Prilagođavanje novoj sredini

od **Still_dreaming** Sre Feb 01, 2012 2:37 am

Život nas odvede na razne strane, tj. mi, u potrazi za nečim boljim, odemo tamo gde mislimo da ćemo naći to bolje. Ostavimo iza sebe sve što se mora ostaviti i sve na šta smo navikli i sa čime smo se saživeli, a u novoj sredini nam izgleda kao da sve počinjemo ispočetka. I sledi period prilagođavanja novim okolnostima, novim ljudima i svemu novom na šta naiđemo. Na nama je šta ćemo prihvatiti, a šta odbaciti.

Kolika je vaša moć adaptacije?
Da li se lako prilagođavate novoj sredini ili je to kod vas dug proces, koji se možda nikad ni ne završava?
Mislite li da biste se bilo gde mogli uklopiti i učiniti da mesto gde ste smatrate svojim?
Ili sebe ne dovodite u takve situacije, jer ste svesni da vam ne bi prijale promene i držite se dobrog starog i poznatog?

od **Troja** Sre Feb 01, 2012 3:41 am

Ja sam u principu osoba koja voli da se drzi starog i poznatog, pa ne srljam u to da mijenjam sredinu po svaku cijenu, ali me je zivot natjerao da odbacim ama bas sve osim supruga u vise navrata. Prilagodjavala sam se onako kako sam morala, dosta brzo sam se uklapala u novo, ali to ne znaci da zato nekada nisam bila bas nesretna sto sam morala da napustim ono cemu sam pripadala i gdje sam se nekada osjecala sretna. Kao sto rekoh - ipak sam imala bar podrsku supruga u tim trenucima, i ne znam da li bih, na primjer, mogla i zeljela da odem u neku novu drzavu da zivim potpuno sama. Mada moram priznati i da mi je prelazak u novu drzavu u mojim dvadestetim bio i neka vrsta izazova, pa sam nekada bila i jako ushicena tim sto sam postizala, a ne samo nesretna zbog napustanja domovine.

od **ces@ric@** Sre Feb 01, 2012 3:58 am

Mislim da je jako bitno prilagoditi se novoj sredini. Samo tako ta nova sredina moze tebe prihvatiti i uciniti sretnim. Ako se tome odupires, tjeras neki inat, mrzices tu sredinu i bices vrlo nesretan.
Ja nisam imala puno problema pri prilagodjavanju novoj sredini. Vjerovatno zato sto su mi mnogi nasi obicaji smetali. Nerviralo me je u pocetku to sto Cesi ni za kog ne mare, ali kad sam upredila sa nasom prevelikom brigom za tudja posla, prijalo mi je. Prijalo mi je da se prva komsinica ne zanima u koja doba se ja vracam kuci i s kim, da me svako malo za nesto ne zivka i ne pita. Da se cak znamo samo iz vidjenja.
Jako dugo mi je trebalo da se priviknem na ceski obicaj glasnog ispuhivanja nosa. Uzasavalo me je jako dugo kad bi neko na nekom predavanju prekinuo lekciju svojim ispuhivanjem nosa. A svako usmrkivanje je smatrano jako ruznim i nekulturnim. I onda se zateknem jedne godine kako mi je pocelo smetati to stalno smrcanje, bez maramice, a sa samim ispuhivanjem vise nema problema. Prilagodila sam se...

Zapravo, kad malo bolje razmislim vise sam se prilagodila Ceskoj, nego sto sam se ikad prilagodila Sarajevu ili ono meni... I smatram da time nisam izgubila sebe, vec mozda napokon i pronasla

od **enigma_** Sre Feb 01, 2012 9:04 am

Dok sam bila mlađa bio problem prilagođavanja novoj sredini, ne u ovolikoj meri kao sada, ali uvek mi je trebalo vremena da prihvatim novu sredinu.
Sad je to još teže.

Teško prihvatam novu sredinu, običaje koje imaju ti ljudi. Čak i sad posle ovoliko godina braka ja nisam mogla da prihvatim neke navika koje imaju Vilotićevi roditelji.
Da poštujem to da i ne mešam se, oduvek je tako.
Drugačije smo rasli, drugačije vaspitavani, prilagodili se jedno drugom,ali kad odemo kod njegovih, ja samo poštujem to što se za nijansu razlikuje od onoga kako je kod nas u kući.
Recimo kod njih se slavski Kolač seče uveče na Dan slave. Mi sečemo slavski Kolač strogo pre dvanaest (pre podne).
Nisam pokušavala da to promenim niti mislim da imam pravo na to, poštujem to kad smo tamo. Tako je oduvek.

Naravno, pokušaja je bilo da mi se nametnu ti "običaji" vešto to nisam prihvatila, ne što mislim da to nije ispravno, već svi mi imamo nešto svoje.
Kad nisam mogla kao klinka to da prihvatim,već samo sam poštovala i poštujem to kad smo tamo, a ovde ne...kako bih sada?!

Mislim da bi jako teško prihvatila ovo što Cesarica piše, znam da ne bi reč rekla ali bi uvek bila šokirana kako mogu tako.
Inače nevaspitanje nikako ne mogu da prihvatim, ni kao mlada nisam to mogla, a kamoli sada.

