Marina Cvetajeva
2 posters
Zid :: Književnost :: Književnost
Strana 1 od 1
Marina Cvetajeva
Marina Ivanovna Cvetajeva (рус. Мари́на Ива́новна Цвета́ева) je rođena u Moskvi 26. septembra (8. oktobra) 1892. godine u čuvenoj aristokratskoj porodici. Otac Ivan Vladimirovič Cvetajev bio je ugledni profesor Moskovskog univerziteta, poznati klasični filolog i istoričar umetnosti, osnivač Muzeja lepih umetnosti, a majka Marija Mejn Cvetajeva pijanistkinja nemačko-poljskog porekla. Imala je dva polubrata iz očevog drugog braka sa Varvarom Dimitrijevnom. Jedina rođena sestra koju je imala zvala se Anastasija. Svađe među decom iz prvog i drugog braka su bile česte, a ponekad i nasilne. Njen otac je bio čovek udaljen od porodice, udubljen u svoje studije, ceo život zaljubljen u prvu ženu. Majka Marija se 1902. godine zarazila tuberkulozom. Pošto se verovalo da promena klime može da izleči opaku bolest, porodica je dosta putovala po inostranstvu, sve do 1906. godine kada je majka umrla. Za vreme tih putovanja, Marina je uživala daleko od čvrstih ograničenja moskovskog buržujskog života, naučila je italijanski, francuski i nemački jezik. Cvetajeva je pohađala škole u Švajcarskoj, Nemačkoj i Sorboni u Parizu, a stihove je počela da piše još u ranom detinjstvu.
Provodeći vreme u mestu Plava visina, koje je bilo poznato kao utočište za književnike, pesnike i umetnike, Marina je upoznala svog budućeg supruga - carskog višeg oficira Sergeja Efrona. Ona je imala 19, a on 18 godina kada su se zaljubili, a odmah posle toga, 1912. godine, i venčali. Njihova ljubav je bila strasna i intenzivna, ali to Marinu Cvetajevu nije sprečilo da povremeno ulazi u afere sa drugim muškarcima. U jednom trenutku Cvetajeva je čak ušla u vezu sa pesnikinjom Sofijom Parnok, koja je bila sedam godina starija od nje. Ove dve žene su se strasno zaljubile, a njihova ljubav je uticala i na njihovo stvaralaštvo. Cvetajeva i njen muž su imali dve ćerke - Arijadnu, rođenu 1912. i Irinu, rođenu 1917. godine. Posle kratkotrajnog zajedničkog života, 1914. godine Efron se dobrovoljno prijavio za front, a od 1917. godine je bio oficir, stacioniran u Moskvi.
Posle revolucije, 1917. godine, Efron se pridružio Beloj armiji, a Marina se vratila u Moskvu, nadajući se da će biti zajedno sa mužem. Ipak, bila je „zarobljena" u Moskvi pet godina, gde je zavladala strašna glad, a Cvetajeva se sa tim teško borila. Pošto nije imala bližu porodicu kojoj bi se mogla obratiti za pomoć, nije postojao način da izdržava svoje dve ćerke i sebe. Tri godine kasnije, 1920, mlađa ćerka Irina umire u dečjem prihvatilištu dok Marina leči stariju ćerku od malarije. Detetova smrt je u njoj izazvala veliku tugu i grižu savesti. U jednom od pisama napisala je: „Bog me je kaznio". Nema vesti od muža, živi veoma teško, takoreći gola i bosa. Tek 1921. dobija vest da joj je muž živ i tada mu piše - ‚‚Moj Serjoženka, ako se od sreće ne umire, onda se u svakom slučaju okameni''.
U maju 1922. godine Cvetajeva je sa ćerkom Arijadnom napustila Sovjetski Savez i ponovo se srela sa Efronom u Berlinu. U avgustu iste godine porodica je otišla u Prag. Pošto nisu mogli da obezbede novac za smeštaj u gradu, Cvetajeva i ćerka su pronašle sobu u obližnjem selu, a Efron je ostao da živi u hostelu u Pragu pošto je tamo studirao politiku i sociologiju na Karlovom univerzitetu. Za to vreme Cvetajeva je imala strasnu aferu sa Konstantinom Rodzevičem, bivšim vojnim oficirom. Vest o ovoj aferi se brzo pročula po emigrantskim krugovima i stigla do Efrona. Efron je bio skrhan ovom vešću i upravo ih je ona odvela do sloma. Nedugo potom završila se i njena veza sa Rodzevičem. Ipak, veza sa njim i raskid poslužili su Cvetajevoj kao inspiracija za neka dela.
