Ivan Sergejevič Turgenjev
2 posters
Zid :: Književnost :: Književnost
Strana 1 od 1
Ivan Sergejevič Turgenjev
od Still_dreaming Pet Dec 09, 2011 11:40 pm
Ivan Sergejevič Turgenjev (рус. Ива́н Серге́евич Турге́нев) je jedan od predstavnika ruskog realizma, poznat kao slikar feudalne Rusije, pesnik ruskog krajolika, pisac suvišnih ljudi i prikazivač sukoba naraštaja, olovkom se borio za ukidanje kmetstva i ravnopravnost svih ljudi.
Pripovedač i romanopisac, koji je u romanima nastojao da odgovori na pitanja koja je pred njega postavljao društveni razvoj Rusije, rođen je 9. novembra 1818. godine u Orelu, nedaleko od grada Mcenska. Majka mu je bila načitana i obrazovana žena i nastojala je da i njemu obezbijedi kvalitetno školovanje po internatima. Od detinjstva je sticao široko znanje i kulturne navike, a s obzirom na to da su i u kući imali bogatu biblioteku francuskih i nemačkih knjiga, imao je odakle da se napaja novim informacijama. Nerado se prisećao detinjstva, jer je majka strogo postupala s njim. Pošto je bio svedok mukotrpnog života kmetova, zamrzeo je gospodsku samovolju. U internatu u Moskvi dobro je naučio francuski i nemački jezik, a u Petrogradu, gde se preselio s roditeljima, nastavio je da studira književnost i istoriju. Istoriju antike i srednjeg veka predavao mu je Nikolaj Vasiljevič Gogolj. Kao što je u to vreme bio običaj, da bi upotpunio svoje znanje nastavio je da studira u inostranstvu.
Godine 1843. Turgenjev je objavio svoje prvo djelo - dugu poemu ‚‚Paraša", koja je dobro primljena kod književnih kritičara. Prestao je da piše stihove kada se upoznao s francuskom operskom pevačicom španskog porekla Paulinom Viardot, za koju je vezao svoju dalju sudbinu. S njom je otputovao u inostranstvo. Nastavio je da se bavi književnim radom, pišući najviše pripovetke i drame.
Kada je Gogolj umro, razočarala ga je suzdržanost štampe prema tom tužnom događaju, te je napisao nekrolog u kojem je kazao sve što ga je mučilo. U Petrogradu je cenzura zabranila objavljivanje tog nekrologa, ali je obelodanjen u Moskvi. Tada je car naredio da autor bude kažnjen s mjesec dana zatvora, mada je pravi povod za to bila piščeva zbirka pripovedaka ‚‚Lovčevi zapisi" (1852).
Iako je budno praćen od strane policije, nastavio je da se bavi književnim radom. Burne polemike izazvao je i roman ‚‚Očevi i deca" (1862), gde je prikazao sukob između starog i novog naraštaja, a to je u stvari bio sukob između liberala i demokrata prosvetitelja.
Njegova dela su paralelno prevođena na mnoge strane jezike. I u inostranstvu je dolazio u sukob s istaknutim književnicima. Turgenjev se iskušao u svim književnim žanrovima i postigao zavidne uspehe, posebno u romanima, ali je iznad svega bio pripovedač. Nenadmašiv je u ležernom i lirskom pripovedanju o onome što je sam doživeo ili čuo od drugih.
Iako u njegovim romanima nema nikakve fabule, čitaocu neprestano drži pažnju upoznajući ga s vrlo zanimljivim likovima i lepim pejzažima. Istinito je prikazivao životne prilike ruskih kmetova i njihovih gospodara, što je tada bila teška optužba tadašnjeg društvenog poretka. Zato je imao neprilika s vlašću. Svi poznati ljudi upućivali su mu pozitivne kritike, jer je bio savršeno objektivan. Fjodor Dostojevski za njega je napisao da je retko srećan čovek. ‚‚Pesnik, talenat, aristokrata, lepotan, bogat, mudar, uobražen - ne znam šta mu sve priroda nije dala", reči su Dostojevskog.
