Samoispunjujuće proročanstvo

od **Still_dreaming** Sub Jan 28, 2012 10:41 am

Samoispunjujuće proročanstvo je psihološki fenomen koji stoji u osnovi mnogih emocionalnih problema i problema u odnosima sa drugima. Samoispunjujuće proročanstvo je ‚‚proročanstvo“ koje se ispunjava zahvaljujući našim početnim predviđanjima i očekivanjima koja čine da mislimo, osećamo i ponašamo se na način na koji smo unapred ‚‚predvideli“. U samoispunjujućem proročanstvu mi, u stvari, ništa ne predviđamo, već zapravo kreiramo naše buduće ponašanje, mišljenje, raspoloženje ili osećanja. Kada se ta ponašanja, osećanja ili misli realizuju, ona predstavljaju onda „dokaz naših početnih predviđanja“, čime mi potvrđujemo našu ubeđenost u ispravnost našeg gledanja na svet, sebe ili druge ljude. Samoispunjujuće proročanstvo predstavlja zapravo ništa drugo nego iluziju, grešku u mišljenju.

Primeri:

Osoba koja je doživela jednom ili nekoliko puta napad panike (ili straha) u nekoj situaciji, počinje unapred da predviđa da će mu/joj se ponovo javiti napad panike ili straha kada se pojavi u toj istoj ili sličnoj situaciji. Zbog toga, osoba još pre nego što napusti kuću počinje da intenzivno brine, detaljno zamišlja i analizira sve moguće negativne aspekte situacije, zamišlja i očekuje negativne ishode. Kao posledica ovakvog razmišljanja osoba počinje da brine, oseća se napeto i stvara se strah. Kako vreme prolazi u ovakvom katastrofičnom predviđanju, osoba oseća sve veću tenziju. Kada osoba dođe u datu situaciju, on/ona zaista doživljava intenzivan napad panike koji predstavlja pražnjenje straha koji se nagomilao u međuvremenu dok je osoba intenzivno brinula. Ponovno doživljen napad panike potkrepljuje početna ‚‚predviđanja“ osobe i on/ona postaje ubeđen/na kako su ta predviđanja tačna i svrsishodna. Kada se to ponovi izvestan broj puta, osoba počinje da veruje u iracionalnu ideju „Moram stalno da brinem kako bih sprečio/la potencijalne loše događaje“. Ono što osoba zapravo ne uviđa jeste činjenica da se ovde ne radi o predviđanju, već kreiranju straha i njegovom održavanju.

Sličan primer imamo kod jednog vida psihološki indukovane impotencije. Na primer, muškarac koji je nekoliko puta u svom životu doživeo odsustvo erekcije kada je želeo da ima seksualni odnos, počinje unapred da brine da li će biti u stanju da u budućnosti ima normalne seksualne odnose. Ta briga ga prožima i dovodi do stvaranja telesne napetosti i straha, što za posledicu ima stvarno odsustvo erekcije (čime se ‚‚potvrđuje“ početno očekivanje). Muškarac ili žena ne mogu imati erekciju i doživljaj seksualnog uzbuđenja kada se plaše, jer strah dovodi do povlačenja krvi sa periferije organizma (što je preduslov za erekciju), a na psihološkom nivou smanjuje uživanje, jer usmerava fokus pažnje na neprijatne senzacije koje su sastavni deo straha, umesto na prijatne telesne senzacije, vizuelne i taktilne draži koje stimulišu seksualnu napetost i uzbuđenje. Kada se to dogodi, muškarac počinje da predviđa da će mu se to događati i u budućnosti, što može voditi padu interesovanja za seks, osećaju manje vrednosti, depresivnosti i anksioznosti koja se javlja pred sam seksualni čin.

Brojne primere samoispunjujućeg propočanstva možemo pronaći i u primerima neuspešne komunikacije među partnerima. Na primer, devojka se žali kako njen partner ne želi da iznajmi stan kako bi oni počeli da žive zajedno. Kaže kako on stalno odlaže nalaženje stana, ne želi više ni da priča o tome sa njom, povlači se u sebe i nezainteresovan je za seks. Svaki put kada devojka započne temu traženja stana i započinjanja zajedničkog života, ona počinje da viče, postane ljuta i neljubazna, sklona je vređanju, kritici i teškim rečima. Ova vrsta njenog ponašanja provocira kod njenog dečka osećanja razočarenja, tuge, odbačenosti i pritiska, što dodatno potkrepljuje njegovo povlačenje, odlaganje traženja stana i započinjanja zajedničkog života. Ona takvo njegovo ponašanje vidi kao potvrdu njenih početnih predviđanja, govori sebi da je oduvek bila u pravu, da je trebala da ga ostavi još pre i da više ne može da čeka da on povuče neki potez. Na taj način stvara se začarani krug nepoverenja, neprijateljstva i odsustva komunikacije, zbog čega neki parovi raskidaju vezu.

Da li i vi kod sebe primećujete ovakav obrazac mišljenja? U kom domenu realnosti?
Uspevate li da ubedite sebe u suprotno i oslobodite se takvog načina razmišljanja?
Možete li da napravite razliku između toga kad ste u pravu i kad ste sami nesvesno učinili sve da budete ‚‚u pravu''?

od **Troja** Sub Jan 28, 2012 11:42 am

Mislim da mi se znalo u zivotu desiti da imam pesimisticka ocekivanja u vezi sa nekim stvarima i da se to onda i obistinilo u zivotu, vjerovatno kao posljedica mog negativnog stava. Na primjer, nisam vjerovala da bih se mogla poceti zabavljati sa nekim, i to se zaista nije desilo. Jednom mi se desilo da me je moja bivsa simpatija nakon veceg broja godina srela i pitala sta sam ja u stvari mislila o njemu kada smo se upoznali. Ocigledno sam bila toliko dobra u prikrivanju svojih misli i osjecanja da decko nije pojma imao ni da mi se svidja.

Moja dugogodisnja veza sa suprugom dokazuje da sam u tom pogledu uspjela da se izborim sa samom sobom, mada nisam sigurna da ne bih pravila istu gresku kada bih ponovo morala da trazim drugog partnera. Svjesna sam tog svog nedostatka samouvjerenosti, i toga da je nekada on doprinosio da sama dovedem do negativnog raspleta neke situacije. Mislim da mogu da razlikujem situacije kada sam u pravu, od onih u kojima sam i sama doprinijela da budem u pravu, jer se kod prvih nisam nikada ni zbog cega kajala (nisam ni imala zbog cega), a kod drugih sam znala da se nerviram mjesecima sto nisam postupila na neki za mene bolji nacin.

od **enigma_** Ned Maj 19, 2013 10:03 pm

Nisam znala da se to tako zove.
Moram da priznam da sam sklona tome i da namučim sebe raznim konstrukcijama dok čekam ili isčekujem neki događaj.
U uvodnom postu su navedena nekoliko primera.
Mogu pisati o paničnom napadu koji je odvratan i gde je često potrebna stručna pomoć,
Kad kažem stručna pomoć najšre mislim na psihoterapeuta,a ne na psihijatara. Ne, samo zato, što naši psihijatri su skloni davanju lekova i onda tu nema kraja.
Dobar psihoterapeut odlično nauči čoveka kako da se nosi sa paničnim napadom.
To je ono što znam, a što se tiče erekcije kod muškaraca, malo sam samo čitala, tako da ne znam.
Ostali primeri, gde konktretno ja sebe poremetim su vezani za neko isčekivanje nekoga ili nekog događaja.
Recimo svaki ispit Markov, ja sam bila napeta.Često bila na netu, pušila mnogo i gledala na sat. Svašta mi se motalo po glavi, pa čak i to da je negde pao, jer noćima nije spavao pred ispite.Bukvalno uništavala sam sebe, znam da je bespotrebno i tada sam znala, no nisam mogla da drugačije razmišljam. Verovatno nisam normalna.

To isto radim sebi i za Sandru, čak jedno vreme sam se ljutila na nju, jer mi devojka ne dozvoljava da idem sa njom na njene redovne kontrole kod lekara.
Kad ih čekam noću,a čekam ih, jer sam u glavi već iskonstruisala da im se nešto strašno desilo, posebno kad mi se ne jave da su ok i da stižu tad i tad, ja haos napravim najpre sebi, onda budim Vilotića, koji mirno spava i pet para ne daje što je recimo 3-4 sata ujutru, a oni nisu došli iz grada.Naravno dobijem najpre kritiku od njega, al posle uspem da i njemu napravim haos sa svojim "ludim" konstrukcijama i onda on preduzima zvanje telefonom.
Nažalost imam mnogo primera iz života gde ja (ne)svesno uništavam sebe.Posle svakog tog mog "predviđanja" ja sam umorna.

Ne mogu, a da ne spomenem neka susrete u moja "predviđanja" kako će biti na tom susretu.No, tada nisam umorna i nisam haotična, već samo unapred iskonstruišem susret i uvek pogrešim

od Sponsored content

Samoispunjujuće proročanstvo

Samoispunjujuće proročanstvo

Re: Samoispunjujuće proročanstvo

Re: Samoispunjujuće proročanstvo

Re: Samoispunjujuće proročanstvo