Aleksandar Blok
Zid :: Književnost :: Književnost
Strana 1 od 1
Aleksandar Blok
od Still_dreaming Sub Dec 10, 2011 2:59 am
Aleksandar Aleksandrovič Blok, rođen 16. novembra 1880. godine u Sankt Petersburgu, bio je ruski pesnik, najznačajniji predstavnik ruskog simbolizma.
Odgojen u izrazito intelektualnoj sredini svoje porodice, upoznao se rano s najboljim dostignućima ruskog i evropskog pesništva kao i modernog lirskog izraza. U književnost ulazi simbolističkim ‚‚Pesmama o divnoj dami'' (‚‚Stihi o prekrasnoj dami'' 1898 — 1904) u kojima obrađuje mistično-religioznu tematiku i u melodioznim stihovima punim nedorečenosti uspeva da izrazi nedefinisane težnje svoje generacije za nedostižnim idealom.
Postepeno u njegovu poeziju počinje da se uvlači oštar smisao za životnu realnost i tematika se proširuje motivima iz gradskog života. Pod uticajem revolucionarnih previranja u Rusiji, pesnik napušta konačno i svoju društvenu izolaciju, priključuje se naprednim strujama i u svojoj najpoznatijoj poemi ‚‚Dvanaestorica'' (1918) daje grandioznu simboličnu viziju revolucije. Umro je 7. avgusta 1921. godine u Petrogradu.
Sve do revolucije 1917. živi otuđeno od društvenoga kretanja, ali revolucionarno zbivanje 1905 — 1917. odjekuje u slutnjama, nagoveštajima, muzici i napokon — temama njegovih pesama. Od prvoga zbornika ‚‚Pesme o divnoj dami'', Blok je prvenstveno lirski pesnik, koji, stvarajući zagonetne sopstvene simbole, od apstraktnog lika ‚‚divne dame" prelazi na gradske teme i motive u ‚‚Nehotičnoj radosti'' (‚‚Nečajannaja radost'', 1907) i oblikuje lik ‚‚neznanke", zagonetne stanovnice gradske periferije. Ujedno u melodioznim stihovima, punim nedorečenosti, slutnji i simbola, razvija svoju metaforičnost, ironiju i groteskni duh, kada je reč o stvarnosti; menja i ritmičke osobine ruskoga stiha. Treći veliki ciklus njegove lirike posvećen je socijalnim temama, a pre svega domovini — Rusiji. Sadrži liriku u ‚‚Na Kulikovu polju'' (‚‚Na pole Kulikovom'', 1908), nezavršenu poemu ‚‚Osveta'' (1910 — 1919) i ‚‚Jambe'' (1907 — 1914). U tematski, motivski i ritmički raznolikoj poemi ‚‚Dvanaestorica'' (1918) oko fabule o jednom uboistvu, Blok oblikuje i zločine i patetiku revolucije, njene pijane poskočice i veličanstveni marševski ritam, da bi je blagoslovio simboličkim Hristom koji se pojavljuje pred dvanaestoricom crvenogardista. Iskoristivši tekovine pređašnje ruske lirike (Žukovski, Fet) i prvih ruskih simbolista (v. Brjusov), vezan za ‚‚duh nemačke romantike", Blok je razvio emocionalnu sadržajnost, lirizam i muzikalnost ruske poezije. Njegova lirika je poezija raspadanja ‚‚staroga sveta" i iščekivanja nečeg novog, što će nadoći, a što pesnik može izraziti samo muzikom stihova. Uz lirske pesme i poeme, napisao je i niz malih ‚‚lirskih" drama, koje su tematski u uskoj vezi s njegovom poezijom.
Odgojen u izrazito intelektualnoj sredini svoje porodice, upoznao se rano s najboljim dostignućima ruskog i evropskog pesništva kao i modernog lirskog izraza. U književnost ulazi simbolističkim ‚‚Pesmama o divnoj dami'' (‚‚Stihi o prekrasnoj dami'' 1898 — 1904) u kojima obrađuje mistično-religioznu tematiku i u melodioznim stihovima punim nedorečenosti uspeva da izrazi nedefinisane težnje svoje generacije za nedostižnim idealom.
Postepeno u njegovu poeziju počinje da se uvlači oštar smisao za životnu realnost i tematika se proširuje motivima iz gradskog života. Pod uticajem revolucionarnih previranja u Rusiji, pesnik napušta konačno i svoju društvenu izolaciju, priključuje se naprednim strujama i u svojoj najpoznatijoj poemi ‚‚Dvanaestorica'' (1918) daje grandioznu simboličnu viziju revolucije. Umro je 7. avgusta 1921. godine u Petrogradu.
Sve do revolucije 1917. živi otuđeno od društvenoga kretanja, ali revolucionarno zbivanje 1905 — 1917. odjekuje u slutnjama, nagoveštajima, muzici i napokon — temama njegovih pesama. Od prvoga zbornika ‚‚Pesme o divnoj dami'', Blok je prvenstveno lirski pesnik, koji, stvarajući zagonetne sopstvene simbole, od apstraktnog lika ‚‚divne dame" prelazi na gradske teme i motive u ‚‚Nehotičnoj radosti'' (‚‚Nečajannaja radost'', 1907) i oblikuje lik ‚‚neznanke", zagonetne stanovnice gradske periferije. Ujedno u melodioznim stihovima, punim nedorečenosti, slutnji i simbola, razvija svoju metaforičnost, ironiju i groteskni duh, kada je reč o stvarnosti; menja i ritmičke osobine ruskoga stiha. Treći veliki ciklus njegove lirike posvećen je socijalnim temama, a pre svega domovini — Rusiji. Sadrži liriku u ‚‚Na Kulikovu polju'' (‚‚Na pole Kulikovom'', 1908), nezavršenu poemu ‚‚Osveta'' (1910 — 1919) i ‚‚Jambe'' (1907 — 1914). U tematski, motivski i ritmički raznolikoj poemi ‚‚Dvanaestorica'' (1918) oko fabule o jednom uboistvu, Blok oblikuje i zločine i patetiku revolucije, njene pijane poskočice i veličanstveni marševski ritam, da bi je blagoslovio simboličkim Hristom koji se pojavljuje pred dvanaestoricom crvenogardista. Iskoristivši tekovine pređašnje ruske lirike (Žukovski, Fet) i prvih ruskih simbolista (v. Brjusov), vezan za ‚‚duh nemačke romantike", Blok je razvio emocionalnu sadržajnost, lirizam i muzikalnost ruske poezije. Njegova lirika je poezija raspadanja ‚‚staroga sveta" i iščekivanja nečeg novog, što će nadoći, a što pesnik može izraziti samo muzikom stihova. Uz lirske pesme i poeme, napisao je i niz malih ‚‚lirskih" drama, koje su tematski u uskoj vezi s njegovom poezijom.
- Spojler:
„Glavni pesnik Srebrnog veka“ - to je u ruskoj kulturi bio i ostao Aleksandar Blok.
„Kad je Blok prvi put stupio na pesničku arenu, malograđani su tvrdili da se pod ovim imenom krije 'blok pesnika, koji su rešili da zaluđuju publiku'.“ Ovo su reči iz sećanja onih koji su bili svedoci debija Aleksandra Bloka. Raznovrsnost njegove lirike je takva da bi zaista mogla da čini nekoliko poetskih biografija. A sopstvena sudbina je za Bloka pripremila, da po rečima njegove velike savremenice Ane Ahmatove, postane „tragičan tenor 20. veka“.
Aleksandra Bloka neki nazivaju „poslednjim pesnikom-plemićem“, koji je živeo u vreme propasti ruskog plemstva. Za razliku od većine predstavnika svog sloja, Blok je s njima neshvatljivim entuzijazmom prihvatio kapitalno preuređenje Rusije – revoluciju 1917. godine. Simbolično je to što je mesto rođenja pesnika Peterburg, a mesto smrti – Petrograd: grad, koji je bio prestonica Ruske carevine i koji je posao prestonica Sovjetske Rusije.
Stvaralaštvo Aleksandra Bloka pripada posebnom umetničkom smeru. To je simbolizam prenet u Rusiju s evropskog književnog tla. „Početkom 20. veka, u vreme procvata ruske kulture, u doba koje se obično naziva Srebrnim vekom 'rodile su se' dve generacije simbolista. Blok je pripadao mlađima.“, kaže u invervjuu za „Glas Rusije“ vodeći naučni saradnik Državnog književnog muzeja Vladimir Križevski.
