Svet kroz kapi kiše

Obožavam kišu i volim da sedim na terasi, pijem kafu i uživam u prizoru. Volim i miris kiše, sve... To sevanje munje, gromovi, fascinantno je. Po meni najlepša nezadrživa prirodna sila (koja pritom ne donosi ništa loše kao npr. tornado, cunami i sl.) Sve u svemu, svet je najlepši posle kiše (a i za vreme nje)..

Nisam ljubitelj kise.
Dani kad pada su mi tuzni, sjetni. Uvijek imam osjecaj da priroda place kad je kisno vrijeme.

Meni kisa najcesce znaci neugodnost, jer tada obicno izbjegavam da izlazim iz kuce. Ako moram da idem negdje poslom, velika mi je neugodnost baktati se sa mokrim kisobranom po podzemnoj ili autobusima, pa cak i u automobilu.

Medjutim, veoma rijetko, ali ponekada i ja ipak dozivim kisu kao neki preporod, narocito kratke ljetne pljuskove. Jednom sam cak odusevljeno plesala po jednom takvom jakom pljusku odusevljeno. Bilo je ljeto i jako toplo, a ja u dvoristu kraj stana gdje zivim, pa se nisam bojala neugodnih posljedica.

Po meni bi bilo idealno kada bi kisa padala nocu da zalije prirodu, a danju ne, da ne ometa ljude u svakodnevnim obavezama.

U jesen-zimu nikako. Dok pada priroda mi deluje tužno, nema ptica, nema radosti, sve je sivo.
U proleće volim da je slušam kako pada, nekako me smiruje i opušta.
Volim letnje tople pljuskove, onda čak i izađem, pokisnem. Posle njih sve zaživi u punom sjaju. Duga preko neba dok se tamni oblaci uvijaju i zraci Sunca koji se probijaju kroz njih... Savršeno...

Upravo sedim na terasi. Pada prolećna kiša. Izgleda lepše, lakše, lagodnije. Jedno drvo pod prozorom stare sobe - oprano i obnovljeno. Bare kao prskalice. U svim bojama. Svet u kiši i posle nje izgleda sveže.

Kada sam imala 25 godina kolega me zamolio da mu kupim nesto u gradu. Kada sam posla na posao odlucila sam da svratim i kupim sto treba. Nebo se bilo sastavilo sa zemljom, lilo je kao da je poceo potop. Ja sam imala futrovane cizmice koje su se smocile. Citav dan sam sjedila mokrih nogu u hladnoj prostoriji na poslu i bila sigurna da cu se razboljeti. I jesam - ali ne onako kako sam ocekivala. Zaboljela su me ledja i sest mjeseci nisam se mogla ni sageti da sama sebi operem kosu, a kamo li sta drugo. Na kraju sam uspjela da pobijedim bol zahvaljujuci ustrajnoj vjezbi.

Poucna, ali ne bas najromanticnija uspomena.

Svijet izgleda super kroz kapi kise, ali je jos ljepse kad se poslije kise nebo razvedri.

Eto, baš malopre je padala kiša, a ja sam sedela na zaklonjenoj klupi i posmatrala. Nekako sam videla kako kapljice spiraju svu onu tugu i ono sivilo koje sa sobom nosi ono vreme pred samu kišu.
Zatim je kiša prestala, progrejalo je sunce i kapi koje su se zadržale na travi zasjale su punim svojim sjajem.

Obozavam kisu i obozavam da kisnem malo je zeznuto sada kada imam dredove zbog susenja, ali pre njih sam redovno izlazila na kisu pogotovo pljusak. Cak sam i za vreme casa izlazila da kisnem aaaaaaaa,divno vreme

Upravo sam uživala u jednom spektaklu. Grmelo je, pucalo i sevalo taman kako treba, a kiša je pljuštala silovito, kao da će nebo da se izlije sa njom u trotoar. Na sam nagoveštaj nevremena ja sam pogasila svetla u kući, smestila se udobno u fotelju i čekala da počne. Obožavam kad pada kiša, bilo kakva, ali ovu jaku najviše volim. Imam utisak da me spira iznutra, sa njom u bestrag odu sve nervoze iz mene.
Sad se lakše diše. Za kratko, nažalost, ali da nije tako, ne bi bilo ni želje za novom kišom.