Pogrešan/na čovek/žena ...

Mislim da je zaljubljivanje u pogresne osobe normalna etapa u odrastanju svakog ljudskog bica. Te "pogresne" osobe mogu biti pogresne na razne nacine - bilo da nisu zainteresovane za nas, zabavljaju se sa nekim drugim, piju ili ko zna sta drugo - ali, u svakom slucaju, ne predstavljaju idealnog partnera sa kakvim bismo zeljeli da provedemo zivot. Vjerujem da se mlade djevojke cesto platonski zaljubljuju u nekoga koga nedovoljno poznaju i ko im mozda i nije odgovarajuci partner nesvjesno zeleci da produze djetinjstvo i zastite se od problema koje donosi zivot odraslih osoba.

Situacija je nesto slozenija kada se pocnete zabavljati sa neodgovarajucom osobom. Ja sam kao djevojcica uvijek mastala kako cu se zaljubiti u mladica koji ce biti divan i mi cemo se vjencati i voljeti do kraja zivota. Za svaku svoju simpatiju sam zamisljala da je bas jedna tako divna osoba. Zato mi je bilo utoliko teze kada sam se pocela zabavljati i nakon nekoliko mjeseci zabavljanja otkrila da je mladic sa kojim sam izlazila nesiguran u sebe, suludo ljubomoran i agresivan. Bilo mi je jako tesko da prihvatim istinu da ma koliko se ja trudila nasa veza nije mogla da funkcionise. Nakon godinu dana zabavljanja smo se zauvijek razisli. Moj sadasnji suprug zna za tu vezu i nikada nije bio ljubomoran zbog nje. Naprotiv - drago mu je da sam spoznala koliko gorih ljudi od njega ima tamo negdje, i uvijek istice da mi jedno takvo lose iskustvo pomaze da mnogo vise cijenim njegovu dobrotu.

Današnji ritam života ne dozvoljava da se često okuplja šira porodica. Mnoge ne znamo jer su daleko od nas ili smo ih videli još kad su bili bebci...Tako da se dešava da malo drugačije pogledamo onog koga nikako ne bi smeli (ovde mislim na Vas mlade, jer sigurna sam da ne znate svu braću i sestre)
No..
Sećam se neke svadbe, klasična svadba na Jugu Srbije.Nije mi se išlo (ne znam zašto ne volim svabe...)No da bih ispoštovala muža ja sam ipak otišla.Tačnije išli smo zajedno.
Bilo je mnogo ljudi pod tim šatorom, meni smetala gužva i ta glasna muzika, tako da sam često izlazila napolje.
Kad god sam ja bila napolju bio je neki mladić koji je meni bio drugačiji od svih tamo. Podsećao me na nekoga, nisam mogla da se setim na koga.
Jednog mometa mi je prišao i upalio mi cigaretu. Oslovio me sa "gopspdjice"..nisam ga ispravila, jer sam očekivala da će posle mog kurtoaznog zahvaljivanja da se pomeri.
Počeli smo da ćaskamo o svadbi i svim tim "običajima" koji idu uz taj kraj.Primetio je moj drugačiji akcenet, kao i da nisam neko od "njih" već neko sa strane i to je rekao.
Gledala sam tog mladog čoveka, razmišljala na koga me podseća...(naravno žensko, odamh se seti bivših ljubavi..i traži sličnosti)dobro je da nisam ni gestom pokazala da mi prija njegovo društvo i da sam mogla sve da ostavim pod tim šatorom...samo da ćaskam sa njim. Interesantan mi je bio, zanimljiv i kao što sam napisala drugačiji od svih.
Imala sam 32 godina, a on je tada imao 25...čak smo i isti horoskopski znak...I da skratim priču...naišao je Vilotić(jer me poduže nije bilo...) Prišao nam je i čvrsto zagrlio tog mladića, onda ide klasika kako se nisu videli...Zanemela sam.
Najveći blam mi je bio, kad je taj mladić hteo mene da predstavi mužu..Jer Vilotić je ponekad i buzdovan, umesto da je on odmah rekao ko sam on se raspričao i raspitivao kako je ko i gde je ko od familije.Mene nije ni primećivao...
A, ja gopođica je l..i tako se taj mladić okrenuo ka meni i pokušao da me predstavi mužu kao gospođicu, kojoj ne zna ime...naravno, ovaj ga je prekinuo, izvinio se (kuroazija) i rekao da nisam gospođica, već njegova žena
Veoma mi je neprijatno bilo samo sam ćaskala sa tim mladićem i svo vreme razmišljala na koga me podseća.Čak nismo ni svoja imena rekli jedno drugom...
Posle toga nisam izlazila napolje...trpela sam tu muziku i gužvu, a Vilotić me zezao za "medalju"