Jezik i pol
3 posters
Jezik i pol
Muškarci i žene drugačije upotrebljavaju jezik. Prema nekim istraživanjima, žene teže ‚‚lepšem'' izražavanju, poštuju normu, a muškarci, čak i kada poznaju normu, teže nestandardnim oblicima. Žene bolje poznaju boje i njihove nijanse, a muškarci sport, mehaniku itd. Žene češće upotrebljavaju uzvike i nastoje da preuveličavaju stvari. Upotreba mimike i gestikulacije takođe se veoma razlikuje.
Jezik se nesrazmerno odnosi prema polovima. Postoje imenice koje označavaju pripadnika muškog pola i nosioca zanimanja muškog pola, a koriste se za označavanje ženskog pola: rukovodilac, nosilac, prevodilac, stručnjak, pedagog; ali: advokat/advokatica; ministar/ministarka (što se može tumačiti i kao ‚‚ministrova žena'' i kao ‚‚žena ministar''. Za ovo drugo se predlaže oblik ‚‚ministresa''). Oblici profesor/profesorka, nastavnik/nastavnica, učitelj/učiteljica, prihvatljivi su, ali postoji nijanse koje unose razliku u značenje i shvatanje ovih imenica - ako se kaže ‚‚Ona je profesor.'', to nosi uzvišenije značenje nego ‚‚Ona je profesorka.'' = ona obavlja posao profesora. Ženski naziv profesije često ima niže hijerarhijsko značenje nego muški (a uostalom, oblici ženskog roda se i jesu razvili dodavanjem nastavaka za ženski rod na imeničke osnove muškog roda), npr., ‚‚Ona je doktor nauka'' i ‚‚‚Ona je doktorka.''
Kada je reč o titulama, uvek se koriste imenice muškog roda: general, potpukovnik, magistar, doktor itd.
Neke imenice imaju različito značenje u zavisnosti od roda u kom su upotrebljene:
- domaćin/ domaćica - domaćin dočekuje goste, a domaćica služi;
- sekretar/sekretarica - sekretar organizuje poslove, a sekretarica ih izvršava.
- neženja/usedelica - neženja ima pozitivnu, a usedelica negativnu konotaciju.
Postoje i nazivi za ženska zanimanja isključivo ženskog roda: babica, medicinska sestra itd. Jezik, po pravilu, zaostaje za društvenim razvojem (žene danas mogu biti gradonačelnice, ministarke i sl., ali se to u jeziku teže odražava). Gramatički, samo je muški rod nemarkiran, neobeležen u kongruenciji, i zato pokriva sve slučajeve upotrebe: Sit gladnom ne veruje. (i kada se odnosi na žene), Ko je došao?, a ne Ko je *došla? (jer ne kongruira sa upitnom zamenicom).
Muški rod je dominantan i kod životinjskih vrsta, a u srpskom jeziku ne postoje ni brojevi koji bi se odnosili samo na žene - sedam, sedmoro (grupa muškaraca i žena), sedmorica (grupa muškaraca).
Ostaviti ovakvo stanje ili ga menjati?
Smatrate li da je ostavljanje samo muških naziva za označavanje nekih profesija i titula, na neki način, oblik diskriminacije?
Da li u vašem jezičkom osećanju uzvišenije zvuči ‚‚Ona je profesor'' ili ‚‚Ona je profesorka'', ili je po vašem mišljenju to jednako?
Jezik se nesrazmerno odnosi prema polovima. Postoje imenice koje označavaju pripadnika muškog pola i nosioca zanimanja muškog pola, a koriste se za označavanje ženskog pola: rukovodilac, nosilac, prevodilac, stručnjak, pedagog; ali: advokat/advokatica; ministar/ministarka (što se može tumačiti i kao ‚‚ministrova žena'' i kao ‚‚žena ministar''. Za ovo drugo se predlaže oblik ‚‚ministresa''). Oblici profesor/profesorka, nastavnik/nastavnica, učitelj/učiteljica, prihvatljivi su, ali postoji nijanse koje unose razliku u značenje i shvatanje ovih imenica - ako se kaže ‚‚Ona je profesor.'', to nosi uzvišenije značenje nego ‚‚Ona je profesorka.'' = ona obavlja posao profesora. Ženski naziv profesije često ima niže hijerarhijsko značenje nego muški (a uostalom, oblici ženskog roda se i jesu razvili dodavanjem nastavaka za ženski rod na imeničke osnove muškog roda), npr., ‚‚Ona je doktor nauka'' i ‚‚‚Ona je doktorka.''
Kada je reč o titulama, uvek se koriste imenice muškog roda: general, potpukovnik, magistar, doktor itd.
Neke imenice imaju različito značenje u zavisnosti od roda u kom su upotrebljene:
- domaćin/ domaćica - domaćin dočekuje goste, a domaćica služi;
- sekretar/sekretarica - sekretar organizuje poslove, a sekretarica ih izvršava.
- neženja/usedelica - neženja ima pozitivnu, a usedelica negativnu konotaciju.
