Rajner Marija Rilke

od **Still_dreaming** Pon Jul 18, 2011 2:52 am

Rajner Marija Rilke je bio austrijski pesnik. Rođen je kao René Karl Wilhelm Johann Josef Maria Rilke, 4. decembra 1875. godine u Pragu. Nakon 1884. godine roditelji žive odvojeno. S majkom se seli u Beč. U ranom detinjstvu, majka ga je odgajala i odevala kao devojčicu, verojatno ne mogavši da preboli gubitak rano umrle kćeri. Od 1882. do 1884. pohađa nemačku pučku školu kod praških pijarista. Studirao je istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu. Njegova poezija predstavlja završetak evropske dekadencije i početak poezije biti. Rilkeova lirika je morbidna i setna, puna sumračnih i samrtničkih ugođaja. Izraz je doba na prelomu svetova između Istoka i Zapada i posebne mešavine slovenskog i germanskog. Prevodio je s francuskog, engleskog i italijanskog jezika.

U septembru 1886. godine, na očev zahtev, pohađa nižu vojnu realnu gimnaziju u St. Pöltenu. Te godine školovanja kasnije naziva ‚‚početkom odvratnosti". Plašljiv, povučen i tih, ne uspeva da se prilagodi pitomačkom vojničkom životu, premda mu u zavodu dopuštaju da se bavi i književnošću.

Na višu vojnu realnu gimnaziju u Mährisch-Weisskirchenu prelazi 1890. Već sledeće godine otpuštaju ga zbog ‚‚trajne bolešljivosti". U jesen se upisuje na trgovačku akademiju u Linzu, koju napušta u aprilu 1892. godine i vraća se u rodni Prag. Uticajni i imućni stric Jaroslav, advokat i zastupnik u parlamentu, preuzima na sebe brigu oko propaloga đaka, isposluje mu stalnu potporu te ga navodi na polaganje gimnazijskih ispita.

Zahvaljujući moralnoj i materijalnoj pomoći prve ljubavi Valerije von David-Rhonfeld, kćeri nekadašnjeg vojnog upravitelja Dalmacije, 1894. uspeva da objavi svoje prve stihove, zbirku pesama ‚‚Život i pesme".

Ispit zrelosti na praškoj državnoj nemačkoj gimnaziji polaže s odličnim uspehom 1895. Objavljuje svoju drugu, neoromantičku zbirku pesama: ‚‚Žrtva larima", u nasleđenim hajneovskim stihovima i pod uticajem Detleva von Liliencrona. Pretežito je zaokupljena praškim slikama. U jesen na praškom sveučilištu upisuje filozofiju, a potom pravo.

Godine 1896. pokreće povremenu publikaciju ‚‚Vodopije". Inspiriran Meterlinkom, osniva tzv. ‚‚intimni teatar" i počinje da piše drame. Objavljuje i treću zbirku lirike: ‚‚Okrunjen snom". Na jesen se seli u Minhen, upisuje na tamošnjem sveučilištu dva semestra, pretežno studira istoriju umetnosti.

U martu 1897. putuje u Veneciju. Izlazi mu četvrta zbirka lirike: ‚‚Advent", u kojoj zaokružuje dotadašnja iskustva i oblikuje se kao pesnik unutrašnjeg života. U maju se upoznaje s tada poznatom književnicom i intelektualkom Lou Andreas-Salomé, kćerkom ruskog generala, ranije Ničeovom, a kasnije i Frojdovom prijateljicom i saradnicom, autorkom knjige o Ničeu. Nastavlja studije u Berlinu, gde posredstvom Lou i njenog supruga, filologa Carla Andreasa upoznaje mnoge značajne pisce (Gerharta Hauptmanna, Carla Hauptmanna, Georga Simmela, Stefana Georgea).

U proleće 1898. polazi na studijsko putovanje po Italiji, baveći se posebno renesansnim slikarstvom. Godine 1899. izlazi zbirka pesama ‚‚Meni na slavu", koju u kasnijim godinama označuje kao pravi svoj početak; zatim ‚‚Pesma o ljubavi i smrti Corneta Christopha Rilkea", prva verzija; lirska drama ‚‚Bela kneginja", sasvim u duhu zahteva meterlinkovske scene; zatim prozno delo ‚‚Dve praške priče". Od aprila do jula u društvu Lou i njenog supruga putuje po Rusiji. Prima ih i Lav Nikolajevič Tolstoj. Upoznaje slikare Ilju Rjepina i Leonida Pasternaka, oca pesnika Borisa Pasternaka. Vrativši se u Nemačku, s najvećom marljivošću daje se na učenje ruskog jezika, književnosti i kulture, o čemu svedoči i osam pesama na ruskom, od kojih je šest posvećeno Lou. Prevodi Čehovljevog ‚‚Galeba", Drožinove pesme, odlomke ‚‚Bednih ljudi" Dostojevskoga.

Godine 1900. Lou i Rilke sami kreću na drugo putovanje po Rusiji, od jula do avgusta: Moskva, Tula, Jasnaja Poljana (ponovno ih prima Tolstoj), Kijev, duga putovanja Dnjeprom i Volgom, Nižnji Novgorod, Petrograd. Rilkeu će Rusija ostati u sećanju kao neizbrisiv doživljaj, koji će naći svoj izraz naročito u zbirci ‚‚Časoslov". Na dan prispeća u Berlin prihvata poziv prijatelja slikara Henriha Vogelera da poseti slikarsku koloniju Worpswede kod Bremena. Donjosaksonski krajolici bitno određuju njegovu liriku. Objavljuje prozno delo ‚‚O dragom Bogu i ostalo".

Ženi se Klarom Vesthof 28. aprila 1901. u Bremenu, a 12. decembra iste godine rađa se kći Rut. Bračni par se povlači, predan umjetnosti, u obližnje selo Westerwede. Rilke zarađuje pišući novinske članke o književnosti, likovnim umetnostima i pozorištu u ‚‚Bremer Tagebuchu".

Nastaju drama u dva čina ‚‚Dnevni život" i prozno delo ‚‚Poslednji". U julu 1902. izlazi ‚‚Slikovnica", prvi veliki Rilkeov pesnički uspeh, koji ga čini poznatim i značajnim. Početkom leta provodi mesec dana u pokrajini Holstein blizu Danske, u dvorcu Haseldorf. Napušta porodicu. Malu Rut uzimaju k sebi Vesthofovi u Bremenu, a Klara se privikava na sličnu egzistenciju - beskrajna putovanja u potrazi za umetničkim izrazom. Kasnije se Rilke i Klara susreću povremeno. Pesnik se u avgustu seli u Pariz, koji će tokom narednih dvanaest godina smatrati više ili manje stalnim boravištem.

Godine 1903. u Berlinu izlazi monografija ‚‚Rodin", kao i monografija ‚‚Worpswede". Narušenog zdravlja, od marta do aprila 1903. leči se od posledica gripa u Viareggiu. Za samo sedam dana napisao je 547 stihova ciklusa ‚‚O siromaštvu i smrti", zapravo poslednjeg dela ‚‚Časoslova", u kojima se već osećaju utisak pariskih krugova. Započinje duga epoha beskrajnih putovanja u traženju samoće. Uči danski da bi mogao čitati Jensa Petera Jakobsena i Kjerkegora.

Godine 1904. počinje da piše ‚‚Maltea", u kojem se pariska realističnost meša sa severnjačkim maštama i čežnjama. U junu odlazi u Kopenhagen, potom u Švedsku, gde ga poziva obožavateljka i propagator njegovog pesništva Elen Kej, švedski socijalista. U dodiru s njenim prijateljima (slikar Ernst Norlind, profesor Hans Larsson) ponovno stiče sigurnost čvrste povezanosti s prirodom. Tek u kasnu jesen napušta Švedsku, a u decembru posećuje porodicu u Nemačkoj.

Nova bolest, u martu i aprilu 1905, odvodi u sanatorijum Weisser Hirsch kod Drezdena. Tu upoznaje groficu Luise von Schwerin, čiji krug (prirodnjak i filozof Jacob Uexküll, književnik Karl von Heydt, gđa Alice Faehndrich) postaje i krug višegodišnjih Rilkeovih mecena. Heydtova studija o nedavno objavljenom ‚‚Časoslovu" skreće na pesnika pažnju cele Nemačke. U leto se s Uexküllom, nakon poseta Berlinu, Worpswedeu, Göttingenu, posvećuje izučavanju prirodnih nauka, što ga upućuje daljim, novim smerom. Dalja putovanja: Belgija i Nemačka. Po tihim dvorcima i imanjima uživa potporu mecena. U kasnu jesen poziva ga Alice Faehndrich u svoju vilu na Kapriju, posreduje mu ‚‚Portugalske sonete" Elizabeth Barrett-Browning, koje će Rilke prevesti. Za razliku od Rima, boravkom na Kapriju pesnik je očaran. Nastaje nova verzija ‚‚Korneta". U decembru izlazi i nova, konačna verzija ‚‚Slikovnice".

