Vaš omiljeni predmet u školi

Ja sam uvijek imala veliko interesovanje za jezike i knjizevnost, pa sam to i studirala. Takodje sam uvijek voljela i psihologiju, o kojoj sam dosta citala i nezavisno od skole. Najmanje su me u skoli interesovali fizika i matematika.

Sticajem okolnosti kada sam dosla u Englesku zavrsila sam kurs za sekretarice sa racunovodstvom, i kada sam se zaposlila moji poslodavci su primijetili da sam veoma precizna u svim proracunima koje sam radila za njih, te su odlucili da ce racunovodstvo biti moj zivotni poziv. Kasnije sam zavrsila jos neke kurseve racunovodstva, a i bavim se time vec godinama, tako da bih mogla reci da je ono sto mi je bila slabost u skoli postala jaka strana u zivotu.

Knjige koje sam gutala u ogromnim kolicinama u svojim mladjim godinama sada manje citam. Tako da bi se gotovo moglo reci da sam ja kao neki fotonegativ sebe same iz mladjih dana po svojim interesovanjima.

Skoro sam zavrsila srednju skolu. Tu me uvjek zanimao srpski jezik, kao predmet. Manje gramatika vise citanje knjiga, analiza likova, pronalazenje sustine djela...
To me zanima i van skole.

Uglavnom je to istorija, i ono što ide sa njom, znači istorija umetnosti, latinski, filozofija, sociologija...
Volim i književnost, ali više privatno jer ne radim ništa na časovima.
A matematiku i fiziku nemam pojma, jer nikad nisam imala adekvatnog profesora, a i ne interesuje me nešto.

Moj omiljeni predmet bila je matematika.

Biologija na prvom mestu, zatim hemija i fizika. Matematika mi je bila samo zanimljiva.

Najviše sam voljela maternji jezik (i kad je to bio srpski, i sada, kada je to hrvatski). Zapravo, zanima me književnost, ali volim i jezik. Svoju ljubav prema omiljenom predmetu u školi ostvarila sam tako što sada studiram hrvatski jezik i književnost. Recimo da ostvarujem jedan od svojih snova...

S druge strane, nikada me nisu zanimali biologija, kemija i fizika. Obično ljudi u isti koš s tim predmetima stavljaju i matematiku, ali nju sam baš voljela. Svi se čude kada kažem da me rješavanja matematičkih zadataka opušta. Znala sam u srednjoj to raditi u slobodno vrijeme...

Inače sam imala jako loše nastavnike engleskog, povijesti i zemljopisa. Mislim da sam puno više mogla naučiti da me je netko zainteresirao za te predmete. Ovako sama baš i nisam imala neke volje. S engleskim se i dalje mučim, iako se stvarno trudim svladati ga. Iz povijesti me zanimaju određena razdoblja pa o tome znam više. Što se zemljopisa tiče, zanimljivi su mi razni običaji i kultura različitih naroda.

Samo matematika i engleski jezik, ništa drugo.. Bilo je par predavanja (lekcija) koje su mi bile zanimljive iz raznih predmeta ali nedovoljno da bi me zainteresovao i sam predmet. U srednjoj me nisu zanimali fizika, mehanika, tehničko crtanje i slični ali sam ih na fakultetu jako zavoleo i super se snalazim sa njima, dok je matematika pala u senku zbog tih predmeta..

Ja sam bila jedan od onih napornih klinaca, koji jos tokom ljetnog raspusta uzmu da prelistaju knjige za iducu godinu. To sam ucinila i na raspustu prije godine kad cu dobiti fiziku. Fizika me odusevila i sva puna nade dam dosla u sesti razred. nazalost, dobih idiotkinju od nastavnice, a ni kasnije tokom srednje nisam imala srece sa profesorima. Medjutim, uprkos tome, taj predmet mi je i dalje jedan od omiljenih

Pored njega, omiljeni su mi i matematika i hemija. I naravno maternji (ma kako se zove danas), koji mi je oduvijek na prvom mjestu. Ja se cesto zezam zato sto sam tehnicar, da sam operisan od gramatike i da ne shvacam knjizevnost, ali ustvari me nasa gramatika jako zanima i obozavam da citam i razgovaram o djelu. Tako da su mi te predrasude da ako ti ovo ide, ovo drugo ne ide, malo glupe.
Jedino sto sam vidjela da od studiranja jezika necu imati puno, pa mi je to ostalo kao hobi.
Jedni od omiljenih predmeta bili su mi i: latinski, sociologija, filozofija, kultura religija, likovna kultura, tehnicko...

