Staromodni ili savremeni?

I jednoj i drugoj. U svakom slučaju više sam za savremeni svet. Nauka, tehnologija, kao i mnoge druge bitne oblasti su napredovale i to je super. Razlike su ogrome gledajući sadašnje vreme i recimo vreme mojih roditelja. Od njih čujem da su se ljudi nekada više cenili, poštovali. Sada deca psuju profesore jer im zakon to dozvoljava. E sada neka shvatanja ljudi se menjaju i to ona o kojima ljudi ne znaju ništa, tj sude drugim ljudima po svojim pretpostavkame. Na primer nekada su verovali da postoje veštice i spaljivali su žene na lomači. Sreća pa se mentalitet ljudi menjao.
Smatram da sam dovoljno savremen za vreme u kom živim, ali i staromodan za vreme koje dolazi.

U vecini stvari sam savremenih shvatanja. U nekim stvarima sam, sticajem zivotnih okolnosti, i sama probijala led u svojoj porodici i cinila stvari koje zenama u mojoj porodici iz prethodnih generacija sigurno nisu padale na pamet. Ili mozda ja nisam cula za to . Tako sam, na primjer, bila prva zenska osoba koja je otisla u inostranstvo i pocela da zivi sa momkom sa kojim sam se zabavljala, a da se nisam bila vjencala sa njim. Naravno, bio je rat i zivotne okolnosti teske, ali ipak je za sve to trebalo hrabrosti i snage. Smijesno je sto je takvo nesto novim generacijama sasvim normalno i u najboljim zivotnim okolnostima. Dakle, svaka generacija rusi neke barijere i siri granice onoga sto smatramo prihvatljivim. Naravno, postoje i stvari koje neki drugi ljudi smatraju prihvatljivim, a koje ja tesko mogu shvatiti i prihvatiti. Ne znam sta buducnost nosi, i da li ce moji dosta liberalni pogledi na svijet jednoga dana izgledati kao teski konzervatizam. Ali, za sada, smatram da sam slobodoumna u svemu sto je vazno i sto mi olaksava da zivim u svijetu takvom kakav jeste.

Vaspitana sam pre trideset godina i to strogo kako tema kaže "staromodno".
Dosta toga se promenilo, no ima onoga i što je ostalo.
To su neki običaji, onda neki red, gde se poštuje stariji.
Čak su me vaspitali da je muško glava kuće i da se mužu nikada ne protivreči.
To se promenilo davno kao i mnogo toga još.
Ne mislim da imam pravilan stav o svemu, ali mislim da razumem mlade, dok njihove roditelje ne.
Ne može roditelj da nametne detetu za koga će da se uda-oženi.
Ne može da mu stavlja neke zabrane, kao recimo život sa momkom-devojkom.
Ovo što Troja piše, ja sam morala da krijem, jer i ja sam 4-5 mesci živela sa Vilotićem, pa tek se udala, oni to i dan-danas ne zaju.
Čak ni moja deca Iako im stalno pričam, da je obavezan zajednički život pre stupanja u brak.
Imam žensko dete, ne bih mogla da podnesem da svaki vikend provodi kod momka u kući, a momak živi sa roditeljima, al zato mogu da razumem da žive zajedno kad već ne mogu jedno bez drugo.
Tako da sam ja, što napisa Ika i jedno i drugo.
Ovo je prelepo rečeno Iko

Smatram da sam dovoljno savremen za vreme u kom živim, ali i staromodan za vreme koje dolazi.