Mlađi simbolisti su se bazirali na učenju filosofa Vladimira Solovjova o „večnoj ženstvenosti“, koje treba da postane osnova „trećeg zaveta“, posle Starog i Novog. Oni su osećali – a njihova umetnička osetljivost je bila vrlo visoka – da nastupaju promene i ova predosećanja su izazivala u njima religiozna razmišljanja. Blok je očekivao novi dolazak Boga, i to u ipostasi povezanoj sa ženskim likom. Izlazak 1905. godine njegove knjige „Stihovi o prelepoj dami“ jesu svedočanstvo poklonjenja, s jedne strane, zemaljskoj ženi, s druge – bogoovaploćenoj. Smatram da je Blok do kraja života ostao simbolista. Dovoljno je pogledati kako se razdvaja lik u poemi „Dvanaestorica“, koja pozdravlja rusku revoluciju. S jedne strane, 12 ljudi je uobičajeni sastav revolucionarne patrole, koja obilazi ulice Petrograda. A s druge strane, i apostola je bilo 12, i Hristos je bio ispred njih, On kao da ih je vodio, i On se, kao prethodnica, na izvestan način pojavljuje u Blokovoj poemi.
To što je Aleksandar Blok – idol svoje generacije i može se reći „kultni junak“ neočekivano prihvatio revoluciju, potreslo je njegove kolege i poklonike. Jedne u pozitivnom smislu, druge u izuzetno negativnom. Ovi drugi su u tome videli koristoljubivu „političku logiku“. Međutim, Vladimir Križevski smatra da je „ovaj postupak Bloka pojava čisto umetničkog reda: prihvatanje revolucije je predstavljalo činjenicu divljenja narodnoj stihiji.“
‚‚Kod Bloka se s godinama pojavila važna crta, po kojoj se on razlikuje od mnogih drugih: to je divljenje stihiji,'' - nastavlja Vladimir Križanovski. – ‚‚On je svuda tražio znake dolaska Strašnog suda, apokalipse. Bloku se činilo da se bliže poslednji dani i on je hvatao znake kraja sveta, iako je to zapravo bio kraj sveta u kojem je on odrastao. Iz novina je saznao za zemljotres u italijanskom gradiću Mesini i „pogibelj Mesine“ je kasnije pomenuo u svojoj poemi „Skiti“. U Blokovom dnevniku postoji zapis: „Brodolom „Titanika““ (i to je simbol civilizacije koja propada, ako hoćete. I odjednom, rečenica, čudovišna s moralne tačke gledišta: „Dakle, još postoji okean.“ Odnosno, njega ne užasava ljudska tragedija, već ga oduševljava ispoljavanje stihije. Ili ovakva pozicija – diviti se svom uništenju, kao što to Blok čini u jednoj od svojih pesama, u kojoj se pogibija pijanog pesnika ispod tarabe pretvara u mistički događaj. Cilj njegove knjige – „Snežna maska“, na primer, - posvećen je slici mećave, snežnim olujama i tako dalje. Svaka stihija je u svojoj burnoj pojavi izazivala divljenje.''
‚‚Zadivljuje to što autoritet Aleksandra Bloka u novoj Rusiji nije ništa manji, već je verovatno i veći nego u Rusiji pre revolucije'', primećuje Vladimir Križevski.
Blok je uticao čak i na pesnike koji su nazivani proleterskim. Jednom mu je neko rekao: ‚‚Znate li da ovi pesnici ne samo da se ugledaju na vas – oni od vas kradu?'' - „Kad bi to činili samo oni!“ odgovorio je Blok s teškim uzdahom. Blokov uticaj je bio totalni! A jednom je Aleksandar Blok sreo svog prijatelja, pesnika Petra Potjomkina i zatim je zapisao u dnevniku: „Potjomkin mi kaže da mu 'smetam da piše'. A ja sam mu rekao da ga dobro shvatam, zato što meni Lav Tolstoj 'smeta da pišem'...''
„Vitezom bez mane“, Aleksandra Bloka je nazvala isto tako istaknuta predstavnica Srebrnog veka, pesnikinja Marina Cvetajeva.
Izvor: vostok.rs
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Aleksandar Blok - Noć, ulica, fenjer, apoteka
od Still_dreaming Sub Dec 10, 2011 3:06 am
Noć, ulica, fenjer, apoteka
Noć, ulica, fenjer, apoteka,
Besmisleno, mutno svetlo drema.
Ma živeo ti još četvrt veka -
Biće sve isto. Izlaza nema.
Umrećeš - i sve k'o pre,
Ponoviće se ispočetka:
Noć, kanalom leden vetar brije,
Ulica, fenjer, apoteka.
Noć, ulica, fenjer, apoteka,
Besmisleno, mutno svetlo drema.
Ma živeo ti još četvrt veka -
Biće sve isto. Izlaza nema.
Umrećeš - i sve k'o pre,
Ponoviće se ispočetka:
Noć, kanalom leden vetar brije,
Ulica, fenjer, apoteka.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Zid :: Književnost :: Književnost
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu