Borislav Pekić

od **Still_dreaming** Sub Jul 02, 2011 9:46 am

Borislav Pekić je rođen 4. februara 1930. godine u Podgorici. Živeo je u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić Gradu, Kninu, Cetinju i Bavaništu u Banatu. Od 1945. godine živeo je u Beogradu, gde je pohađao Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. godine. Od 1948. do 1953. je bio na izdržavanju kazne u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš kao pripadnik SDOJ-a. Bio je osuđen na petnaest godina strogog zatvora, ali je 1953. godine pomilovan.

Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta.

Radio je od 1958. do 1964. godine kao dramaturg i scenarista u filmskoj industriji i bio je autor je brojnih filmova. Prema njegovom tekstu ‚‚Dan četrnaesti'' snimljen je film koji je predstavljao Jugoslaviju 1961. godine na filmskom festivalu u Kanu.

Prvi roman, ‚‚Vreme čuda'', objavljuje 1965. godine. Od 1971. godine živeo je i radio u Londonu.

Pekić je već ‚‚Vremenom čuda'' izazvao veliko interesovanje široke čitalačke javnosti. Narednim knjigama svrstao se u vodeće i najplodnije jugoslovenske pisce. Nakon prve knjige objavio je portret ‚‚Hodočašće Arsenija Njegovana'' (1970) za koji dobija NIN-ovu nagradu za roman godine, novelu ‚‚Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana'' (1975), novelu ‚‚Odbrana i poslednji dani'' (1977), sotiju ‚‚Kako upokojiti vampira'' (Prva nagrada Udruženih izdavača 1977), i roman ‚‚Zlatno runo'', fantasmagoriju u sedam tomova (1978-1986, za koji dobija 1987. godine Njegoševu nagradu), a koji mnogi smatraju jednim od najznačajnijih savremenih proznih ostvarenja kod nas. Po mišljenju žirija, ovaj roman je ušao u izbor deset najboljih romana napisanih od 1982. do 1992. godine. Žanr-romanom ‚‚Besnilo'' (1983) Pekić je iz istorijske tematike odstupio i sačinio delo sa elementima trilera koji se zbiva na jednom od najvećih svetskih aerodroma – londonskom Hitrou. To je svojevrsna apokaliptična vizija sveta u kojem živimo. Knjiga je doživela je brojna izdanja. Pored ‚‚Zlatnog runa'' i ‚‚Godina koje su pojeli skakavci'' i ovaj roman je ušao u selekciju deset najboljih romana u srpskoj književnost od 1982. do 1991, po mišljenju čitalaca. I u sledećem objavljenom antropološkom romanu ‚‚1999'', Pekić je ostao na tragu te negativne, često fantastične utopije (nagrada godine za naučnu fantastiku 1985).

Krajem 1984. godine, u izdanju ‚‚Partizanske knjige", izašla su Pekićeva ‚‚Odabrana dela'' u 12 knjiga, za koja je dobio nagradu Udruženja književnika Srbije. Časopis ‚‚Književnost'' dodeljuje mu 1986. ‚‚Povelju" povodom četrdesetogodišnjice izlaženja časopisa. Isto tako, za epos ‚‚Atlantida'' (1988), dobija ‚‚Goranovu nagradu".

‚‚Godine koje su pojeli skakavci'' (knjiga prva), prema anketi dva beogradska dnevna lista, proglašena je za najbolju knjigu u 1987. godini. Knjiga je u kraćem vremenskom periodu doživela tri izdanja. Drugi tom, pod istim naslovom, 1989. dobija nagradu za memoarsku prozu ‚‚Miloš Crnjanski". Zbirka gotskih priča ‚‚Novi Jerusalim'' izdata je 1989. godine. Povelju ‚‚Majska rukovanja" za izuzetne stvaralačke rezultate na polju književnosti i kulture dobija 1990. od doma omladine ‚‚Budo Tomović" iz Podgorice.

‚‚Pisma iz tuđine'' (1987), ‚‚Nova pisma iz tuđine'' (1989, nagrada Sent-Andreje ‚‚Jaša Ignjatović") i ‚‚Poslednja pisma iz tuđine'' (1991. godišnja nagrada Grafičkog ateljea ‚‚Dereta" za najuspešnije izdanje te godine) spadaju u publicistički domen ovog pisca. Esejistička proza, ‚‚Sentimentalna povest britanskog carstva'', objavljena u izdanju BIGZ-a (1992), doživela je tri izdanja. Posthumno je dodeljena počasna nagrada izdavača ovom delu 1993. godine. Potom je BIGZ objavio knjigu ‚‚Vreme reči'' (razgovori s Pekićem, priredio Božo Koprivica, 1993.), ‚‚Odmor od istorije'' (eseji, priredio Radoslav Bratić, 1993), roman ‚‚Graditelji'' (1994.) koji je 1995. godine bio BIGZ-ov bestseler, kao i ‚‚Rađanje Atlantide'' (komentari, priredila Ljiljana Pekić, 1996.) takođe bestseler ovog izdavača. Dnevničke zabeleške ‚‚Skinuto sa trake'' (izabrao i priredio Predrag Palavestra, 1996), bile su na bestseler listi ‚‚Narodne knjige" 1997. godine. Prvi tom komentara za ‚‚Zlatno Runo'' pod naslovom ‚‚U traganju za Zlatnim Runom'' (priredila Ljiljana Pekić) štampan je 1997. godine.

