Moralni pobednik?

Moralni pobjednik po meni je onaj bolji i zasluzniji, kojem se titula pobjednika izmakla na neposten nacin.
Recimo tri clana komisije biraju vodju novog projekta. Jedan kandidat je odlican, pametan i upravo odgovara, drugi je lijen, bezobrazan i neodogovoran. Medjutim, ovaj drugi u komisiji ima kuma, koji potkupi druga dva clana, tako da ovaj dobije posao (pobjedi). Prvi kandidat nije pobijedio, ali je po meni moralni pobjednik.

Mislim da postoji moralni pobjednik. Kada sam izgubila svoj prvi posao u Engleskoj dugo sam radila za firmu u kojoj sam bila jedan od najcjenjenijih i najvrjednijih i najpreciznijih clanova osoblja. Glavni direktor me nikada nije volio, firma je zapala u krizu i moja plata je bila odlicna za tu vrstu posla. Predvidjeli su da ce kolicina posla znatno opasti u mjesecima koji dolaze, i da bi me mozda mogao zamijeniti i neki pocetnik koji bi imao mnogo manju platu od mene (za tri godine plata mi je vise nego udvostrucena) i onda su se posluzili raznim smicalicama da me otpuste. Rekli su da se "ne slazem sa osobljem", a u stvari clan osoblja koji se zalio na mene je bila pridoslica koja je zeljela bolji posao, lijena i nesposobna (znam da je kasnije i ona otpustena, vjerovatno zato sto nije bila u stanju raditi posao kako treba), ali zeljna drugih odgovornosti osim odgovaranja na telefon i kupovine stvari za kancelariju. Direktor ju je svo vrijeme podsticao da bude bezobrazna. Na kraju su oni pobijedili u smislu da sam ja otpustena, ali sam im pred kraj bar pocela odgovarati i ukazivati na propuste i greske, pa sam se uprkos svemu osjecala kao da sam iz citave situacije izasla kao moralni pobjednik. Moja pobjeda je na neki nacin potvrdjena time sto je firma prosla kroz strasne gubike, morala preci u bezvezan dio grada, vlasnica je vrlo brzo nakon mog odlaska umrla (nas dvije smo se fantasticno slagale i ja sam joj bila desna ruka), i obje djevojke koje su se bile urotile protiv mene su prestale da rade u firmi.

Dakle, bila sam u svemu prava, ali nemocna da stvari okrenem u svoju korist (a trebalo je tako biti po svim moralnim pravilima ovog svijeta).

Ja smatram da je za moralnu pobjedu potrebno da se onima koji su nekoga nepravedno zapostavili desi nesto lose, neka vrsta kazne sto su nekoga kaznili ili zanemarili bez ikakve realne i moralne osnove. A u mom slucaju se to, kao sto sam rekla, i desilo.

Postoji li moralni pobednik? Pa teško pitanje! Smatram da postoji. Moralni pobednik je u stavri gubitnik koji se borio na častan način. Tako se bar govori u praksi.
Koje je merilo da se neko proglasi moralnim pobednikom? Moralni pobednik je onaj ko ne gazi po leševima da bi stigao do cilja.
Ili vi jednostavno nazivate jednog pobednikom, a drugog gubitnikom, bez sredine? Pa moram da budem surov ali tako je. Kada se neko trka bez pravila da bi stigao do cilja, neko će uraditi sve da stigne do njega po bilo koju cenu. Moralni pobednik neće. Ići će do cilja dostojanstveno znajući da je drugi.

Nije nikakva uteha biti moralni pobednik. Ili jesi ili nisi.

Ovaj put si stvarno u pravu. Kakva je korist kad samo ti znas da si pravi pobjednik.

Vjerovatno je pitanje koliko ti je znacajan moral opcenito. Drugima mozda ne znaci, ali meni nesto znaci ta moja moralna pobjeda i vjerovatno meni bliskim ljudima

Ces, "moralna pobeda" je samo izgovor za gubitnika. Nije ni važno da li je pobeda zaslužena ili ne. Pobednik na kredencu ima pehar a ti nemaš. Posle nekog vremena, svi će zaboraviti da li je pobeda bila zaslužena, osim tebe. A ti ne pišeš istoriju.

Ne govorimo samo o sportu i takmicenjima i peharima, nego o pobjedama opcenito. Neke su velike, neke male, ali vazno da su nama vazne, a ne sta ce biti u sjecanju nekih tamo nebitnih ljudi.
Meni je draze znati npr. da moj brat nije pobijedio, da je ostao moralni pobjednik, jer se nije htio koristiti kojekakvim sredstvima, kojima se koristio taj pravi pobjednik.

Mislim da te ja razumijem, ces@ric. Ja sam izgubila prvi posao u Londonu zbog nepravde, ali sam otisla iz firme gdje su medjuljudski odnosi bili grozni, da bih kasnije nasla posao u firmi gdje se ljudi mnogo bolje odnose jedni prema drugima. Dakle, mada sam u prvoj firmi bila na kraju gubitnik, na nekom opstem zivotnom planu sam uspjela ostvariti nesto mnogo bolje bas zahvaljujuci tome.

Posmatrajmo to malo šire.
Srbija je bila moralni pobednik i u kosovskom boju a bili smo robovi 5 vekova. Moralni pobednik i u WW1 pa nas politički uništili i naš kralj i strane sile. A četvrtina stanovništva izginula. Bili moralni pobednik i u WW2, ali nas okupirali čobani sa petokrakama. Na kraju se sveli na Srbiju daleko manju od etničkih granica. Onda bili moralni pobednici u ratovima 90-ih, ali nam uništena ekonomija. Pa smo bili moralni pobednici posle NATO bombardovanja, ali razorena infrastruktura i izgubili smo deo teritorije. Pobedili smo i Miloševića, ali je država opljačkana. Sada se i ovo malo dobara prodaje u bescenje. Predizborno se otvaraju rudnici zlata da tupavom narodu zamažu oči, nalaze se uljni škriljci "vredni 150 milijardi" za koje se znalo i ranije.
Moralno smo baš super, ali kao država i nacija smo propali.

Moram reci da je ova tvoja analiza, male, sasvim ispravna. I mnogo me je razalostila. Voljela bih kada bi istorija srpskog naroda bila mnogo manje protkana tragedijom, i da i vama vec jednom sunce svane.

Zalim, male, ali ne slazem se da je Srbija u svemu tome bila moralni pobjednik

Moralni pobednik je kategorija postignuta nekakvim kompromisom,. Smatram da postoji moralni pobednik u slučajevima kad se neko borio za pobedu na najbolji način i uz najviše simpatija publike, a da je žiri ili sudija dodelio nagradu nekom drugom. Opet, slažem se i sa Maletom: Ili jesi ili nisi - pobednik