Radimo li ono što želimo ili ono što mislimo da treba?

Mislim da sam, nažalost, skoro uvek bio na sredini, čak i onda kad sam uspevao da ubedim sebe kako je to baš ono što sam ja zamislio. Nekad sticaj okolnosti jednostavno dovede do toga, a nekad nekakav glupav ‚‚uzdrhtaj'' od drugih. Udovoljiti svima, a ostati sam nepotpuno zadovoljan. Divne li ‚‚odluke''. Inače sam za to da ljudi uvek rade ono što žele i što im prija i protiv svakog sputavanja sam, ali mi se nekako čini da sebe samog sputavam, iako ne puno, ipak dovoljno da to ne bude baš to. I kad saberem utiske, obično shvatim da nisam zadovoljan željenim, iako nedostaje samo nijansa - nijansa koju sam sam izmenio da bih ‚‚udovoljio'' nekom drugom. Na trenutke sam ubeđen da radim baš ono što želim i kako ja želim, ali kad sednem i dobro razmislim o tome, shvatam da mnoge nijanse u svemu tome zavise od drugih, tj. od toga što ja puštam da drugi utiču na to. Verujem da to može da se saseče, a da budu zadovoljne obe strane: da ja budem zadovljan i da neko drugi bude zadovoljan. Potpuno. A eto, čak i ovoj rečenici uzeo sam u obzir i zadovoljenje druge strane.

Umem da zadovoljim sebe, to da, ali samo ako to ne utiče na druge i ako drugi ne učestvuju u tome. U suprotnom, prekrojavam, menjam i ne dobijem željeno. Ne stalno, ali u velikoj većini slučajeva.

O, svakako radimo ono što mislimo da treba. Kad bi svako radio sve ono što želi, živeli bismo u haosu, anarhiji i rasulu. Čovek je nestabilno biće i njemu trebaju pravila.

Ja radim ono što mislim da treba, mada prag tolerancije koji ja imam prema onome što je dozvoljeno i što nije veoma je visok. Ja prihvatam sve što neko voli, a što ni na koji način ne povređuje druge. Tim se u životu vodim i smatram taj svoj stav ispravnim.

Prinuđeni smo da tražimo sredinu između naših želja i onoga što je dozvoljeno i što bi ‚‚trebalo" uraditi i tako prosto život funkcioniše. Srednje rešenje, taj most između naših želja i onoga što nas ograničava, dobro je obično. Nekada nismo zadovoljni što moramo da se odreknemo nekog dela onoga što želimo da uradimo, ali tako je. Kako bismo zaista ostvarivali samo ono što želimo, morali bismo da promenimo same temelje društva, a za to pojedinac nije sposoban.

Ponekad, pak, delujemo po intuiciji, po nekom instinktu, porivu koji se kosi sa svime što drugi od nas žele i očekuju i to je dobro. Dobro je povremeno otvoriti ventil i dozvoliti nakupljenim željama da pokuljaju napolje. Dobro je ponekad pobuniti se protiv svih, protiv normi, protiv ograničenja i lanaca. Ali, u tome ne bi trebalo da se pretera.

Ja sam se navikao na to da ne mogu uvek dobiti sve što želim. Kad se sve skupi u meni postane previše tesno, ja otvorim poklopac da sve izađe i napravi mesta za nove nedovršene porive i težnje i neostvarene želje. Kako sam se na čitav taj proces navikao, zadovoljan sam svime što uspem da postignem.