Međutim, uprkos strogoj cenzuri, brojnim zabranama i pritiscima vlasti, tih godina započelo je zlatno doba ruske realističke književnosti. Mnogi su svoja dela krišom objavljivali. ‚‚Teško da iko od današnjih ljudi može shvatiti kakvom je ropstvu bila podvrgnuta štampana misao svakog časa i na svakom mestu. Književnik se nije mogao drugačije osećati nego kao švercer", kazao je tada Turgenjev.
Njegov način pisanja snažno je uticao na razvoj drugih evropskih književnosti. S obzirom na to da je u Nemačkoj i Francuskoj bio u društvu svetski poznatih ljudi tog vremena, poput Emila Zole i Gistava Flobera, stekao je popularnost i na Zapadu i samim tim imao uticaj i na njihove pisce. Bio je impresioniran modernim društvom u zapadnoj Evropi, pa se u rodnu zemlju vratio kao ‚‚zapadnjak", što je bila sušta suprotnost tadašnjem ‚‚slavenizmu". Verovao je da Rusija može postati bolja zemlja imitirajući Zapad i ukidajući zastarele institucije kao što je kmetstvo.
Poznatija njegova dela su zbirka novela ‚‚Lovčevi zapisi" (1852), romani ‚‚Ruđin" (1856), ‚‚Plemićko gnezdo" (1859), ‚‚Očevi i djeca" (1862) i zbirke ‚‚Pesme u prozi" (1878) i ‚‚Senilia" (1882).
Turgenjev je pisao drame, priče, romane i ne-fikcijske crteže. Izdao je mnoge pesme i prozne crteže pre izlaska njegove prve knjige, ‚‚Lovčevi zapisi'' (1852), zbirke priča o životu seljaka u Rusiji. Od mnogih drama koje je napisao rano u karijeri, prva je najverovatnije ‚‚Mesec dana na selu'' (1850), nežna, ali prodorna skica aristokratskog života koja se i danas izvodi. Od njegovih priča ili kratkih romana, ‚‚Prva ljubav'' (1860) i ‚‚Bujice proleća'' (1872) su važne zbog liričnih, prelepo realiziranih zazivanja ljubavi. Njegovi duži romani uključuju dela ‚‚Na Badnjak'' (1860) i ‚‚Dim'' (1867), portrete strastvenih mladih devojaka i njihovih olujnih ljubavnih afera. U remek-delu ‚‚Očevi i deca'' (1862), Turgenjev imenuje, definiše i analizira filozofiju nihilizma. Zajedno s mlađim kolegama, Dostojevskim i Tolstojem, doprineo je da ruska književnost dobije svetski status. Roman ‚‚Očevi i deca" smatra se jednim od najvažnijih romana 19. veka.
Umro je 3. septembra 1883. godine u Bougivalu u Francuskoj.
Pripovedač i romanopisac, koji je u romanima nastojao da odgovori na pitanja koja je pred njega postavljao društveni razvoj Rusije, rođen je 9. novembra 1818. godine u Orelu, nedaleko od grada Mcenska. Majka mu je bila načitana i obrazovana žena i nastojala je da i njemu obezbijedi kvalitetno školovanje po internatima. Od detinjstva je sticao široko znanje i kulturne navike, a s obzirom na to da su i u kući imali bogatu biblioteku francuskih i nemačkih knjiga, imao je odakle da se napaja novim informacijama. Nerado se prisećao detinjstva, jer je majka strogo postupala s njim. Pošto je bio svedok mukotrpnog života kmetova, zamrzeo je gospodsku samovolju. U internatu u Moskvi dobro je naučio francuski i nemački jezik, a u Petrogradu, gde se preselio s roditeljima, nastavio je da studira književnost i istoriju. Istoriju antike i srednjeg veka predavao mu je Nikolaj Vasiljevič Gogolj. Kao što je u to vreme bio običaj, da bi upotpunio svoje znanje nastavio je da studira u inostranstvu.
Godine 1843. Turgenjev je objavio svoje prvo djelo - dugu poemu ‚‚Paraša", koja je dobro primljena kod književnih kritičara. Prestao je da piše stihove kada se upoznao s francuskom operskom pevačicom španskog porekla Paulinom Viardot, za koju je vezao svoju dalju sudbinu. S njom je otputovao u inostranstvo. Nastavio je da se bavi književnim radom, pišući najviše pripovetke i drame.
Kada je Gogolj umro, razočarala ga je suzdržanost štampe prema tom tužnom događaju, te je napisao nekrolog u kojem je kazao sve što ga je mučilo. U Petrogradu je cenzura zabranila objavljivanje tog nekrologa, ali je obelodanjen u Moskvi. Tada je car naredio da autor bude kažnjen s mjesec dana zatvora, mada je pravi povod za to bila piščeva zbirka pripovedaka ‚‚Lovčevi zapisi" (1852).
Iako je budno praćen od strane policije, nastavio je da se bavi književnim radom. Burne polemike izazvao je i roman ‚‚Očevi i deca" (1862), gde je prikazao sukob između starog i novog naraštaja, a to je u stvari bio sukob između liberala i demokrata prosvetitelja.
Njegova dela su paralelno prevođena na mnoge strane jezike. I u inostranstvu je dolazio u sukob s istaknutim književnicima. Turgenjev se iskušao u svim književnim žanrovima i postigao zavidne uspehe, posebno u romanima, ali je iznad svega bio pripovedač. Nenadmašiv je u ležernom i lirskom pripovedanju o onome što je sam doživeo ili čuo od drugih.
Iako u njegovim romanima nema nikakve fabule, čitaocu neprestano drži pažnju upoznajući ga s vrlo zanimljivim likovima i lepim pejzažima. Istinito je prikazivao životne prilike ruskih kmetova i njihovih gospodara, što je tada bila teška optužba tadašnjeg društvenog poretka. Zato je imao neprilika s vlašću. Svi poznati ljudi upućivali su mu pozitivne kritike, jer je bio savršeno objektivan. Fjodor Dostojevski za njega je napisao da je retko srećan čovek. ‚‚Pesnik, talenat, aristokrata, lepotan, bogat, mudar, uobražen - ne znam šta mu sve priroda nije dala", reči su Dostojevskog.
Međutim, uprkos strogoj cenzuri, brojnim zabranama i pritiscima vlasti, tih godina započelo je zlatno doba ruske realističke književnosti. Mnogi su svoja dela krišom objavljivali. ‚‚Teško da iko od današnjih ljudi može shvatiti kakvom je ropstvu bila podvrgnuta štampana misao svakog časa i na svakom mestu. Književnik se nije mogao drugačije osećati nego kao švercer", kazao je tada Turgenjev.
Njegov način pisanja snažno je uticao na razvoj drugih evropskih književnosti. S obzirom na to da je u Nemačkoj i Francuskoj bio u društvu svetski poznatih ljudi tog vremena, poput Emila Zole i Gistava Flobera, stekao je popularnost i na Zapadu i samim tim imao uticaj i na njihove pisce. Bio je impresioniran modernim društvom u zapadnoj Evropi, pa se u rodnu zemlju vratio kao ‚‚zapadnjak", što je bila sušta suprotnost tadašnjem ‚‚slavenizmu". Verovao je da Rusija može postati bolja zemlja imitirajući Zapad i ukidajući zastarele institucije kao što je kmetstvo.
Poznatija njegova dela su zbirka novela ‚‚Lovčevi zapisi" (1852), romani ‚‚Ruđin" (1856), ‚‚Plemićko gnezdo" (1859), ‚‚Očevi i djeca" (1862) i zbirke ‚‚Pesme u prozi" (1878) i ‚‚Senilia" (1882).
Turgenjev je pisao drame, priče, romane i ne-fikcijske crteže. Izdao je mnoge pesme i prozne crteže pre izlaska njegove prve knjige, ‚‚Lovčevi zapisi'' (1852), zbirke priča o životu seljaka u Rusiji. Od mnogih drama koje je napisao rano u karijeri, prva je najverovatnije ‚‚Mesec dana na selu'' (1850), nežna, ali prodorna skica aristokratskog života koja se i danas izvodi. Od njegovih priča ili kratkih romana, ‚‚Prva ljubav'' (1860) i ‚‚Bujice proleća'' (1872) su važne zbog liričnih, prelepo realiziranih zazivanja ljubavi. Njegovi duži romani uključuju dela ‚‚Na Badnjak'' (1860) i ‚‚Dim'' (1867), portrete strastvenih mladih devojaka i njihovih olujnih ljubavnih afera. U remek-delu ‚‚Očevi i deca'' (1862), Turgenjev imenuje, definiše i analizira filozofiju nihilizma. Zajedno s mlađim kolegama, Dostojevskim i Tolstojem, doprineo je da ruska književnost dobije svetski status. Roman ‚‚Očevi i deca" smatra se jednim od najvažnijih romana 19. veka.
Umro je 3. septembra 1883. godine u Bougivalu u Francuskoj.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Ivan Sergejevič Turgenjev
od Still_dreaming Sre Nov 20, 2013 12:39 pm
‚‚Dosta je”, govorio sam sam sebi dok su me noge, koračajući lenjo po strmoj padini planine, nosile dole, prema mirnom potočiću; ‚‚Dosta je”, ponavljao sam udišući smolasti miris borova gaja koji je postao naročito jak i prodoran od svežine večeri koja se spuštala; ‚‚Dosta je”, rekoh još jednom pošto sam seo na humak obrastao mahovinom upravo nad potokom i zagledao se u njegove tamne i spore talase iznad kojih je gusti trščak dizao svoje bledozelene stabiljke.
‚‚Dosta je”, treba da se ostavim tumaranja i zanošenja, treba da se obuzdam; vreme je da stisnem glavu sa obe ruke i naredim srcu da ćuti. Neću više da se predajem slatkom blaženstvu nejasnih, ali zanosnih osećaja, neću više da letim za svakim novim oblikom lepote, neću više da hvatam svaki treptaj njenih finih i jakih krila.
Šta imam od toga što se upravo sada večernje rumenilo sve šire i sve crvenije razliva nebom, kao da ga raspaljuje neka strast koja sve pobeđuje? Šta imam od toga što je na dva koraka od mene, usred večernje tišine, sjaja i miline, odjednom zapevao u rosnoj dubini nepokretna žbuna slavuj, tako čarobnim glasom kao da pre njega nije na svetu bilo slavuja, pa on prvi zapevao prvu pesmu o prvoj ljubavi? Sve je to već bilo, bilo i ponavljalo se i ponavlja se hiljadu puta, pa kad pomisliš da će se sve to nastaviti tako kroz celu večnost – kao po naredbi, po zakonu – bude ti čak krivo! Da, bude ti krivo!
‚‚Dosta je”, treba da se ostavim tumaranja i zanošenja, treba da se obuzdam; vreme je da stisnem glavu sa obe ruke i naredim srcu da ćuti. Neću više da se predajem slatkom blaženstvu nejasnih, ali zanosnih osećaja, neću više da letim za svakim novim oblikom lepote, neću više da hvatam svaki treptaj njenih finih i jakih krila.
Šta imam od toga što se upravo sada večernje rumenilo sve šire i sve crvenije razliva nebom, kao da ga raspaljuje neka strast koja sve pobeđuje? Šta imam od toga što je na dva koraka od mene, usred večernje tišine, sjaja i miline, odjednom zapevao u rosnoj dubini nepokretna žbuna slavuj, tako čarobnim glasom kao da pre njega nije na svetu bilo slavuja, pa on prvi zapevao prvu pesmu o prvoj ljubavi? Sve je to već bilo, bilo i ponavljalo se i ponavlja se hiljadu puta, pa kad pomisliš da će se sve to nastaviti tako kroz celu večnost – kao po naredbi, po zakonu – bude ti čak krivo! Da, bude ti krivo!
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Ivan Sergejevič Turgenjev
od ces@ric@ Uto Nov 26, 2013 2:52 am
Jedan od omiljenih citata, koje cesto spominjem je i njegov citat "Ima osmijeha gorih od suza".
Zasad sam od njega procitals jedino "Ocevi i djeca", knjigu koja me je odusevila i koju uvijek preporucujem drugima
Zasad sam od njega procitals jedino "Ocevi i djeca", knjigu koja me je odusevila i koju uvijek preporucujem drugima
"Don't tell me what they said about me. Tell me why they were so comfortable to say it around you."
ces@ric@- Legendarni član
- Broj poruka : 11888
Datum upisa : 03.04.2010
Zid :: Književnost :: Književnost
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu