Kada ste poslednji put učinili dobro delo?

Poslednji put sam dala prilog za nekog siromasnog prije dva dana kada sam na ulici ugledala covjeka bez noge. Ja nikada ne prodjem pored nekog ko je u takvoj situaciji da mu ne dam nesto para. Nedavno sam davala i prilog za siromasnu djecu Britanije.

Inace, osim toga sam prije dva dana suprugu kupila dosta skupocjen sat, o kome je on mastao godinama, pa sam sigurna da mu je to donijelo mnogo, mnogo osmjeha na lice. Pogotovo sto sam mu to stvarno darovala od srca, bez imalo gundjanja.

Still_dreaming ::
Kada ste poslednji put posvetili svoje vreme nečemu što će drugome doneti osmeh na lice?
Kada ste poslednji put dali prilog za siromašne?
Kada ste poslednji put učinili da se neko oseća bolje zbog nekog vašeg postupka?
Na koji način ste to postigli?[/color]

- Radim posao koji se svodi na pomaganje ljudima u momentima kada im je najteže. Dakle, radim to stalno.
- Dajem priloge kada to organizuje crkva. Pored toga sam u poslednjih dve godine dao malo ozbiljnije priloge u dva manastira - ukupno u veličini moje plate.
- Malopre. Nahranio sam pse. Šala-mala. U utorak sam pomogao da se zaposli kolegina žena. Valjda će da spreme neki ručak...

Pa ako radis, primas platu, pa to bas i nije dobro djelo, jer ne radis da pomognes, vec zbog plate I za dobra djela ne treba ocekivati ruckove i zahvalnice...

Moje zadnje "dobro djelo" je bilo juce kad sam nazvala broj i tako donirala euro za bolesnu djevojcicu

Evo danas, sav dan ih sve slušam a prehlađena sam
Sad bez zezanja.
Pisala sam i jednoj porodici koja je bukvalno srušena.Tu su troje dece. Najstarije dete je druga godina medicinske škole u bg.
Dva puta nedeljno dolazi kod mene, bez parica je, niko mu ne pere veš, sam je.
Ima roditelje, kao da ih nema.Majka ih je ostavila, otac se propio i ta deca su prepuštena sama sebi.
Ovaj mali što je ovde i što uči, ja sam mu tu za sve, danas mi je plakao.Pustila sam ga da se isplače, jer znam da ga boli njegova porodična situacija, smirila ga,gurala napred, pričala da će sve to nekako proći i da je najbitnije da ima uspeh.Inače, perem mu veš, plaćam internat, dopune za mob i dajem za đžeparac.
Tek kad ga postavim na noge, onda mogu da pišem o nekom dobrom delu, jer sve je ovo klimavo.
Inače njegov otac je odrastao sa mnom.Sa njim ne pričam, jer umesto da se posvetio deci (kad mu se žena udala ) on je počeo da pijanči još više!Tako da za alkohol ima parice,a za malog Necu ne, već ga vraća kući, jer eto on ne može da mu plaća internat.
Nadam se da ću uspeti sa tim klincem, šteta je da "propadne".Nešto razmišljam da odem u Centar za Socijalni Rad, ne znam da l mogu da išta uradim za tu decu, jer mi biološki nismo nikakva familija.

Ako se to racuna, prije par dana sam staroj komsinici ponijela kese do njenog stana. Nije mi trazila, ali vidjeh da se pati...

Prije par dana sam novom kolegi pomogla da razumije kako su izracunate neke cifre i to mu je svakako pomoglo da se osjeca mnogo bolje. Dosao je u novu zemlju u kojoj se prica jezik kojim ne vlada bas najbolje i radi novi posao koji ocigledno jos ne razumije najbolje, pa mu sigurno nije lako sada.
Sjecam se da je i meni bilo tesko kada sam se tek zaposlila i sve je bilo novo i drugacije od onog sto sam prije radila, pa znam koliko mi je znacilo kada bi mi neko priskocio u pomoc. Samo se nadam da ce to znati cijeniti.

Setila sam se da sam nedavno vratila novac prodavačici u prodavnici.
kupila sam nesto u vrednosti od 100 dinara, a dala joj 200, i ona mi vraca dve novčanice od po 100 dinara, i ja joj vratim jednu.
Pa i to je dobro delo... izmedju ostalih. Ovo mi je bilo posebno interesantno.

Nije nikakva donacija, nikakav siromasni ili slicno, ali mislim da sam obradovala cimerku. Naime, ona danas ima rodjendan, koji je trebala prosli vikend proslaviti sa roditeljima, bratom i njegovom porodicom (posoto ovaj vikend oni nece biti u Ceskoj). Medjutim, oni su potpuno na to zaboravili. Nije bilo ni kolaca, ni poklona, nista. Dosla je u nedjelju vrlo tuzna, razocarana. Dali su joj nesto para za poklon, da odabere nesto sebi i to je bilo to. Od mame je jos dobila neki kuvar, koji je mene odusevio, ali ne i nju, posto ona slabo kad kuha. Od mene za rodjendan je dobila nausnice (u njenoj omiljenoj, tamno zelenoj boji) i gel za tusiranje s mirisom vina (koji obje obozavamo). Nisam nasla prikladnu cestitku, pa sam je odlucila napraviti. Nesto sam crtala, bojila, pisala, uzelo mi je sigurno sat vremena, ali ju je na kraju cestitka najvise odusevila.
Eto, nije neko dobro djelo, ali se poslije (sinoc, posto sam joj to sve sinoc ostavila na stolu u dnevnom boravku, jer sam isla kod momka) sigurno osjecala bolje A ako budem raspolozena, sutra bih mogla napraviti i neki kolac

Sedelo je nekoliko nas ispred pekare. To je malo društvance koje se redovno okupi kod drugarice koja tu radi. Šala, osmeh, priča. U jednom trenutku došeta jedan pas. Ženka je. Sela je ispred jednog dečka i tužno gledala u njega. Onda sam ustao, ušao u pekaru i kupio hranu. Dao sam joj to. Bila je baš gladna. Polovinu je pojela, a drugu je odnela svojim kučićima. Bilo mi je dovoljno što je zavrtela repom kada sam joj prišao. Ostali su osmehom govorili dovoljno. Zavladala je tišina. Bio sam srećan.