatno povrijedjena da takvo moje ponasanje nije ispostovano i urodilo plodom. Nije se odavno desilo da ovako reagujem, osim jednom na poslu prije dvije godine, kada sam bila ljuta i zbog plate koja mi nije povecana, i zbog gomile posla koju su ocekivali da uradim u vrlo kratkom vremenskom periodu. Dakle, tesko se ljutim, jos rjedje reagujem kada se naljutim, ali kada eksplodiram to bude poprilicna scena.

Definitivno ne umem da se kontrolišem, a to sam sebi danas po hiljaditi put dokazala izvikavši se na ni krivo, ni dužno dete. Iznervirali su me na drugoj strani, ali je moj sestrić bio vreća na koju sam se istresla. Rezultat: plakao je 2 sata jer se razočarao u mene, ja sam se razočarala u sebe, a osobe i situacija koja me je issprovocirala i dalje je ista.

Dosta sam impulsivna, nazalost.
Zavisi od situacije, osobe, koja me je iznervirala.Naucila sam da izbrojim do deset, i umem da stanem, kada neko nije vredan rasprave.Mada nekada ni to ne pomaze, pa kazem svasta, ali se ne pokajem, najcesce ,jer je to ta osoba neretko i zasluzila.
Kada sam u pravu, nastojim da isteram svoje.

Naucila sam da izbrojim do deset

Ovo je najvažnije, jer kad se nauči do deset, onda je čas tu i pedeset.

Naučio me život da zaista brojim i do pedeset. Bilo je dana kad nisam brojala ni do deset i onda sam to dobro osetila na svojoj koži.

Umete li vi da se zaustavite pre nego što uradite ili kažete nešto zbog čega ćete se kasnije kajati?

Definitivno da, Pa vljda bi bilo sramota da u ovim godinam ne umem.
No, ako mi se desi, al bukvalno desi, da nekada nešto nepromišljeno kažem, pitam, uradim sve da to nekako ispravim.Ljudi koji su mi bliski i koji me znaju, oproste mi brzo i zaborave to.
Jer nažalost ja umem da ćutim mnogo, pa biram momente kad šta da kažem, biram reči i onda strogo sam direktna.
No,bilo je i da pogrešim i napravim veću glupost, sa tim čekanjem, biranjem reči momente.

Čak i kada znate da ste u pravu, umete li sebi da kažete ‚‚Stani!''?

Samo kad sam gubila posao, nisam htela sebi da kažem stani, da sam rekla i da sam bila ljigava i šefov poltron , ostala bih na poslu. No, nije mi žao ni jedne sekunde. Iskontrolisala sam se za toliko, da ne dobije on otkaz, jer se bavio svim i svačim i ja sam to znala, kao i mnogi.Svi su mu čutali, a ja ne. Ali nisam mu ni uzela "parče hleba iz ruku" dok on meni jeste. Mrlju nisam imala na sebi, imala sam dosta bolovanja(mnogi su ostali da rade sa više bolovanja), pri prvom otpustu ljudi sa posla, bila sam ja i tada mi je Socijalni radnik rekao da je šef tražio da me otpuste i da je on sve uradio da me ne otpuste, ali nije moglo.Sećam se da mi je bilo neprijatno što mi se pravdao Socijalni radnik. Nisam ga ništa pitala, već me sam našao.

Tada mi je advokat savetovao sve i svašta, nisam htela, jer ostao bi bez posla, stanuje privatno, mala deca itd...

A da, verovatno sam ga spomenula i spomenem uvek, kad ga sretnem, danas sam ga srela.Savio je glavu kad me video.

Vrlo si ovo dobro rekao poeto. Mene mnogo ljute ljudi koji se ponasaju kako god im padne na pamet i izgovaraju se horoskopom, problemima na poslu ili u porodici i ko zna cim sve ne. Oni to samo koriste kao izgovor da opravdaju svoj bezobrazluk na koji smatraju da imaju pravo . Ja sam obicno prema svima fina, ali ovakvima znam uzvratiti istom mjerom. Sto je interesantno, takvi ce se uvijek najvise pobuniti ako prema njima nisi veoma fin. Ne znam cim samo zamisljaju da tu finocu i zasluzuju!