Sindrom varalice

Kod mene se smjenjuje osjecaj da svoj posao obavljam fantasticno dobro i da mogu raditi jako puno i efikasno i osjecaj nesigurnosti koji je slican ovome gore opisanom. Najcesce, ako radim nesto mislim da sam nezamjenjiva, a ako prestanem da radim neke stvari jedno vrijeme, pa onda opet treba da pocnem da ih radim, u meni se javi osjecaj nesigurnosti i ne mogu da se ne pitam da li cu ja to moci ponovo raditi ako zatreba i imam neki strah da cu mozda zakazati u nekom vaznom trenutku. Vrlo je cudno sto tako razmisljam, tim prije sto nemam nekih iskustava gdje nisam mogla izaci na kraj sa poslom koji je bio preda mnom. Zadnji strah koji sam imala bio je da li cu moci raditi cetiri dana sedmicno, ili ce mi to biti prenaporno, sto bi bila strasna blamaza obzirom da sam ja sama trazila da mi povecaju broj radnih dana ako je to moguce. Mislim da je korijen ovih strahova u velikoj zelji da radim i isto tako velikom strahu da ce nesto iskrsnuti sto ce mi onemoguciti ispunjenje ove zelje. Vjerovatno je korijen ovog straha u tome sto mi se dva puta desilo da sam osjecala strasnu slabost i morala prestati raditi po mjesec-dva dana, pa me sada uvijek strah da se to ne ponovi.

Mislim da sam u toku srednje škole imao ‚‚osećaj varalice" jer sam prilično uspešno završio školu sa minimalnom količinom učenja. Sve se svodilo na ‚‚varanje" odnosno na moju sposobnost da ni od čega napravim nešto. Tačnije, da od par činjenica iz gradiva nakalemim celu priču i tako delujem samouvereno kao da sam sve naučio hihihi

Meni često na pamet padne ovakvo nešto. Najčešće se to dešava kad se ispostavi da je ono u šta sam bio siguran postalo nešto čega mi je teže da se setim ili objasnim drugima, a vezano je za moju struku. Obično dobro plivam u tim vodama, ali ponekad se desi da poželim da zatražim pojas za spasavanje. I obično nađem srednje rešenje u vidu odgovora: ‚‚Nisam siguran. Proveriću, pa ću ti javiti.'' Tada se osećam kao varalica, jer sam do tog spornog trenutka siguran u svoje dobro znanje i onda osećam neku vrstu krivice. Ne znam zašto. Plašim se da nikad neću moći da se otresem tog osećaja i da će me to u jednom trenutku potpuno blokirati.

Imala sam taj osjecaj dok sam jos studirala. Kako sam vise ulazila u materiju, onda sam vise uocavala sta ne znam i bilo me je strah da ce me neko razotkriti kako ne znam osnove.

I sad mi se zna desiti na poslu kad radim u nekom programu, imam osjecaj da znam puno, a onda saznam da ne znam neku osnovu i uhvati me panika da ce to neko saznati i da ce me razotkriti. Obicno ne traje dugo.

Mislim da mi je pomalo poznat taj osećaj. Ako grešim, ispravite me...
Bio sam već mesecima sa devojkom. Čak sam par puta noćio kod nje. Super nam je išlo. I sve vreme sam imao taj strah da će otkriti da sam oženjen. Posle sam joj rekao. Nije bilo strašno.

Dešavao mi se taj momenat. Najčešće je to na fakultetu kada sam nekoliko puta položila ispit na koji sam izašla nespremna. Čak i moje znanje o uopštenim stvarima nekad dovedem u pitanje, dođe do tog momenta 'varalice'.
Mislim, ipak, da to i nije toliko strašno, jer kako je i gore napisano samo su budale potpuno sigurne u sebe, dok će druga strana ljudi da preispituje i svoje i tuđe postupke, uspjehe ali i neuspjehe. Da će vagati. Da će biti svjesniji stvari kojih do tada nije bio, i da će raditi na sebi.