Da li je iskazivanje ljutnje nekada pozitivno?

Moja iskustva sa iskazivanjem ljutnje su podijeljena. Bilo je slucajeva kada sam zbog toga izvukla deblji kraj i slucajeva kada sam postigla bas ono sto sam zeljela, a nije mi polazilo za rukom drugim mirnijim metodama.

Kao primjer prvog navela bih kada sam u jednom od svojih bivsih zaposlenja pobjesnila sto se od mene ocekivalo da radim i duznosti za koje mi je izricito receno da ce ih raditi drugi zaposleni. Nije da ih nisam uradila ko zna koliko puta bez gundjanja, ali u jednom periodu kada smo imali jako puno posla i stalno radili prekovremeno sam naprosto eksplodirala kada sam po ko zna koji put morala da se javim na telefon jer je djevojka sa recepcije otisla negdje da zabusava. Bila je veoma lijena i brbljiva, i miljenica jednog od direktora. Nisam doduse puno rekla, ali sam lupala fiokama i vratima i bila neobicno glasna i zvucala ljuto kada sam se javljala na telefon. To je bio prvi put da sam povisila glas u toj firmi za tri godine rada, ali to sigurno nije previse promijenilo stvari u moju korist jer sam ubrzo nakon toga izgubila posao.

Drugi put sam svoju ljutnju iskazala kada je kolegi iz kancelarije koji je zaradjivao vise od mene povisena plata da bi mene zamjenjivao dok sam bila odsutna. Bio je neiskusan - ili da mozda kazem iskreno da pojma nije imao sta ja radim niti kako - i kada sam se vratila sa bolovanja ja sam morala da uradim gotovo sav posao koji se bio nevjerovatno nagomilao. Zbog ovoga sam trazila povisicu, ali je nisam dobila dok nisam napisala nekoliko pisama upravi zaleci se i obrazlazuci svoje misljenje. Firma je bila u krizi, ali cim smo dobili prvu vecu svotu novaca ja sam dobila povisicu i pozamasan bonus, pa sam tako uspjela da ostvarim pisanjem (ljutih, ali uctivih) pisama u onom sto mi cetiri godine teskog rada nisu omogucile.

Kroz ljudsku istoriju upravo je iskazivanje ljutnje to sto je omogucilo stvaranje drugacijih medjuklasnih i medjuljudskih odnosa. Od pobuna robova pa nadalje, iskazivanje ljutnje postojecim odnosima dovelo je do napretka civilizacije.

Pa ljutnja nekad defintivno pomaze, jer neki ljudi na znaju da reaguju kad im se lijepo obratis. Kad se izgalamis, nekad poslusaju.

Zavisi od covjeka.

Ja sam jednom na Jahorini mirno cekao da nas skinu sa zicare kad je nestalo struje. Dvojica u korpi ispred mene su vikali kao blesavi.

Nagradno pitanje glasi, koga su prvo skinuli sa zicare?

Ljutnja je značajna vrsta emocije i ispoljava se u različitim intenzitetima. Naravno bitnu ulogu igra i kontrola emocija kao i način suočavanja sa njima. Česte promene raspoloženja i konstantno suočavanje sa takvom vrstom emocija predstavlja psihičku traumu koja ugrožava mentalno zdravlje i osećaj lične sreće. Emocije se ne mogu kontrolisati direktno, već indirektno. Dakle izbegavanjem situacija u kojima se javljaju bilo kakve neželjene emocije postajemo emocionalno rasterećeni. Nekada se takve situacije ne mogu da izbegnem, ma koliko se trudio i onda dolazi do ispoljavanja. Kod mene to traje kratko, ali neprijatno jeste. Različite su reakcije jer se odmah posle toga smirujem i kontrolišem situaciju. Neki put i donosi rezultate, ljudi razmisle dva puta i pokušaju da shvate zbog čega je ton bio povišen. Isto tako nečija ljutnja deluje na mene.

Što sam starija sve sam više ljuta na samu sebe, jer dozvolim sebi da se naljutim na nekoga..to mi ne treba.
Kontrolišem emocije, i moje iskaljivanje ljutnje je uvek ćutanje, ili leden glas.
Skoro sam saopštila (bukvalno) jednom komšiji da više nećemo piti kafu i da nije više dobrodošao.
Elem, stalno je pričao kako sam ja neradnik, najpre samo Vilotiću, onda i meni, ne zanjući kroz šta sam prošla i kako sam ostala kući. Pokušavala sam da mu objasnim, nije me slušao.Veličao je svoju gopođu,a mene umesno omalovažavao. Dugo sam to pripisivala njegovom (ne)vaspitanju i ćutala. Posle jedne raspravke u kući, pozvala sam ga na kafu i bukvalno saopštila da nemamo šta više da pričamo, kako on i ja, tako niko iz moje porodice.Objasnilla sam zašto i otvorila mu vrata da ga ispratim.Bio je šokiran, jer me ne zna takvu.
Kad je otišao, bila sam ljuta na sebe, jer sam se iznervirala a pred njim sam bila krjanje smirena i ledena.