Žan-Pol Sartr

od **Still_dreaming** Čet Dec 22, 2011 12:21 pm

Žan Pol Sartr (fr. Jean-Paul Sartre), rođen 21. juna 1905. godine, bio je francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma. Posle gimnazije upisuje prestižnu Visoku školu normi (1924), u kojoj će sresti svoju buduću saputnicu Simon de Bovoar, kasnije utemeljivačicu feminizma i feminističke filozofije. Po završetku studija radi jedno vreme u Avru kao profesor filozofije, zatim odlazi u Berlin, gde proučava Huserla i Hajdegera. Kada se vratio u Avr, objavljuje (1936) filozofske eseje ‚‚Transcendencija Ega'' i ‚‚Imaginacija'', zatim (1939) ‚‚Skicu teorije emocija'', kojima u Francusku donosi nemačku fenomenologiju i egzistencijalizam. Posle putovanja u Italiju (1936) nudi „Galimaru“ roman ‚‚Melanholija''. Poznati izdavač ga odbija. Ovo delo postaće 1938. ‚‚Mučnina''. Od tada, pa sve do kraja života Sartr će nastupati na tri fronta: filozofskom, književnom i političkom.

Njegova najznačajnija filozofska dela su ‚‚Biće i ništavilo'' (1943), trotomni ‚‚Putevi slobode'' (1945 — 1949; ‚‚Zrelo doba'', ‚‚Odlaganje'' i ‚‚Ubijene duše'') i ‚‚Kritika dijalektičkog uma'' (1960).

Sartrovi pozorišni komadi ‚‚Iza zatvorenih vrata'' (1945), ‚‚Prljave ruke'' (1948) i ‚‚Đavo i Gospod Bog'' (1951) stekli su svetsku slavu. Sem ‚‚Mučnine'', od proznih dela na glasu je njegova zbirka pripovedaka ‚‚Zid'' (1939) i autobiografska proza ‚‚Reči'' (1964). Najbolji eseji su mu ‚‚Bodler'' (1947), ‚‚Sveti Žene, glumac i mučenik'' (o pesniku Žanu Ženeu, 1952), a poslednje Sartrovo delo je monumentalna studija o Floberu - ‚‚Porodični idiot'' (1971).

Član Pokreta otpora i zarobljenik za vreme Drugog svetskog rata, bio je jedno vreme blizak komunistima, ali se s njima razišao još pedesetih godina. Protivio se sovjetskoj intervenciji u Mađarskoj, ratovima u Vijetnamu i Alžiru. Podržao je studentski pokret 1968. Bio je jedan od retkih intelektualaca sa Zapada koji je obišao komunističke zemlje, Sovjetski Savez (1954), Kinu (1956), Jugoslaviju (1958) i Kubu (1960). „Za svoj rad koji je, bogat u idejama i pun duha slobode i traganja za istinom, izvršio širok uticaj na naše vreme“, Žan-Pol Sartr je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio da primi, uz obrazloženje da je uvek odbijao zvanične počasti, i da ne želi da se ravna sa institucijama.

Umro je 15. aprila 1980. godine u Parizu.

Ostala dela:

Dramska dela: ‚‚Muve'' (Les Mouches, 1943), ‚‚Nesahranjeni mrtvaci'' (Morts sans sépulture, 1946.), ‚‚Bludnica dostojna poštovanja'' (La putaine respectueuse, 1946), ‚‚Zatočenici iz Altone'' (Les Séquestrés d' Altona, 1959).

Filozofija: ‚‚Imaginacija'' (L'Imagination, 1936).

Eseji i kritike: ‚‚Egzistencijalizam je humanizam'' (L'Existentialisme est un humanisme, 1946), ‚‚Situacije I - X'' (Situations I - X, 1947 — 1974), ‚‚Šta je književnost?'' (Qu'est-ce que la littérature ?, 1947).