U Parizu se 1907. upoznaje s Verhaerenom, Židom, Rolandom, Vildracom, Annom de Noailles. Zahvaljujući poklonu berlinskog izdavača S. Fischera, novčano je nezavisan, pa može slobodno i mnogo da radi. Upoznaje Sezana i njegovo slikarstvo. U decembru izlazi prvi deo ‚‚Novih pesama", rezultat Rilkeovog učenja kod Rodina i Sezana: ‚‚pesma-stvar" i proizvodno načelo umetnosti u ‚‚iskušanoj samoći rada".

U Parizu 1908. piše dva rekvijema ‚‚Za jednu prijateljicu" i ‚‚Za grofa Karla von Kalckreutha". Izlazi i drugi deo ‚‚Novih pesama".

Tokom februara i marta 1910. boravi u Lajpcigu kod Kippenbergovih. ‚‚Zapisi Maltea Lauridsa Brigge", dorađeni tom prilikom, izlaze u leto. Neposredno potom upada u krizu stvaranja, koja će trajati dobre dve godine, ali će se zapravo produžiti sve do 1922, iako piše velik broj (objavljenih i neobjavljenih) pesama. Koncem novembra Rilke se s jednim društvom upućuje u Severnu Afriku: Alžir, Biskra, El Kantara, Kartaga, pa Tunis, Keruan, u kojem se u Rilkeu budi zanimanje za islam.

Godine 1911. u februaru se razboljeva u Kairu, a u martu se preko Venecije vraća u Pariz. Klara traži razvod, do kojeg ipak ne dolazi. Zahvaljujući Kippenbergovima, kod Rilkea se budi zanimanje za nemačku klasiku, počinje se diviti Klopstocku, Geteu, Kleistu. U oktobru započinje drugi boravak u Devinu, koji će potrajati punih sedam meseci. Krajem januara 1912. piše Prvu i Drugu Devinsku elegiju. Nastaje ciklus pjesama ‚‚Život Marijin", posvećen slikaru Henrihu Vogeleru. U oktobru preko Minhena putuje u Španiju, podstaknut El Grekovim Toledom. Posećuje Toledo, Kordobu, Sevilju, Rondu, pa Madrid. U Rondi piše fragment kasnije ‚‚Šeste Devinske elegije.''

Od februara 1913. opet je u Parizu. Jedan je od prvih koji upoznaju i ukazuju na Prustovu veličinu. Podupire Norberta von Hellingratha u radu na izdavanju Helderlinovog dela, koje ga je oduševilo i uputilo metafizici istorije. U oktobru u Parizu piše ‚‚Treću Devinsku elegiju''.

Godine 1914. prevodi Žideov ‚‚Povratak izgubljenog sina". U ratnim godinama, rasprodaće se na aukciji njegov imetak: knjige, slike, pisma, nešto pokućstva i garderoba. Spise uspeva spasiti Andre Žid, pa mu ih uručuje nakon rata.

Od 1915. živi u Minhenu po hotelskim sobama i pansionima. Duboko pati zbog rata. Evropa mu je postala ‚‚strašna rana". U decembru ga, sasvim neočekivano, pozivaju u austrijsku vojnu službu. Prolazi tri nedelje pešadijske obuke, potom sledi prekomanda u Ratni arhiv u Beču. Zahvaljujući prijateljskim intervencijama, otpuštaju ga u junu. U julu se vraća se u München.

U Nemačkoj više ne može da ostane, jer nove vlasti ne izdaju dozvole boravka doseljenicima. U julu zauvek napušta Minhen. Seli u Švajcarsku, boravi u Ženevi i Nionu. Tokom oktobra i novembra održava književne večeri u Cirihu, St. Galenu, Lucernu, Bernu, pa na kraju u Vinterturu.

Za pesnika se počinje zanimati i bazelska aristokracija, pa on u Lokarnu prima poziv iz porodice Carla J. Burckhardta, istoričara i kasnijeg ministra, pa biva ugošćen najpre u Bazelu, a potom na njihovom porodičnom imanju.

Oduševljen Valerijevim pesništvom, prevodi 1921. ‚‚Groblje pored mora". Početak je to jednog velikog prijateljstva i uzajamnog poštovanja. Rilke za samo tri nedelje, 1922. godine, dovršava ‚‚Devinske elegije", od kojih su samo prve četiri ranije bile završene i niz od 56 ‚‚Soneta Orfeju".

Od 1923. počinje osećati ozbiljne zdravstvene tegobe. U leto i jesen putuje po Švajcarskoj. Krajem godine odlazi u sanatorijum Valmont na Ženevskom jezeru. Do kraja života piše pesme na francuskom jeziku, čitava četiri velika ciklusa. Piše i niz pesama na nemačkom, od velikog značaja za novi smer u pesništvu. U Parizu 1925. uživa velike književničke počasti. U novembru piše testament. U njoj određuje i mesto sopstvenog groba.

Dijagnostifikuvana mu je akutna leukemija. 29. decembra 1926. godine umire u Valmontu u Švajcarskoj, napaćen i usamljen. Sahranjen je 2. januara 1927. na malom groblju u Raronu, prema vlastitoj želji i prema vlastitim estetičkim načelima.

Dela

Pesničke zbirke:
Leben und Lieder (1894) - ‚‚Život i pesme''
Larenopfer (1895) - ‚‚Žrtva Larima''
Traumgekrönt. Neue Gedichte (1896) - ‚‚Okrunjen snom''
Advent (1897)
Mir zur Feier (1899) - ‚‚Meni na slavu''
Das Stunden-Buch (1905) - ‚‚Časoslov''
Das Buch der Bilder (1902 - temeljno prerađena 1906) - ‚‚Slikovnica''
Neue Gedichte (1907) - ‚‚Nove pesme''
Der neuen Gedichte anderer Teil (1908) - ‚‚Nove pesme, drugi deo''
Requiem (1909)
Das Marien-Leben (1912) - ‚‚Život Marijin''
Erste Gedichte (1913) - ‚‚Prve pesme''
Duineser Elegien (1923) - ‚‚Devinske elegije''
Die Sonette an Orpheus (1923) - ‚‚Soneti Orfeju''

Proza:
Zwei Prager Geschichten (1899) - ‚‚Dve praške priče''
Die Letzten (1902) - ‚‚Poslednji''
Vom lieben Gott und Anderes (1900) - ‚‚O dragom Bogu i ostalo''
Die Weise von Liebe und Tod des Cornets Christoph Rilke (1906. - prva verzija, 1912. - druga verzija) - ‚‚Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea''
Die Aufzeichnungen des Malte Laurids Brigge, Roman (1910) - ‚‚Zapisi Maltea Lauridsa Briggea''

Drame:
Jetzt und in der Stunde unseres Absterbens (1896) - ‚‚Sada i na čas smrti naše''
Im Frühfrost (1897) - ‚‚Jutarnji mraz''
Die weisse Fürstin (1898. napisana, 1904. prerađena) - ‚‚Bela kneginja''
Das tägliche Leben (1901) - ‚‚Dnevni život''

Zapisi o umetnosti i književnosti:
Worpswede (1902)
Auguste Rodin (1903)

od **Still_dreaming** Pon Jul 18, 2011 2:58 am

Ljubavna pesma

Kako da zadržim dušu svoju
da se k tvojoj ne vine?
Kako bih je preko tebe uzneo u visine?
O, kako bih je skloniti hteo
uz nešto izgubljeno na dnu tmine,
uz jedno mesto, strano i tiho,
čiji se talas ne bi raznjiho
kad se talasaju tvoje dubine.
Al sve što dirne tebe i mene,
ko gudalo nas zajedno prene.
Glas dveju struna, o mi to jesmo!
Čijeg smo samo to instrumenata zvuci
i koji nas svirač drži u ruci?
O, slatka pesmo!

od **hermina** Pon Jul 18, 2011 10:42 am

Ljubavna pesma (drugi i bolji prevod)

Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne?
Kako, mimo tebe, njom da grlim stvari i daljine?
Ah, rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mesto u sred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

od **hermina** Pet Jul 22, 2011 11:16 am

Muzici

Muziko: dahu statua, možda:
tišino slika. Ti jeziče, gde jezici
prestaju, ti vreme
koje upravno stojiš na pravcu prolaznih srca.

Osećanja prema čemu? O, ti, preobraćenje
osećanja u šta: u čujni predeo.
Ti nepoznata: muziko. Ti, izrasli iz nas
prostore srca. Najprisnije naše
što, prevazilazeći nas,
stremi napolje - sveto rastojanje:
kad nas unutrašnjost okružuje
kao najsviknutija daljina, kao druga
strana vazduha,
čista,
veličanstvena,
nenastanjiva više.

od **dalila** Sre Jul 27, 2011 8:02 pm

NAPREDAK

Opet moj dubok život glasno huči,
kao da šire korito rnu biva.
Svaka se slika sve više otkriva,
svaki mi predmet sve prisnije zvuči.
Moje se biće s bezimenim sliva:
pa svakim čulom, proniknuv iz granja,
ko ptica nebom vetrovitim sanja,
a dušom, što leluja ko da sva
na crnim stoji ribama, uranja
u prekinuti dan jezerskog dna.

od **polly88** Uto Okt 04, 2011 2:46 am

Samoća

Samoća je poput kiše,
u večeri iz mora se diže,
iz ravnica pustih i dalekih stiže,
ide u nebo, gdje je uvijek ima.
I tek s neba pada po gradovima.

Pada prije neg' svjetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
i kad se tijela što nisu ništa našla,
razočarano dijele puna mora,
i kada ljudi što od mržnje gore,
u postelji jednoj moraju da noće.

Tad dolaze valovi samoće...

od **Still_dreaming** Čet Dec 29, 2011 12:16 am

Išunjao sam se iz tvog stana
I dok hodam kišnim ulicama čini mi se
Da svaki prolaznik koga sretnem
U mom blistavom pogledu vidi
Moju presrećnu, spasenu dušu.

Pošto - poto hoću da usput
Sakrijem od sveta svoju radost;
Odnosim je žurno kući
I zatvaram u dubini noći
Kao zlatni kovčeg.

A onda iznosim na svetlost dana
Komad po komad sakrivenog blaga
I ne znam kuda pre da gledam;
Jer je svaki kutak moje sobe
Pretrpan zlatom.

To je bezgranično bogatstvo
Kakvo noć nikada nije videla
Niti rosa okupala;
Više ga ima nego što je ikada
Ijedna mlada dobila ljubavi.

To su bogate dijademe
Sa zvezdama umesto dragog kamenja.
Niko to ne zna. Ja sam, o draga moja,
Kao kralj među tim bogatstvom
I znam ko je moja kraljica.

Rilikeovo pismo upućeno Lu Andreas-Salome u Minhenu u junu 1897.

od **Ivana_** Uto Maj 20, 2014 1:28 am

(...) Zemljio, zar nije to što hoćeš ti nevidljivo
da nastaniš u nama?
- Nije li san tvoj da jednom nevidljiva budeš?
- Zemljo! Nevidljiva!
Šta je, ako ne mena, tvoj neodoljivi nalog?
Zemljo, voljena, hoću.
Oh veruj, ne treba više proleća tvojih
da me za tebe pridobiju.
Jedno, ah, jedno jedino krvi je suviše već.
Bezimeno se za te odlučih, iz daleka.
Ti si uvek bila upravu, a prisna je smrt
tvoja pomis'o sveta.
Vidi - ja živim. Od čega?
Nit' se detinjstvo smenjuje, niti budućnost.
Bezbrojan život izvire u mom srcu. (Deveta devinska elegija)

od **Ivana_** Uto Maj 20, 2014 1:30 am

Dodirne dušu skoro svaka stvar,
odasvud bruji spominjanja glas.
Poneki dan što prođe stran za nas
u budućnosti stigne tek k'o dar.

Ko meri naš doprinos? Da li ko
od prošlih, starih leta nas raspreda?
Šta od postanja saznasmo sem to:
da sve se jedno u drugom ogleda?

Da se na nama ravnodušnost greje?
O, dome, travo! O večernja seni,
dok gledamo se tako ogrljeni
najednom sve to kroz vas k nama veje.

Kroz sva se bića pruža prostor jedan:
suštinski, svetski prostor. Kroz nas laste
proleću tiho. Ja, rašćenja žedan,
pogledah: i u meni drvo raste.

Brinem, a dom je na dnu moga srca.
Čuvam se, a u meni straža bdi.
Ka mojoj novoj ljubavi se svi
svet lepi, da tu počiva i grca.

od Sponsored content

Rajner Marija Rilke

Rajner Marija Rilke

Rajner Marija Rilke - Ljubavna pesma

Rajner Marija Rilke - Ljubavna pesma

Rajner Marija Rilke - Muzici

Rajner Marija Rilke - Napredak

Rainer Maria Rilke - Samoća

Re: Rajner Marija Rilke

Re: Rajner Marija Rilke

Re: Rajner Marija Rilke

Re: Rajner Marija Rilke