Antonije Isaković

od **Still_dreaming** Uto Jan 31, 2012 7:54 am

Antonije Isaković je rođen 6. novembra 1923. godine u Beogradu. Otac Nikola bio je sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, baš on je otvorio testament kralja Petra Prvog Karađorđevića. Bio je jedan od 1.300 kaplara, prošao Albaniju, probijao Solunski front. Kad je prešao u advokaturu, Isakovići su proživeli male seobe — iz mesta u mesto. Majka Zagorka bila je domaćica. S očeve strane svi su mu bili u mantijama — od čukundede Radoja do Velibora, njegovog brata od strica, koji je bio beogradski prota. Isakovići potiču iz Donje Šatornje, ispod Rudnika. S majčine strane, u kući Živanovića, bilo je industrijalaca, milionera, trgovaca pšenicom, svinjama, bankara, kafandžija i dućandžija. Po majčinom ocu je dobio i ime, a deda Antonije bi sve dao da mu je unuk postao konjički oficir ili, bar, diplomata.

Rastao je uz oca komunistu, on je uticao na njega više od ostalih. Ipak, da ne bi oca u svemu ‚‚imitirao", ‚‚priznao" je kad ga je tužio grad Kragujevac, zbog vlasništva nad dvema kućama u Ulici cara Lazara broj 14 koje je pokojni Nikola prepisao Partiji. U znak zahvalnosti što mu je Partija u vreme rata spasla sina, objasnio je: ‚‚Pravo da kažem, ne bih uradio što i otac. On je to, eto tako, u nekoj euforiji... A što se spasavanja tiče, bio sam u zatvoru u Smederevskoj Palanci 1941. Iz njega me spaslo jedno Ciganče, moj ujak i još jedan čovek koji je bio član Partije."

Osnovnu školu počeo je u Aranđelovcu. Posle dva meseca, prepisali su ga (zbog očeve službe) u Raču Kragujevačku. Ovde je više gledao ‚‚onako" učiteljicu Zlatić nego sricao slova (ionako je znao da čita). Bio je odličan đak. U nižoj gimnaziji, od učitelja Petronijevića dobija kompliment da mu je rukopis lep kao ‚‚svračije noge". Iz istog razloga g. Matić, profesor u Višoj gimnaziji kralja Aleksandra na Topčideru, delio mu je kečeve na pismenim zadacima. A onda je počeo rat, puškom je zamenio olovku.

Bio je najmlađi borac u Prvoj proleterskoj brigadi. Kao nekad otac, i on je probijao neprijateljske frontove — ali sad na Sutjesci, Neretvi, Igmanu... Kad je oterao Švabe, komunizmom se bavio u Komunističkoj partiji. Bio je član Okružnog komiteta KPJ-u i ‚‚radnik" u Agitpropu CK Srbije. Sve dok nije shvatio da to nije to. Tad joj je rekao ‚‚Zbogom" i ‚‚Hvala".

U međuvremenu, napunio je i 25. godina, a ništa nije uradio, kako je sam kazao. Seo je i napisao ‚‚Kašiku" (pripovetku koju je pročitala njegova sestra, pa kad je čula da je autor njen Lule, uzviknula: ‚‚Pa, ti si pisac". Da to jeste dokazao je mnogobrojnim delima: ‚‚Velika deca", ‚‚Paprat i vatra", ‚‚Tren" (1, 2, 3 i 4) ‚‚Gospodar i sluge"... Da mu vreme nije uludo prolazilo, svedoče mnogobrojne, ‚‚usputne" funkcije: uređivao je NIN, pa ‚‚Delo". Bio je direktor i urednik izdavačkog preduzeća ‚‚Prosveta", član Umetničkog saveta ‚‚Avala filma", sekretar Odeljenja za jezik i književnost, potpredsednik SANU.

Knjiga pripovedaka ‚‚Velika deca'' predstavila je Antonija Isakovića kao zrelog pisca. Prva objavljena pripovetka ‚‚Kašika", ubrzo po objavljivanju, uvršćena je u antologiju najlepših svetskih novela, koja je objavljena u Italiji. Ovaj podatak ukazuje da je pisac dugo nosio u sebi priče koje će napisati, da ih je napisane dugo dorađivao i glačao, da sa objavljivanjem nije žurio. Autokritička svest je sigurno doprinela da prva knjiga pripovedaka bude zrela, dovršena i umetnički ujednačena knjiga. Osim toga, Isaković je, ovom knjigom pripovedaka uveo nov, moderan postupak i izraz, oslobođen realističke detaljizacije i socrealističkog ideologiziranja.

Ali, narod ga zna po SPS-u i ženi Leposavi — Lepi Milanin. Zbog prvog — partiji je pomogao da zaživi, napravio joj nacionalni program, branio je gde je trebalo i gde je mogao... Zbog drugog — jedini je Srbin koji se odrekao Oktobarske nagrade za književnost zato što je nije dobila i Lepa (za knjigu ‚‚Šake"). Momo Kapor, član žirija za dodelu nagrade, izjavio da mu savest ne bi bila mirna da se založio da čitava porodica Isaković dobije nagradu, uz komentar: ‚‚Ko zna, možda i njihova kućna pomoćnica piše izvrsnu poeziju".

Umro je 13. januara 2002. godine u Beogradu.