Emil Zola

od **Still_dreaming** Pon Dec 26, 2011 4:33 am

Emil Zola (Émile François Zola) je bio osnivač naturalizma i smatra se njegovim najznačajnijim predstavnikom, iako su mu se mnogi mladi književnici pridružili u ovom pokretu. Počeo je da piše kao romantičar, ali menja opredeljenje i u roman uvodi naučne metode, pa nastaje svojevrsni eksperimantalni roman.

Zola je rođen 2. aprila 1840. godine u Parizu kao sin inženjera italijanskog porekla. Od oca je nasledio živi italijanski temperament. Mladost provodi u Eksu u Provansi. Sa sedam godina je ostao bez oca, što njegovoj majci zadaje finansijske teškoće. Upisao je srednju školu, ali ga uskoro nedostatak sredstava sprečava da nastavi školovanje. Vrativši se u Pariz 1858. godine, dva puta pada na maturskom ispitu zbog francuskog jezika. Odlučio je da više ne može da bude majci na teretu, te počinje da traži posao i zapošljava se u knjižari Ašet 1862. godine. Brzo napreduje u poslu i to mu pomaže da učvrsti veze sa brojnim piscima. Posredstvom Pola Sezana, on je u kontaktu sa slikarima. Krećući se u umetničkim i intelektualnim krugovima Pariza, uspeva da dobije književnu rubriku u štampi. Zauzima se za odbranu slikara koje je odbio salon, kao što je Mane. Svoj prvi roman, ‚‚Klodova ispovest'', objavio je 1865. godine, a onda je napustio radno mesto i posvetio se pisanju.

Svoj prvi naturalistički roman je objavio 1867. godine – ‚‚Tereza Rakin''. Roman je izazvao skandal u društvenim krugovima. To ga nije zaustavilo i on stvara književnost sastavljenu od romana i članaka. Uz to, pridobija uz sebe nekoliko najboljih pisaca, među kojima je i Gistav Flober. Objavljuje ‚‚Bogatstvo Rugona'' (La Fortune des Rougon) 1871. godine, prvi tom ciklusa ‚‚Ružon – Makarovih'' (Les Rougon-Macquart ili ‚‚Prirodna i društvena istorija jedne porodice pod Drugim carstvom'' (Histoire naturelle et sociale d'une famille sous le Second Empire, 1871 — 1893)).[/i] Delo se sastoji od 20 romana u kojima je opisao propadanje tela i duha članova porodice Ružon – Makar. Roman ‚‚Ružon – Makarovi'' je priča o porodici koja živi u vreme II carstva. Među romanima ovog ciklusa su romani: ‚‚Lovina'', ‚‚Trbuh Pariza'', ‚‚Osvajanje Plasana'', ‚‚Greh opata Murea'', ‚‚Njegova ekselencija Ežen Rugon'', ‚‚Čovek-zver'', ‚‚Jedna ljubavna stranica'', ‚‚Nana'', ‚‚Pot-Bouille'', ‚‚Au Bonheur des Dames'', ‚‚Životna radost'', ‚‚Jazbina'', ‚‚Žerminal'', ‚‚Delo'', ‚‚Zemlja'', ‚‚San'', ‚‚Novac'', ‚‚Slom'', ‚‚Doktor Paskal''.

Glavna karakteristika Zolinog ‚‚eksperimentalnog romana” je da sagleda ličnost u mnoštvu različitih situacija. Stvorio je oko 1000 likova, ali su mu mnogi zamerali da nije dobro opisivao psihologiju likova. Radovi Emila Zole su, i pored skandala, postigli veliki komercijalni i književni uspeh, posebno sa objavom knjige ‚‚Jazbina''.

Naturalizam je zaista postao nova književna škola. Učitelj i osnivač ove škole je naravno bio Zola. Oko njega se okupljaju Gi de Mopasan, Joris-Karl Osman i Anri Sear. Oni zajedno objavljuju delo ‚‚Les soirées de Médan'', 1880. godine. Iste godine, Zola objavljuje roman ‚‚Nana'', priču o uspehu i padu jedne prostitutke. Pet godina kasnije, izlazi ‚‚Žerminal'', u kojem priča o svetu rudara i stavlja radnički narod u središte intrige. ‚‚Zemlja'', objavljena 1887. godine izaziva još jedan skandal. Kao reakcija jednog dela mladih umetnika koji su se pozivali na naturalizam, nastaje ‚‚Manifest petorice''.

Tokom 1894. godine, sa ciklusima ‚‚Tri grada'' (‚‚Lurd'', ‚‚Rim'', ‚‚Pariz'') i ‚‚Četiri jevanđelja'' (‚‚Plodnost'', ‚‚Rad'', ‚‚Istina'' i ‚‚Pravda'' (nedovršeno)), Zola unosi socijalistički i proročki karakter u svoja dela. Ali ovaj period je pre svega obeležilo njegovo uplitanje u aferu ‚‚Drajfus''. Trinaestog januara 1898. godine, piše otvoreno pismo predsedniku Republike, Feliksu Foru, pismo nazvano ‚‚Optužujem…!” i u članku traži reviziju procesa protiv Drajfusa. Osuđen je na godinu dana zatora i proteran u Englesku. Po povratku je nastavio borbu za Drajfusa objavjujući svoje članke u delu ‚‚La vérité en marche''.

Umro je 29. septembra 1902. godine, gušeći se u svojoj kući jer je dimnjak bio blokiran. Smatra se da su protivnici Drajfusa namerno izazvali ovaj incident, ali istraga nije dozvolila da se izvedu takvi zaključci.