Postoje i nazivi za ženska zanimanja isključivo ženskog roda: babica, medicinska sestra itd. Jezik, po pravilu, zaostaje za društvenim razvojem (žene danas mogu biti gradonačelnice, ministarke i sl., ali se to u jeziku teže odražava). Gramatički, samo je muški rod nemarkiran, neobeležen u kongruenciji, i zato pokriva sve slučajeve upotrebe: Sit gladnom ne veruje. (i kada se odnosi na žene), Ko je došao?, a ne Ko je *došla? (jer ne kongruira sa upitnom zamenicom).
Muški rod je dominantan i kod životinjskih vrsta, a u srpskom jeziku ne postoje ni brojevi koji bi se odnosili samo na žene - sedam, sedmoro (grupa muškaraca i žena), sedmorica (grupa muškaraca).
Ostaviti ovakvo stanje ili ga menjati?
Smatrate li da je ostavljanje samo muških naziva za označavanje nekih profesija i titula, na neki način, oblik diskriminacije?
Da li u vašem jezičkom osećanju uzvišenije zvuči ‚‚Ona je profesor'' ili ‚‚Ona je profesorka'', ili je po vašem mišljenju to jednako?
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Jezik i pol
Ja smatram da nema potrebe da se ovo mijenja, niti mislim da je profesor dostojanstvenije nego profesorka/profesorica. Kada sam isla u skolu profesore sam rangirala po znanju i sposobnosti da nam materiju predstave na neki interesantan nacin, a ne po tome koji smo oblik rijeci "profesor" koristili kada smo pricali o njima. Imam divne uspomene na zenske predavace isto tako kao i na muske, pa sam sigurna da i u ostalim zvanjima ljudi impresioniraju druge onim sto uspiju da ostvare vise nego li samom titulom. Mislim da je opsjednutost titulom vise stvar kompleksa nize vrijednosti ljudi koji misle da pocetak njihovog zivota nije bio dostojan toga kako su ga nastavili, nego nekog stvarnog znacaja same titule.
Nekada titule znace mnogo manje nego sto zvuce. Znala sam ljude koji su uradili magistarske radove, a nisu se znali pravilno izrazavati na svom vlastitom jeziku, i kojima je ta titula bila vaznija nego nekome ko je mozda bio i doktor nauka (i to vrlo pismen!), ali skromna osoba.
Nekada titule znace mnogo manje nego sto zvuce. Znala sam ljude koji su uradili magistarske radove, a nisu se znali pravilno izrazavati na svom vlastitom jeziku, i kojima je ta titula bila vaznija nego nekome ko je mozda bio i doktor nauka (i to vrlo pismen!), ali skromna osoba.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Jezik i pol
Ja mislim da treba napraviti jasnu razliku između gramatičkog i prirodnog roda. Gramatički rod imenica postoji da bi reči lakše kongruirale; prirodni rod nam je svima poznat intuitivno. U opisu teme nisu navedene imenice ženskog gramatičkog roda, a koje mogu biti i muškog i ženskog prirodnog roda, kao što su, recimo, pijanica i lutalica. ‚‚Evo moga lutalice!" je pravilno zajedno sa ‚‚Evo moje lutalice!" U oba slučaja reč je o muškoj osobi, a nisam čuo da se iko bori za oblik lutač ili tako nešto. Što se tiče pijanice, tačno je da postoji i oblik pijanac, ali postoji razlika u značenju. Drugi pojam ima nešto pozitivnije značenje i njegov sinonim bi, donekle, bio boem.
Mislim da je sva ova rasprava samo proširena rasprava o ženskim slobodama i pravima. Ne treba jezik komplikovati još više, pogotovo ne srpski.
U nemačkom jeziku, na primer, devojka se kaže: das Mädchen. Ova imenica je gramatičkog srednjeg roda, a označava nešto što je prirodnog ženskog roda. I niko ne traži alternativu, niko u Nemačkoj ne želi da tu nešto menja i izmišlja imenicu koja će biti ženskog roda.
U engleskom jeziku postoji sada tendencija da se od nekih imenica koje se ‚‚osećaju" kao muške stvori i ženski ekvivalent. To je, po mom mišljenju, potpuno apsurdno, pogotovo zato što engleski jezik nema gramatički rod, osim u pojedinim izuzecima.
Međutim, jezik se menja s društvom, tako da se meni čini da ćemo imati sve više nekakvih novih reči za označavanje titula koje imaju žene.
Mislim da je sva ova rasprava samo proširena rasprava o ženskim slobodama i pravima. Ne treba jezik komplikovati još više, pogotovo ne srpski.
U nemačkom jeziku, na primer, devojka se kaže: das Mädchen. Ova imenica je gramatičkog srednjeg roda, a označava nešto što je prirodnog ženskog roda. I niko ne traži alternativu, niko u Nemačkoj ne želi da tu nešto menja i izmišlja imenicu koja će biti ženskog roda.
U engleskom jeziku postoji sada tendencija da se od nekih imenica koje se ‚‚osećaju" kao muške stvori i ženski ekvivalent. To je, po mom mišljenju, potpuno apsurdno, pogotovo zato što engleski jezik nema gramatički rod, osim u pojedinim izuzecima.
Međutim, jezik se menja s društvom, tako da se meni čini da ćemo imati sve više nekakvih novih reči za označavanje titula koje imaju žene.
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu