Svetozar Ćorović

Svetozar Ćorović je srpski pripovedač iz hercegovačkog kraja. Rodio se 29. maja 1875. godine u Mostaru, gde je završio osnovnu i trgovačku školu. Od 1887. godine objavljivao je radove u mnogim listovima i časopisima: ‚‚Golub'', ‚‚Neven'', ‚‚Bosanska vila'', ‚‚Luča'', ‚‚Otadžbina'' i ‚‚Brankovo kolo''. Bio je aktivan član mostarskog društva „Gusle“. Ogledao se i u drugim književno-kulturnim aktivnostima: urednik kalendara ‚‚Neretljanin'' (1894, 1895), pokretač i urednik (prva tri godišta) časopisa ‚‚Zora'' (1896—1901), član redakcije i saradnik opozicionog lista ‚‚Narod'' (1907). Za vreme aneksione krize 1908. izbegao je u Italiji. Po izbijanju rata 1914. godine uhapšen je, odveden u taoce, potom mobilisan i kao vojnik poslat u Mađarsku. Teško bolestan, vratio se u Mostar 1917. godine. Tu je i umro, 17. aprila 1919. godine, od bolesti koju je dobio u austrijskim logorima i internacijama, u kojima je proveo prve tri godine Prvog svetskog rata.

Pisao je mnogo: objavio je desetak knjiga pripovedaka, skoro isto toliko romana i nekoliko drama. Od pojedinačnih dela izdvajaju se romani „Majčina sultanija” (1906) s neobičnim likom palanačke kaćiperke u središtu, „Stojan Mutikaša” (1907), gde je ispričana istorija čoveka koji od siromašnog seoskog dečaka postaje veliki trgovac, zelenaš i poganac, i „Jarani” (1911), u kojima je prikazan muslimanski živalj Hercegovine u nemirnim vremenima uoči prestanka turske vlasti. Ćorović je vešt pripovedač, piše lako i brzo, njegovo pripovedanje je jednostavno i prirodno, kompozicija kako u kratkim tako i u dužim formama spretna, motivi dobro odabrani, radnja sigurno vođena.

Njegova najpoznatija dela su: „Ženidba Pere Karantana” (1905), „Majčina sultanija” (1906), „Stojan Mutikaša'' (1907), „U ćelijama” (1908), „U mraku” (1909), „Jarani” (1911), „Zulumćar” (1913), „Kao vihor” (1918), „Među svojima” (1921); pripovetke („Bogojavljenska noć”, „Prijatelji”, „Pod pećinama”, „Na vodi”, „Na Vaskrs”) i nekoliko pozorišnih komada: dve šaljive igre, „Poremećen plan” i „Izdaje stan pod kiriju” (1899), i aktovke „On”, „Adembeg”, „Ptice u kavezu” i „Povratak”.

Nagrada „Svetozar Ćorović” se dodeljuje u Srbiji i Republici Srpskoj, dok se u Republici Srpskoj tradicionalno održavaju „Ćorovićevi susreti pisaca“.