Ili sebe ne dovodite u takve situacije, jer ste svesni da vam ne bi prijale promene i držite se dobrog starog i poznatog?

Generalno se držim starog, dobro poznatog, ne eksperimentišem.

od **Still_dreaming** Uto Apr 23, 2013 1:12 pm

Veoma teško i sporo se prilagođavam u situacijama koje ne ispune moja očekivanja. Ako je nova situacja u kojoj se nađem baš onakva kakva sam zamišljao da će biti, nemam nikakvih problema. Primer za to bi mogao biti moj dolazak u Beograd. Sve ono što sam pretpostavljao da će me tamo sačekati, to me je i sačekalo. Veom abrzo sam se uklopio.

Nešto teže je išlo moje uklapanje u srednjoj školi, ali tome su doprineli i mnogi drugi faktori - sam period adolescencije je kompleksan, a tek ako je propraćen nekim stvarima kroz koje sam ja (uglavnom sam sa sobom) prolazio...

Imam osećaj da ću se veoma teško prilagoditi i u novoj životnoj situaciji - početku rada i sarađivanju i komunikaciji sa ljudima na način na koji nisam navikao i koji ne smatram prirodnim.

od **polly88** Pet Jul 12, 2013 8:31 am

Kada dođe do neke promjene, uglavnom se držim ovoga: ne donosi zaključke unaprijed, nemoj imati nikakva očekivanja (ni dobra, ni loša), kako bude - bit će. I upalilo je skoro svaki put, a mogu reći i da se jako brzo prilagodim novim situacijama i novoj sredini.

Prvo sam se selila iz Srbije u Hrvatsku pa sa sela u grad. Prvi put je prilagođavanje trajalo malo duže, ali drugi put sam se i sama iznenadila kako je sve išlo brzo i bezbolno. I tada sam znala - to je grad po mojoj mjeri.

Kada bi me sad život odveo na neko drugo mjesto, mislim da bih se isto mogla prilagoditi. Uvijek mogu naći nešto što će me držati i ne bojim se nepoznatog.

od **ThePoet** Pet Okt 04, 2013 11:57 am

Dok sam bio tinejdžer bilo mi je vrlo teško da se uklapam u novu sredinu (ali valjda je tako sa svakim tinejdžerom). Međutim, što sam bivao stariji, mislim da sam donekle savladao tu tehniku. Oko sebe imam dosta ljudi koji se teško snalaze u novim situacijama i umeju poprilično da izdrame. Ja sam sad taj koji se nekako najlakše snađe. Ja budem u šoku, ali ostanem prilično priseban (zvuči kontradiktorno, ali nije - pod šokom sam, ali svestan šta i kako treba da radim).

Kada se nađem u novoj sredini i pogledam sve ljude oko sebe, prvo pomislim kako ću jednog dana dobro poznavati sve te ljude i kako ću sa nekima razviti dobro prijateljstvo. To mi pomaže da se u sredini lepo osećam i da komuniciram. Nekako se vodim mišlju ‚‚da će sve doći na svoje" i to me održava neko vreme dok se ne priviknem.

Ponekad se i prosto distanciram od svega što se dešava - napravim nekakav oklop i ne dozvolim da me promena koja se desila ošteti mnogo. Obično, ako još neko zbog neke promene trpi, ja usmerim sve snage da pomognem toj osobi i da joj dam savete, na taj čudan način pomažući i sebi.

Kada sam došao u Beograd prvi put bio sam, logično, nesnađen. Međutim, vrlo brzo sam uspeo da se združim sa nekim ljudima koji su me uputili kako i šta treba da se odradi po pitanju administracije. Uz pomoć tih ljudi upoznao sam druge i bilo je lakše. Nisam to doživeo kao tragediju, već kao početak života kakav želim i uz takve optimistične misli naterao sebe da unapređujem svoj život u Beogradu.

Isto je i sa fakultetom - prosto sam rekao sebi: ‚‚Jednog dana ovde ćeš biti domaći. Sve što je novo je i strano." I tako je i bilo. Period tranzicije je neminovan, ali treba prosto učiniti sve da se što lakše navikne na nove uslove.

Ja se vrlo brzo navikavam čak i kad mi se promena ne sviđa. Ako mi se ne sviđa, radim sve na tome da trenutno stanje promenim. Kada sam se u nekom prelaznom periodu preselio u jedan dom koji mi se ne sviđa, bilo je teško navići se u početku, ali sam znao da ću za tri meseca otići i vratiti se u isti dom iz koga sam došao i onda sam iskoristio vreme provedeno u nemilom domu što sam bolje mogao.

Prosto, promene sredine ne možemo izbeći. Od našeg stava prema njima zavisi kako ćemo ih istrpeti i koliko će nam trebati da se na njih naviknemo i da im se prilagodimo.

od Sponsored content

Prilagođavanje novoj sredini

Prilagođavanje novoj sredini

Re: Prilagođavanje novoj sredini

Re: Prilagođavanje novoj sredini

Re: Prilagođavanje novoj sredini

Re: Prilagođavanje novoj sredini

Re: Prilagođavanje novoj sredini

Re: Prilagođavanje novoj sredini

Re: Prilagođavanje novoj sredini