Pekić je autor oko 30 dramskih dela za pozorište, radio, televiziju, emitovanih i igranih na našim i stranim radio - televizijskim stanicama i pozorišnim scenama. Između ostalih ‚‚Generali ili srodstvo po oružju'' (1972; Nagrada za komediju godine na Sterijinom pozorju u Novom Sadu), ‚‚186. stepenik'' (1982; Prva nagrada Radio Zagreba). Povodom Dana Radio televizije Beograd dodeljena mu je 1987. diploma za osvojenu I nagradu na konkursu u kategoriji radio-dramske emisije. Drami ‚‚Kako zabavljati gospodina Martina'' dodeljena je prva nagrada na festivalima u Ohridu i Varni (1990). Sledi godišnja nagrada ‚‚Knjeginja Milica" od strane pozorišta u Kruševcu 1991. godine, a novembra 1991. godine dobio je plaketu ‚‚Pečat" Narodnog pozorišta u Beogradu za specijalne zasluge.

Dela su mu prevedena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski.

Od 1968. do 1969. bio je član uredništva ‚‚Književnih novina'', a u 1990. učestvuje u uređivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista ‚‚Demokratija'', organa Demokratske stranke, čiji je bio jedan od osnivača, potpredsednik i član Glavnog odbora. Bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, član Krunskog saveta, potpredsednik PEN-a. Bio je član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja filmskih i član Udruženja dramskih umetnika Srbije. Posthumno ga je prestolonaslednik Aleksandar odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena. Septembra 1997. godine dodeljena mu je Počasna plaketa od strane ‚‚Jugoslovenskog festivala Mojkovačke filmske jeseni" povodom 50. godišnjice Jugoslovenskog igranog filma.

Borislav Pekić je preminuo 2. jula 1992. godine u Londonu.

od **chegirl** Pon Jul 18, 2011 12:15 pm

Procitah Besnilo.
Ne znam zasto sam toliko ocekivala od te knjige.
Obican zanr - roman, imala sam vise utisak kao da gledam neki film a ne citam zapravo knjigu.

od **chegirl** Sub Nov 05, 2011 7:11 am

Danas je svakom stalo do vlastitog ludila,do egzoticnosti,ekskluzivnosti i ezoterije u pomami. Biti ludji nije vise krilatica dana. Biti originalno pomeren je - sve!

''1999''

od **Still_dreaming** Pet Nov 18, 2011 12:38 am

- Odakle si došao?
- Niotkud. Ja sam odavde.
- Kako to da te nikad nisam sreo?
- Nisam izlazio.
- Bio si bolestan?
- Ne, bio sam zdrav.
- Pa, zašto nisi izlazio?
- Pa zato. Zato što sam bio zdrav.
- A sada, zašto si sada izašao?
- Razboleo sam se. Sad sam kao i svi drugi, niko me neće primetiti.
- Šta bi se desilo da te primete?
- Proglasili bi me za zdravog.
- Je li to rđavo?
- Kako gde. U bolesnom svetu, svakako.
- I šta bi sa tobom radili?
- Lečili bi me dok se ne bih i ja razboleo.
- Ali, ti si već bolestan, zar nisi?
- Od svoje bolesti, da, samo oni hoće da bolujem od njihove…

:kralj!:

od **chegirl** Ned Apr 29, 2012 12:32 am

"Ja toliko redovno, toliko intenzivno, dinamično, interesantno sanjam. Ja prolazim noću kroz snove koji traju cele noći, koji se nastavljaju, koji se razvijaju kao priče, da meni svako ustajanje ujutru liči zapravo na leganje u krevet, odnosno na početak pravog sna. Stoga nije čudno što sam ujutru umoran onako kao što su drugi ljudi umorni od teškog rada i napornih doživljaja preko dana, jer meni treba izvesno vreme, do duše ne dugo da moja prava priroda, moja priroda čoveka od jutra, od zore dođe do izražaja, da umor nestane i da ja ponovo počnem da živim. No, ono što se meni događa u tom dnevnom životu, u tom drugom životu, kako bih ga ja nazvao, trivijalno je, neuzbudljivo, sporo, a počesto i suvišno u odnosu na onaj pravi život koji mi se događa u snu, kojim živim u snu i stoga ja nisam siguran u stvari kada sam budan, a kada spavam."
Život na ledu (dnevnik '82)

od Sponsored content

Borislav Pekić

Borislav Pekić

Re: Borislav Pekić

Re: Borislav Pekić

Re: Borislav Pekić

Re: Borislav Pekić

Re: Borislav Pekić