U isto vreme, započelo je Marinino dopisivanje sa Borisom Pasternakom i Rilkeom. Sa Pasternakom se nije upoznala skoro dvadeset godina, ali među njima je postojala iskra i održali su prijateljstvo sve do njenog povratka u Rusiju. U leto 1924, Efron i Cvetajeva su se pomirili i napustili Prag, nastanivši se u Vsenori gde su začeli sina koga su nazvali Georgije, ali ga je Marina zvala Mur i volela ga je opsesivno. Godine 1925. odlaze u Pariz, gde su živeli narednih 14 godina u bedi.
Cvetajeva i njen sin su se 1939. godine vratili u Staljinovu Rusiju. Njena sestra Asja je u toku njenog odsustva bila u logoru i, iako je preživela surove godine, nikada se nisu videle. Sovjetski pisci su odbijali da joj pomognu i posao je pronalazila prevodeći poeziju. Efron i Arijadna su bili uhapšeni zbog špijunaže. Ispostavilo se da je ćerkin verenik bio agent sa zadatkom da špijunira porodicu. Otišla je u 27. godini, a vratila se u petoj deceniji. Nikada se nije više videla sa majkom. Inače, Efron je prethodno bio sumnjičen, ali ne i uhapšen za tvrdnju da je špijun. Ubijen je 1941. godine. Iste godine Cvetajeva i njen sin su evakuisani u Jelabugu. Sin u Moskvi upisuje književnost, potom odlazi u rat i gine 1944. godine.
Cvetajeva se obesila 31. avgusta 1941. godine. Iza nje je ostalo pismo upućeno sinu:
Murliga! Oprosti mi, ali dalje bi bilo sve gore. Teško sam bolesna, to više nisam ja. Volim te bezumno. Shvati da više nisam mogla da živim. Prenesi tati i Ali, ako ih vidiš, da sam ih volela do poslednjeg časa i objasni im da nisam mogla dalje.
Kada je izvršila samoubistvo u zabačenom gradu, stotinama kilometara od Moskve, Cvetajeva je bila bez para, usamljena i gotovo zaboravljena. Jedna od velikih pesnikinja Srebrnog doba Rusije predugo je bila zapostavljana. Umrla je pre nego što je njeno delo priznato. U Rusiji su na nju nepoverljivo gledali kao na emigranta, a na Zapadu nije bila poznata. Veruje se da je Marina dugo razmišljala o smrti: „Godinu dana merkam smrt. Sve je nakazno i strašno. Progutati - gadost. Skočiti - užas. Iskonska odvratnost vode... Niko ne vidi, ne zna, da ja već godinu dana očima tražim kuku.” Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da sebi oduzme život, Cvetajeva je prešla granicu vešanjem o kuku na tremu kuće u kojoj je iznajmljivala sobu. Slučajni „akter" tragičnog samoubistva, simbola tragedije ruske književnosti prošloga veka, prema priči Paustovskog, bio je Boris Pasternak, koji joj je pomagao oko pakovanja. Dok je konopcem vezivao jedan kofer, kroz šalu je prokomentarisao kako je uže toliko jako da „kad bi čovek hteo, mogao bi njime da se obesi". Kasnije, kad je saznao da se Cvetajeva obesila baš pomoću tog konopca, dugo sebi nije mogao da oprosti nepromišljenu šalu. Policija je preuzela telo, a na sahrani nije bilo nikog. Ne zna se čak ni gde je sahranjena.
Njena dela se štampaju širom sveta. Zbirke pesama, poeme, drame, proza, esejistički zapisi, prepiske, privlače naučnike koliko i sve poklonike umetnosti, jer Cvetajeva nosi u sebi tajnu velikih stvaralaca, čiju je ličnu tragiku prožela i do retkih visina uzdigla strasna i samožrtvujuća odanost poeziji. Ona je pesnik i u proznim i u dramskim formama, kada piše o sebi i kada piše o drugima, jer je poezija suština njenog mišljenja, njen odnos prema svetu, moglo bi se reći - poezija je njena priroda.