Predmeti koje nisam voljela su bili biologija i engleski. Imala sam dobre ocjene iz oba, ali jednostavno me nisu zanimali. No, izgleda da nikad ne znas sta te ceka. Najprije sam studirala godinu dana na engleskom, sto mi je u srednjoj bilo nezamislivo. A sad cesto na poslu prevodim tehnicku dokumentaciju sa ili na engleski

Oduvek sam više voleo društvene predmete. Najviše engleski i srpski. Logiku i filozofiju. Zatim istoriju i nemački.
Mrzeo sam, prezirao fiziku i hemiju i biologiju, ali sam ih učio, zato što sam morao. Nisam osećao ništa posebno prema geografiji, mada je ponekad umela da bude zanimljiva.

Citam Vas i ne mogu da verujem,
svi imate omiljen predmet, neki cak i vise...
Jedina sam koja nema omiljeni predmet,iako nisam bila los djak.
Najmanje me zanimala matematika, mrziiiiim jeeeeee. Divim se ljudima koji je vole.

Meni je to kod tebe bas cudno, obicno se svako pronadje negdje. Ako ne nadjes vec neki predmet u osnovnoj ili srednjoj, nadjes na fakultetu. Meni je matematika nekako logicna i zanimljiva. Volim sto je ne mozes nastrebati, vec moras malo mozgati. Zato nikad ne bih mogla studirati pravo i bubati napamet neke definicije, tako da se ja divim tim ljudima. Ali, imam dva prijatelja za koja slobodno mogu reci da su operisana od matematike. Geografija, historija, engleski, bosanski... - sve same petice, a matematiku su jedva za 2 natezali. Jednostavno im neke stvari nisu bile logicne, koliko god im puta objasnio, pa su naravno na kraju zamrzili matematiku.

Ne mora da znaci da se svako pronadje negde. Vidis kako se ja nisam pronasla, a ni neki moji prijatelji.
Ne interesuje me ni jedan predmet ceo-detaljno, navescu primer geografija....interesuje me npr sve o Spaniji,ali o Italiji me nista ne zanima.
I ne mora da znaci ako nekog ni jedan predmet ne zanima da je bio los djak. U osnovnoj skoli sam bila odlican, u srednjoj vrlo dobar...a evo sad zavrsavam i fax. Nigde nisam pronasla ni jedan predmet za koji bih rekla da mi je omiljeni.

A matematika, sama rec mi para usi axaxxa , jer me je mnogo mucila u srednjoj. Bas zato sto se nije redovno vezbala i tu je nastajao problem.

Mene nervira što je matematika šablonska. Naravno, potrebno je kreativnosti da dođeš do rešenja određenog zadatka, ali kasnije čim naiđeš na zadatak sličan tom, rešavaš ga po tom šablonu i to mi je jako dosadno. Još gore mi je kad uzmem zbirku i vidim gomilu zadataka koji se isto rešavaju ali su različiti brojevi, a neophodno je da ih uradim da bih provežbala i zapamtila taj postupak.

Iz matematike sam uvek imala loše ocene jer me je mrzelo da vežbam. No kada sam morala da je vežbam da bih popravila ocenu na kraju školske godine nekako mi je bila laka, tj. nisam se umarala vežbajući je celu noć kao što bih se umorila da sam, recimo, učila biologiju za to vreme. Zato ne znam čemu toliko dizanje matematike u najteže predmete (predmete za genijalce) jer ona predstavlja kao neku igru sa samim sobom. Imaš mozak, samo treba da sedneš i da zaključuješ, teško je kad ne znaš nešto da uradiš, ali posle određenog vremena ćeš provaliti rešenje. Ona jednostavno nije kao ostali teorijski predmeti, gde je neophodno posle 50strana da napraviš pauzu jer ti je glava puna informacija i jer si ostao bez glasa ponavljajući. Jednostavno ne može fizički i umno da te zamori.

Ne znam čemu ovaj traktat o matematici, ali eto, sam je izašao iz mene. Valjda mi nedostaje škola

Ja sam od onih kojima ipak vise nedostaje drustvo iz skole

Chegirl isto mislim kao ti i isto mi se desavalo. Zato sam navela ko ne vezba redovno mrzi matematiku iz dna duse,jer se redja jedinica do jedinice u dnevniku. A profesori su obicno bili strogi.
Sto ti kazes to za popravljanje ocene, desavalo se i meni da mi se svidi, i da mi nije problem da satima resavam zadatke. Pogotovo kad ono vidis da ti ide i da ti to mozes. Verovatno se stavlja u teske predmete, jer malo ko je redovno vjezba pa vecina dobija lose ocene, uglavnom jedinice. Kod nas je talo bilo....desavalo se da na pismenom zadatku bude po 2-3 pozitivne ocene,a ostalo sve jedinice. Onda svi kukamo ,teski zadaci,stroga profesorica....samo trazimo neke izgovore, a svi misle da matematiku mogu nauciti dan pre pismenog.

Da, to stoji, sami smo krivi za to, jer smo lenčuge koje neće da vežbaju. Tako je bilo i kod mene u školi, dok se nismo navikli na profu u 2. godini.
Ja sam samo protiv tog ''kulta matematike'' koji vlada u školama. Pre svega, da đak generacije uvek mora da bude neki matematičar, fizičar čak iako nema diploma koliko neki društvenjak, jer je on zaboga ''pametan'' a ostali su štreberi. Znam dosta kvalitetnih ljudi (pod kvalitetnih mislim obrazovanih) koji su rasturali srpski, istoriju, geografiju ali koji nikad nisu dobili poštovanje i priznanje drugih samo zato što ti predmeti nemaju toliki oreol kao matematika.

Mislim da se za razliku od vas vise bavim matematikom i samim tim je smatram daleko kompleksnijom od obicnog sablonskog rjesavanja zadataka. Recimo kod kombinatorike se sigurno tako ne moze rjesavati zadatak, jer moras prvo smisliti kako ga postaviti, sto se ne moze bas nabubati iz neke knjige. Jedino ti se moze potrefiti da ako imas nekog lakog profesora da ti da upravo taj zadatak koji si preradio.

Na drugu stranu, mnogo manje se bavim geografijom ili historijom i smatram je znatno jednostavnijom za ucenje, ali i dosadnijom. Naucim tamo neke klime, rijeke, planine, pecine, povrsinu (koju cu i tako sutra zaboraviti) i sad sam pametna? Ne, jednostavno sam vrijedan ucenik. To svako moze, samo ako nije lijen. Ne znam kako je kod vas, ali u BiH najslabiji ucenici biraju drustveni smjer, jer im je najlaksi i omogucava kampanjski rad. Tako je u svim srednjim skolama. Lakse im je nauciti nesto napamet nego malo razmisljati i vjezbati. U srednjoj i sonovnoj meni su ti predmeti bili cisto da ih odradim.

I meni je bilo glupo kad je na kraju osnovne ucenik generacije bila cura koja nije imala sve petice, ali je imala dosta dobra mjesta iz takmicenja iz fizike i matematike. Pobijedila je osobu koja je imala sve petice, ali nikakva takmicenja, sekcije, ucila je za ocjenu.

Ja sam jedno vrijeme drzala instrukcije iz matematike i susretala sam se sa razlicitim osobama. Uglavnom je vecina u kategoriji onih lijenih, koji razumiju, ali ne vjezbaju. Odnosno kategorija u kojoj svi koji su slabi sa matematikom zele biti Ali ima i onih koji jednostavno ne razumiju, ma koliko se trudio da im objasnis. Kao da imaju blokadu za matematiku ili neko logicko razmisljanje.

Cast izuzecima koji nauce geografiju i historiju tako da kad ih za par godina pitas neki detalj i dalje znaju. Za te osobe bih mogla reci da nisu streberi, vec da su pametni

Da, nemoguće je napadati status matematike dok se ne podigne ugled društvenih nauka u školama. A to je gotovo nemoguć proces, kako sada stvari stoje.

Tako je i danas u srednjim školama. Skroz su degradirane društvene nauke time što je redak kvalitetan nastavnički kadar u tim oblastima. Na 10 odličnih profa matematike ide 1 dobar istoričar u okrugu. Kod većine ostalih je jedino važno znati da je Kosovska bitka bila 1389.
Tako da lošiji učenici upisuju društvene smerove, kasnije društvene fakultete, i na kraju rade loše svoj posao i tako u krug dok ne propadnemo. A pogrešno je to što kod većine teorijskih predmeta od đaka se traži samo da pamte činjenice. Treba ih podstaknuti da se koriste sa njima, da ih analiziraju i formiraju neko svoje mišljenje. Teorija upravo zato i služi, da ti da potpunu širini u razmišljanju i kasnije snalaženju u raznim profesionalnim oblastima.
Tim učenjem detalja možeš samo da proširiš memoriju i ubrzaš proces učenja, tako da ja to nešto i ne cenim.
Inače, kombinatorika je jedino oblast iz matm koja mi je ''išla'', sva je kao neka igrica. Šteta što se radi tek u 4. godini, možda bih zavolela matematiku da smo je radili ranije.
A nisam razumela ovaj deo sa đakom generacije, tebi je bolje da dobije neko ko uči za ocenu nego neko ko se posvećuje dublje nekim oblastima?

Ne, samo sam na pocetku bila iznenadjena, jer smo svi ocekivali da ce ova druga biti ucenica generacije. Ova je isto bila odlican ucenik, samo ne sa svim peticama, ali je imala mnogo takmicenja na kojima je predstavljala svoju skolu, pa je samim tim i zasluzila. Pogotovo jer u danasnje vrijeme ocjena i nije najmjerodavnija. Profesori su strasno subjektivni, pa neko ko i ne odgovara ima 5, a neko ko stalno uci ima 3... ali to je druga tema. Hocu reci da ucenik generacije treba biti neko ko necim pokazuje svoje znanje, ne da uci za ocjenu. To sto su to uglavnom takmicenja iz fizike i matematike, to je druga stvar. Ja se i ne sjecam nekih takmicenja iz nekih drugih predmeta.

Uglavnom, samo rekoh da mi je neobicno da neko nema omiljeni predmet. Mada, to moze biti i nezainteresovanost, ali i pogresan pristup profesora gradivu.

Ni ja nisam voljela matematiku, i slazem se sa cesaricom da je to cesto krivica profesora. Imala sam profu koja me je izvela pocetkom gimnazije na tablu kada nisam bila spremna i dala mi jedinicu. Poslije toga ja sam ozbiljnije shvatila matematiku i vjezbala. Javila sam se da ispravim ocjenu, perfektno uradila zadatak, ali mi je ona dala samo 3+, kaze nije zadatak dovoljno tezak za vecu ocjenu. Pismeni uradim za pet i profa me onda optuzi da sam sigurno prepisivala, jer kako bih zaboga ja koja sam dobila jedinicu mogla da naucim za pet. To mi se tako zgadilo da sam do kraja gimnazije trpala matematiku i fizicko u istu vrecu - to jest, radila sam je tek kada sve drugo oposlim ako ostane vremena.

Otkako zivim u Engleskoj zavrsila sam neke kurseve za racunovodstvo i radim kao knjigovodja vec godinama. Svi me uvijek hvale kako dobro, tacno i precizno radim, pa mislim da je to najbolji dokaz koliko je moja profa bila los pedagog i kako me je navela da zanemarim matematiku. Takvi ljudi nekada osakate citave generacije svojom plitkoumnoscu i povrsnoscu. Nije sve do toga kakav je neko kao djak. Mnogo utice i to kakvi su profesori.