Njena poezija je bila proizvod pesnikinjine neobične ličnosti i disciplinovanog korišćenja jezika. Marinina poezija nije bila omiljena u zvaničnim krugovima SSSR, sve do 1960ih. Bavila se temama ženske seksualnosti i emocija. U svome delu je kombinovala suprotstavljene škole akmeizma i simbolizma.
Dela
Zbirke poezije: ‚‚Večernji album'' (Вечерний альбом, 1910), ‚‚Čarobna lampa'' (Волшебный фонарь, 1912), ‚‚Mladalački stihovi'' (Юношеские стихи, 1913 — 1915), ‚‚Stihovi Bloku'' (Стихи к Блоку, 1922; 1916 — 1921), ‚‚Kazanovin kraj'' (Конец Казановы, 1922), ‚‚Car-devojka'' (Царь-девица, 1920), ‚‚Stan labuda'' (Лебединый стан, 1921), ‚‚Odvajanje'' (Разлука, 1922), ‚‚Zanat'' (Ремесло, 1923), ‚‚Posle Rusije'' (После России, 1928).
Drame: ‚‚Žandar herc'' (Червонный валет, 1918), ‚‚Metež'' (Метель, 1918), ‚‚Fortuna'' (Фортуна, 1918), ‚‚Avantura'' (Приключение, 1918-19), ‚‚Komad o Meri'' (Пьеса о Мэри, 1919, nezavršena), ‚‚Kameni anđeo'' (Каменный Ангел, 1919), ‚‚Feniks'' (Феникс, 1919), ‚‚Arijadna'' (Ариадна, 1924), ‚‚Fedra'' (Федра, 1927).
Esejistička proza: ‚‚Živi o živom'' (Живое о живом), ‚‚Duh koji pleni'' (Пленный дух), ‚‚Moj Puškin'' (Мой Пушкин), ‚‚Puškin i Pugačov'' (Пушкин и Пугачёв), ‚‚Pesnik i vreme'' (Поэт и время), ‚‚Epos i lirika savremene Rusije'' (Эпос и лирика современной России), ‚‚Sećanja na Andreja Belog, Valerija Brjusova, Maksimilijana Vološina, Borisa Pasternaka i dr.'', ‚‚Memoari'' (Мемуары), ‚‚Majka i muzika'' (Мать и музыка), ‚‚Majčina bajka'' (Сказка матери), ‚‚Istorija jedne posvećenosti'' (История одного посвящения), ‚‚Priča o Sonječki'' (Повесть о Сонечке).
Poslednji izmenio Still_dreaming dana Sre Feb 10, 2016 1:00 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Marina Cvetajeva
***
Ja ću te oteti, od svih zemalja, od svih nebesa
Zato što mi je šuma - kolevka, a grob - grm potkresan
Zato što po zemlji na jednoj nozi šećem
Zato što o tebi pevam - kako niko neće
Ja ću te oteti od svih vremena i noći svih
Od svih zlatnih zastava, od mećava svih
Ključeve ću baciti, pse oterati sa trema
Zato što sam u noći vernija od psa verna
Ja ću te oteti od svih žena - što da uvijam? -
Nećeš biti ničiji muž, ni ja žena ničija
I u poslednjem trenu, uzeću te - ne pričaj! -
Od onog s kojim Jakov u noći skita
Al dok ti ruke ne skrste na grudima -
O prokletstva! - u tebi još tvoje krvi ima:
Dva tvoja krila u etru traže lek
Tebi je svet - kolevka, a grob - svet.
15. avgust 1916.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Marina Cvetajeva
***
Noćas sam sama sred noćne jave -
Bez sna i bez doma - duše sive! -
Noćas imam sve ključeve i brave
Od kapija ove prestonice divne!
Nesanica me izbaci na put studeni -
O kako si mi divan, tamni moj Kremlju! -
Noćas ja, evo, ljubim u grudi
Ovu okruglu, ratničku zemlju!
Podiže se ne kosa, već krzno meko
Teški vetrovi u dušu se svale
Noćas žalim sve ljude planetom
Bilo da ih vole, bilo da ih žale.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Marina Cvetajeva
Mokropsi, 11, po novome, februara 1923.
Dragi Pasternak,
U ovome pismu ću o Vašem pisanju, a ako preostane mesta i ne izgubim želju! – i o svom ukratko. Vaša je knjiga živa rana. Jedna je pljusak, a druga opekotina: peklo me je, a ja nisam htela da duvam (neki stavljaju krem – drugi posipaju krompirovo brašno! – Po-dla-ci!) Eto, opekla sam se, dobro sam se ispekla – nema sna, nema jave. Vi, jedino, Vi. Ja sam samo skupljač, ne sama od sebe, sama se celog života od sebe (čupam!) i tek kada u meni nema ni jedne trunčice moje – tek onda se smirim. Mili moj Pasternak – dozvolite mi da pređem na drugo: Vi ste prirodna pojava. Objasniću Vam i zašto. Proveravam kroz sebe: ja nikada ništa ne uzimam iz drugih ruku, a ljudi su – druga ruka, pesnici – treća. Vi kao da se niste ni u šta uživeli! I naravno – da Vaši stihovi nisu ljudski: nemaju obeležje. Bog Vas je zamislio kao hrast, a napravio Vas čovekom, u koga sada sve munje udaraju (postoje takvi hrastovi!), a od Vas se zahteva da živite. (Ne insistiram na hrastu: jer sam i sama sada u ulozi hrasta, i sama moram da živim – ali – mirno!)
Pasternak, ovo Vam govorim da ne bude nesporazuma ni laži: ljudi su – druga ruka, ali: narodi, i to poneki, su u svom ranom detinjstvu deca i pesnici – bez poezije, to je prva ruka! Vi ste – pesnik bez poezije, to jest tako vole, tako gore, tako peku – samo oni koji ne pišu, koji pišu samo jednom – osam stihova za ceo život, ne zanatlije (recimo geniji) pera.
Zašto svi Vaši stihovi zvuče kao poslednji? "Nakon ovoga nije više ništa napisao".
Počinjem da naslućujem neku Vašu tajnu. Tajne. (...)
Dragi Pasternak,
U ovome pismu ću o Vašem pisanju, a ako preostane mesta i ne izgubim želju! – i o svom ukratko. Vaša je knjiga živa rana. Jedna je pljusak, a druga opekotina: peklo me je, a ja nisam htela da duvam (neki stavljaju krem – drugi posipaju krompirovo brašno! – Po-dla-ci!) Eto, opekla sam se, dobro sam se ispekla – nema sna, nema jave. Vi, jedino, Vi. Ja sam samo skupljač, ne sama od sebe, sama se celog života od sebe (čupam!) i tek kada u meni nema ni jedne trunčice moje – tek onda se smirim. Mili moj Pasternak – dozvolite mi da pređem na drugo: Vi ste prirodna pojava. Objasniću Vam i zašto. Proveravam kroz sebe: ja nikada ništa ne uzimam iz drugih ruku, a ljudi su – druga ruka, pesnici – treća. Vi kao da se niste ni u šta uživeli! I naravno – da Vaši stihovi nisu ljudski: nemaju obeležje. Bog Vas je zamislio kao hrast, a napravio Vas čovekom, u koga sada sve munje udaraju (postoje takvi hrastovi!), a od Vas se zahteva da živite. (Ne insistiram na hrastu: jer sam i sama sada u ulozi hrasta, i sama moram da živim – ali – mirno!)
Pasternak, ovo Vam govorim da ne bude nesporazuma ni laži: ljudi su – druga ruka, ali: narodi, i to poneki, su u svom ranom detinjstvu deca i pesnici – bez poezije, to je prva ruka! Vi ste – pesnik bez poezije, to jest tako vole, tako gore, tako peku – samo oni koji ne pišu, koji pišu samo jednom – osam stihova za ceo život, ne zanatlije (recimo geniji) pera.
Zašto svi Vaši stihovi zvuče kao poslednji? "Nakon ovoga nije više ništa napisao".
Počinjem da naslućujem neku Vašu tajnu. Tajne. (...)
.. dio koncepta pisma Marine Cvetajeve upućenog Borisu Pasternaku
.. fotografija .. © Noell S. Oszvald ..
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Marina Cvetajeva
Zdravo! Ni strela, ni kamen!
Ja! – Živcijata žena: tu sam!
Život! Obema rukama
U tvoj nedosanjani san.
Daj! (Na jeziku dvogubom:
Na! – dvogubost zmije!) ti mi
Uzvrati: celu me u gologlavoj
Radosti mojoj primi!
Privij! Dan jedrenja, danas može!
– Privij! – na skijama – Laneni, privij k sebi!
Danas sam u novoj koži!:
Pozlaćenoj, sedmoj!
– Moj! – I kakva nagrada je
Raj – ako u rukama je, pred ustima:
Život: raspahnuta radost –
Pozdrav jutarnji, ustalom.
25. jun 1922.
.. slika: Anna Razumovskaya
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Marina Cvetajeva
Mokropsi, 19, po novom, novembra 1922.
Dragi moj Pasternak!
Moj omiljeni način opštenja je – onostran: san: videti u snu.
A drugi je – dopisivanje. Pismo kao svojevrstan vid onostranog opštenja je manje savršen, mada su zakoni isti.
Ni jedan od njih nije po narudžbini: sanja se i piše ne kada mi to želimo, već kad oni to hoće: pismo – da bude napisano, san – da bude sanjan. (Moja pisma su htela da budu napisana, uvek!)
I zbog ovoga da odmah raščistimo: nikada se ne grizite (ni najmanje!) ako mi ne odgovorite, i ne govorite mi reči zahvalnosti, jer svako veliko osećanje je cilj za sebe.
(...)
Moj omiljeni način opštenja je – onostran: san: videti u snu.
A drugi je – dopisivanje. Pismo kao svojevrstan vid onostranog opštenja je manje savršen, mada su zakoni isti.
Ni jedan od njih nije po narudžbini: sanja se i piše ne kada mi to želimo, već kad oni to hoće: pismo – da bude napisano, san – da bude sanjan. (Moja pisma su htela da budu napisana, uvek!)
I zbog ovoga da odmah raščistimo: nikada se ne grizite (ni najmanje!) ako mi ne odgovorite, i ne govorite mi reči zahvalnosti, jer svako veliko osećanje je cilj za sebe.
(...)
_________
Vi imate divan rukopis: jurite vrstu! I vrste – i grive – i sanke! I nenadano – zauzdavanje!
Lomeći glavu – neće je slomiti!
Prekrasan, karakteran, muški rukopis. Odmah mu veruješ.
(...)
A sada me slušajte vrlo pažljivo: poznavala sam mnoge pesnike, sretala ih, sedela sa njima, razgovarala i , rastajući se, više ili manje znala (naslućivala) život svakog od njih bez mene. Sad piše, sad hoda, sad (u Moskvi) ide po sledovanje, sad (u Berlinu) ide u kafe-restoran itd.
A s Vama je prosto neverovatno: ne mogu da zamislim Vaš dan. (Koliko ste ih proživeli – svaki ste živeli, čas za časom!) Vi se u moj život ne smeštate, očito – oprostite mi za smelost! Vi u njemu ne živite. Vas treba potražiti, sledi još negde. I to ne zbog toga što ste pesnik, uz to i "irealan", i Beli je pesnik, Beli je "irealan" – ne: nije li ovaj moj osećaj odzvon na Vaše pisanje o deltama, o isprekidanosti Vašeg života. Očito je to toliko snažno da sam ga i nesvesno prenela u bitisanje. Vi kao da umesto sebe u život šaljete svoju senku dajući joj sva punomoćja.
Lomeći glavu – neće je slomiti!
Prekrasan, karakteran, muški rukopis. Odmah mu veruješ.
(...)
A sada me slušajte vrlo pažljivo: poznavala sam mnoge pesnike, sretala ih, sedela sa njima, razgovarala i , rastajući se, više ili manje znala (naslućivala) život svakog od njih bez mene. Sad piše, sad hoda, sad (u Moskvi) ide po sledovanje, sad (u Berlinu) ide u kafe-restoran itd.
A s Vama je prosto neverovatno: ne mogu da zamislim Vaš dan. (Koliko ste ih proživeli – svaki ste živeli, čas za časom!) Vi se u moj život ne smeštate, očito – oprostite mi za smelost! Vi u njemu ne živite. Vas treba potražiti, sledi još negde. I to ne zbog toga što ste pesnik, uz to i "irealan", i Beli je pesnik, Beli je "irealan" – ne: nije li ovaj moj osećaj odzvon na Vaše pisanje o deltama, o isprekidanosti Vašeg života. Očito je to toliko snažno da sam ga i nesvesno prenela u bitisanje. Vi kao da umesto sebe u život šaljete svoju senku dajući joj sva punomoćja.
_________
"Reči za san". Tada je bilo leto, u Berlinu sam imala svoj balkon. Kamen, žega, na mojim kolenima Vaša zelena knjiga. (Sedela sam na podu). – Sa njom sam živela deset dana – uznesena na visoki greben talasa: podala sam mu se (pokorila se) i nisam zagrcnula, dah mi je dotrajao tačno za onih osam stihova koji su Vam se – kako sam srećna – dopali.
I do sada mi srce zamire od jednog stiha.
I do sada mi srce zamire od jednog stiha.
_________
Ja ne volim susrete u životu: čeone sudare. Dva zida. Ne možeš da prozreš. Susret bi morao da bude kao svod: takav susret je – iznad. – Zabačena čela!
Sada se ljudi rastaju na dugo i zbog toga želim da ih jasno upitam: koliko ćete ostati, kada putujete. Ne krijem kako bih bila srećna da sa Vama posedim negde u nekom zapuštenom kafeu koji je i Bog zaboravio, u kišni dan.
(...)
Sada se ljudi rastaju na dugo i zbog toga želim da ih jasno upitam: koliko ćete ostati, kada putujete. Ne krijem kako bih bila srećna da sa Vama posedim negde u nekom zapuštenom kafeu koji je i Bog zaboravio, u kišni dan.
(...)
_________
Bila bih veoma srećna kada biste mi poslali svoje nove pesme. Za mene su one sve – nove. Jedino sam pročitala "Sestra moja život".
A to što Vi pišete o nekim podudaranjima, saglasju, naslućivanjima – Gospode – pa to nije čeoni sudar. Dok sam pisala Vama, čelo mi je bilo zabačeno – i zato sam Vas i ugledala.
A to što Vi pišete o nekim podudaranjima, saglasju, naslućivanjima – Gospode – pa to nije čeoni sudar. Dok sam pisala Vama, čelo mi je bilo zabačeno – i zato sam Vas i ugledala.
.. dio koncepta pisma Marine Cvetajeve upućenog Borisu Pasternaku
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Marina Cvetajeva
* * *
Da me ti ne bi video –
U životu – oštrom, nevidljivom
Ogradom okružiću se.
Orlovim noktima opasaću se,
Injem-čekinjem ću da obrastem.
Da me ti ne bi slušao
Preko noći – u premudrost starice:
U tu tvrđavu – zatvoriću se.
Šušnjima opasaću se,
Šumovima ću da obrastem.
Da ti u meni ne bi odviše
Rascvao – i šipražjem, i knjigama
Živa zatrpaću se:
Izmaštanim opasaću se,
Prividima ću da obrastem.
25. jun 1922.
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Re: Marina Cvetajeva
***
Ne prigrabi niko ništa;
Obaška - raduje me!
Ljubim vas na preko trista
Vrsta koje nas dele.
Znam - talentom nismo ravni.
Prvi put mi je glas tih.
Šta bi Vam, Deržavin mladi,
moj neuglađeni stih!
Za uzlet vas blagosiljam:
"Orlino mlada, leti!"
Izdrža sunce bez miga -
Moj pogled li je teži?
A niko Vam pozornije
nije gledao u trag...
Pozdravljam vas na stotine -
godina između nas.
12. februar 1916.
Za dva dana je prva "stotina godina imeđu nas." Ili za jedan dan, ako se gleda da je prošla ponoć.
Ne prigrabi niko ništa;
Obaška - raduje me!
Ljubim vas na preko trista
Vrsta koje nas dele.
Znam - talentom nismo ravni.
Prvi put mi je glas tih.
Šta bi Vam, Deržavin mladi,
moj neuglađeni stih!
Za uzlet vas blagosiljam:
"Orlino mlada, leti!"
Izdrža sunce bez miga -
Moj pogled li je teži?
A niko Vam pozornije
nije gledao u trag...
Pozdravljam vas na stotine -
godina između nas.
12. februar 1916.
Za dva dana je prva "stotina godina imeđu nas." Ili za jedan dan, ako se gleda da je prošla ponoć.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Marina Cvetajeva
***
Ćivotu li se jarkom ko oganj
nisam molila do sedmog znoja?
Subotnji goste, odnesi brigu moju;
vodi me sa sobom u svoju subotu!
Je li ja u dan nedelje svete
nisam po tremu kitila cvećem?
Za moju dušu nema spasenja;
Iza subote nedelje nema!
Stotine sveća - nisam palila?!
Zavija treću noć pred vratima
pas zalutali. Dušu kad ote -
i telo nosi, subotnji goste!
21. novembar, 1916.
Ćivotu li se jarkom ko oganj
nisam molila do sedmog znoja?
Subotnji goste, odnesi brigu moju;
vodi me sa sobom u svoju subotu!
Je li ja u dan nedelje svete
nisam po tremu kitila cvećem?
Za moju dušu nema spasenja;
Iza subote nedelje nema!
Stotine sveća - nisam palila?!
Zavija treću noć pred vratima
pas zalutali. Dušu kad ote -
i telo nosi, subotnji goste!
21. novembar, 1916.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Marina Cvetajeva
***
Zadnje od moje veličine -
zakrpa na drskoj gladi!
Već je u ruke lihvarkine
odnesen moj zalog zadnji.
Gospod sve noću potrošeno
skida s posebnog računa;
moj račun stoji: mnogo je to
za me raskoš - noć i usta.
Rastaćemo se ti i ja
- Ruka ne ume ukrasti! -
prosto, raskoši najružnija,
raskošno ružno - treba mi.
1. septembar, 1917.
Zadnje od moje veličine -
zakrpa na drskoj gladi!
Već je u ruke lihvarkine
odnesen moj zalog zadnji.
Gospod sve noću potrošeno
skida s posebnog računa;
moj račun stoji: mnogo je to
za me raskoš - noć i usta.
Rastaćemo se ti i ja
- Ruka ne ume ukrasti! -
prosto, raskoši najružnija,
raskošno ružno - treba mi.
1. septembar, 1917.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Marina Cvetajeva
***
Ja neću ni ljubav ni počasti -
smućuju. Nisam gramziva!
Ni jabuku jednu ne tražim
iz korpice... - sablažnjivu.
Nešto se vuče za mnom ko lanac.
Ubrzo će zagrmeti
- Kako se nadam,
kako se nadam:
neprimećeno umreti!
28. jul, 1920.
Ja neću ni ljubav ni počasti -
smućuju. Nisam gramziva!
Ni jabuku jednu ne tražim
iz korpice... - sablažnjivu.
Nešto se vuče za mnom ko lanac.
Ubrzo će zagrmeti
- Kako se nadam,
kako se nadam:
neprimećeno umreti!
28. jul, 1920.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Marina Cvetajeva
***
Sve da ti kažem... Ma ne! U retku
i rimi je tesno... Srce je šire!
Strah me - malo je za takvu bedu
svekolike Rasine i Šekspire!
"Plakahu svi, i - krv ako gricka,
i zmija - ako u ružama čeka...!"
Imala je Fedra Ipolita...
Arijadna je plakala Tezeja...
Razdire! Ni kopna ni oznaka!
A skontavam - u račun zaplevši se -
U tebi sve pogubila da sam
bilo-kada i bilo-gde - nebivše.
Koje nadanje kad je vazduh skroz
zasićen tobom, sav na te provik'o!
Pa, Naksos moj mi je - sopstvena kost,
krv mi je sopstvena pod kožom - Stiks moj!
Šupljina! - U meni! - Svuda! Sklapam
kapke: bezdno, bez dana! I kalendar
je lažan...
Ti jesi - Razlaz, a ja -
nisam ni Arijadna, ni...
Ničeg nema!
O, u kojem gradu te tražiti,
moru kom? (Nevidljivog - slepooka!)
Ja ispraćaj poveravam - žici:
plačem - uz telefonski stub se smotav.
18. mart, 1923.
Sve da ti kažem... Ma ne! U retku
i rimi je tesno... Srce je šire!
Strah me - malo je za takvu bedu
svekolike Rasine i Šekspire!
"Plakahu svi, i - krv ako gricka,
i zmija - ako u ružama čeka...!"
Imala je Fedra Ipolita...
Arijadna je plakala Tezeja...
Razdire! Ni kopna ni oznaka!
A skontavam - u račun zaplevši se -
U tebi sve pogubila da sam
bilo-kada i bilo-gde - nebivše.
Koje nadanje kad je vazduh skroz
zasićen tobom, sav na te provik'o!
Pa, Naksos moj mi je - sopstvena kost,
krv mi je sopstvena pod kožom - Stiks moj!
Šupljina! - U meni! - Svuda! Sklapam
kapke: bezdno, bez dana! I kalendar
je lažan...
Ti jesi - Razlaz, a ja -
nisam ni Arijadna, ni...
Ničeg nema!
O, u kojem gradu te tražiti,
moru kom? (Nevidljivog - slepooka!)
Ja ispraćaj poveravam - žici:
plačem - uz telefonski stub se smotav.
18. mart, 1923.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Marina Cvetajeva - Nad grobom
Nad grobom
Pogled kao ekser - zalud,
zabadam u zemlju blatnu,
a u svesti - kao ekser;
ovde nema - nema tebe!
Uzalu, pogled okrenuv,
osmatram nebesku sferu:
- Kiša! - kišne vode vedra;
ni tamo te nema, nema!
Nema od dvoga ni jednog:
duh samo - duh, a kost je - kost.
Gde si, gde sav, kuda ode?
Tamo je - to, ovo - ovde!
Ne zamenjujem te peskom
ni sličnim. Ja orođenog
ne dam za trup i duhove!
Tamo je - to, ovo - ovde!
Nema te, nema te, nema!
Popi govore koješta:
Da je smrt - život, život - smrt.
Bog je - Bog, crv samo - crv,
na duh i telo - nedeljiv!
Neću da te dam za dim
kadila,
cveća,
mogila.
Ako si još igde - to je:
u nama. I naj-je-bolje -
otići, prezreti dvojstvo:
pošo sasvim, sa svim pošo.
5 - 7. januar, 1935.
Pogled kao ekser - zalud,
zabadam u zemlju blatnu,
a u svesti - kao ekser;
ovde nema - nema tebe!
Uzalu, pogled okrenuv,
osmatram nebesku sferu:
- Kiša! - kišne vode vedra;
ni tamo te nema, nema!
Nema od dvoga ni jednog:
duh samo - duh, a kost je - kost.
Gde si, gde sav, kuda ode?
Tamo je - to, ovo - ovde!
Ne zamenjujem te peskom
ni sličnim. Ja orođenog
ne dam za trup i duhove!
Tamo je - to, ovo - ovde!
Nema te, nema te, nema!
Popi govore koješta:
Da je smrt - život, život - smrt.
Bog je - Bog, crv samo - crv,
na duh i telo - nedeljiv!
Neću da te dam za dim
kadila,
cveća,
mogila.
Ako si još igde - to je:
u nama. I naj-je-bolje -
otići, prezreti dvojstvo:
pošo sasvim, sa svim pošo.
5 - 7. januar, 1935.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Marina Cvetajeva
***
Presekla vene - neponovljivo,
nezaustavljivo šiklja - život!
Tanjire i zdele pobacajte -
svaka će zdela plitka da bude,
tanjir mali...
I preko i mimo,
u crnu zemlju za hranu bilja -
nepovratno, nezaustavljivo,
neponovljivo - pesma šiklja.
1934.
Presekla vene - neponovljivo,
nezaustavljivo šiklja - život!
Tanjire i zdele pobacajte -
svaka će zdela plitka da bude,
tanjir mali...
I preko i mimo,
u crnu zemlju za hranu bilja -
nepovratno, nezaustavljivo,
neponovljivo - pesma šiklja.
1934.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Zid :: Književnost :: Književnost
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu