Pablo Pikaso

Pablo Ruiz Pikaso (šp. Pablo Ruiz Picasso) je bio svestrani španski umetnik, jedan od najvećih slikara, vajara, crtača i grafičara 20. veka. Uz Žorža Braka, jedan je od osnivača likovnog pravca kubizam.

Rođen je u Malagi, 25. oktobra 1881. godine, kao sin Hozea Ruiza Blanka, profesora crtanja, i Marije Pikaso Lopez. Njegovo neuobičajeno interesovanje za crtež je počelo vrlo rano, negde u 10 godini, kada je postao učenik svog oca u Korunji, gde se porodica premestila 1891. godine. Od tog momenta njegov talenat i interesovanje za eksperimentisanje i razvijanje sopstvenog likovnog izraza pomaže mu da vrlo brzo prevaziđe umetničke sposobnosti svoga oca. U Korunji, Pikasov otac je odlučio da podredi svoje umetničke ambicije sinu, dovodeći mu modele i podržavajući ga u ostvarenju njegove prve izložbe kada je imao samo 13 godina.

Porodica Ruiz-Pikaso se seli u Barselonu 1895. godine i Pablo se upisuje u Ljoču (kat. La Llotja), lokalnu umetničku akademiju, gde je njegov otac već dobio posao kao profesor crtanja. Svi u porodici su se složili da Pablo može da postane akademski slikar, a 1897. godine njegova slava u Španiji je išla u prilog očekivanjima, pošto je te godine njegova slika ‚‚Nauka i milosrđe'' za koju je njegov otac bio model za doktora, dobila počasnu nagradu u Madridu na izložbi Kraljevske akademije San Fernando.


Španski glavni grad je bio očigledno sledeća stanica za mladog umetnika, gde bi mogao da stekne priznanje i ispuni očekivanja svojih roditelja. Pablo Ruiz odlazi za Madrid i upisuje se u Kraljevsku akademiju San Fernando, jeseni 1897. godine. Ali ubrzo ocenjuje nastavu na Akademiji ispod očekivanog nivoa i provodi vreme u crtanju i slikanju svakodnevnice koja ga okružuje: kafića, ulica, bordela, itd. U Pradu otkriva špansko slikarstvo i piše: „Muzej je predivan. Velaskez je prva klasa; moju pažnju privlače odlični portreti od El Greka, ali Muriljo nije uverljiv u svakoj od svojih kompozicija“. Dela ovih i drugih umetnika su ostavila jak utisak na Pikasa i takođe postala putokaz u različitim momentima njegove duge karijere. Goja je bio umetnik čija dela je Pikaso naročito kopirao u Pradu 1898. godine (portret toreadora Pepea Ila i crteže za jednu od grafika iz Gojine serije ‚‚Kaprici'').

U Barseloni, gde je pohađao školu, kao i u Madridu, gde je bio svakodnevni posetilac muzeja Prado, zanimalo ga je sve u vezi sa slikarstvom, a sanjao je i o Parizu, gde napokon stiže u oktobru 1900. godine.

U istoriji slikarstva malo je ‚‚državnih udara” koji se mogu meriti s onim koji je Pablo Pikaso ostvario 1907. godine, kada je svojim zapanjenim prijateljima pokazao ‚‚Gospođice iz Avinjona", sliku na kojoj je svet predstavio kao u razbijenom ogledalu. Pikaso je bio pokretač i inspirator slikarskih smerova kao što su kubizam i sugestivni ekspresionizam koji predstavljaju pravi revolucionarni prevrat u modernoj likovnoj umetnosti.


Ženio se dva puta i imao je mnogo ljubavnica. Otac je četvoro dece. Posljednje dete, Palomu, dobio je u svojoj 68. godini.

Paralelno sa slikarstvom, Pikaso se posvećivao i skulpturi, pre svega u godinama oko 1907. kada je stvarao pod uticajem kubizma, zatim oko 1930. godine i u drugim razdobljima njegovog stvaranja. Pikaso je napravio preko 6000 slika, skulptura i crteža. Njegove slike danas vrede milione.

Umro je u Mužinu, 8. aprila 1973. kada mu je otkazalo srce za vreme napada gripa.


Pikasovo delo

Pikaso je učio od svog oca pre 1980. godine slikarstvu i na njegovim prvim delima se može zapaziti akademski realizam, a naročito na slikama oko 1896. godine i slici na kojoj je njegova sestra Lola. 1897. godine je slikao pod uticajem simbolizma. Posle toga je nastalo doba koje se po nekada zove ‚‚modernističko".

Pikasovo delo se svrstava u nekoliko faza, iako su pojedina razdoblja u njegovom delu predmet sporova. Može se uzimati da su to bila:

- Plavo razdoblje (1901 – 1904) - U plavom razdoblju Pikaso stvara tamne slike u hladnim plavim tonovima i nije sigurno kada je tako počeo da slika. Kada je Pikaso stigao u Pariz 1900. godine, potpao je pod uticaj Edvarda Munka. Njegov „plavi period“ sastoji se isključivo od prosjaka i skitnica, kao što je „Stari gitarista“. Ti likovi izražavaju više poetsku setu nego pravo očajanje. On prima svoju sudbinu s mirenjem, koje izgleda gotovo svetački. Strogi kolorit i tužni motivi (prostitutke i prosijaci) mogu imati uzrok i u samoubistvu njegovog prijatelja. Teme su mu bile još i umetnici, akrobati i arlekini koji su bili obučeni u odeću sa kvadratnim uzorkom koji je postao njegov lični simbol.


- Ružičasto razdoblje (1905 – 1907) - Za ružičasto razdoblje je karakterističan veseliji prilaz i izraz sa toplim naranžastim i ružičastim bojama, a kao motiv se opet javlja arlekin. 1904. godine upoznao je Fernandu Olivije i ona je, kao i francuski slikari, dala pečat njegovom delu u ovo doba.

- Doba pod uticajem afričke primitivne umetnosti (1908 – 1909) - Na početku Pikasovog afričkog doba stoji njegova poznata slika ‚‚Gospođice iz Avinjona'' koja je inspirisana predmetima koji su doneseni iz Afrike (naročito na dve figure te slike) i ovo delo vodi ravno ka dobu i stilu kubizma. Naziv „Gospođice iz Avinjona“ se ne odnosi na istoimeni grad, već na avinjonsku ulicu, ozloglašeni kraj Barselone, a ime joj je dao pesnik Andre Salmon. Kad je počeo sliku, ona je trebala da predstavlja izazivački prizor iz bordela, ali ju je završio kao kompoziciju sa 5 aktova i mrtvom prirodom. Tri devojke na levoj strani su uglaste, izvijene klasične figure, a snažna deformisana lica i tela drugih dveju imaju svojstva varvarski primitivne umetnosti. Problem koji je sebi Pikaso postavio sastojao se u težini da se bez pribegavanja svetlu i senci sugeriše zapremina. Za lica se pojavio problem iz bočnih volumena, odnosno, noseva koji se posmatraju anfas, uspravni na površini lica i zato predstavljaju posebnu teškoću u prikazivanju. Posle više pokušaja, Pikaso rešava da plan nosa spusti na lice i to samo kod dve desne figure na slici, zadržavajuđi nedovršenu kompoziciju. U prvi mah nije bio shvaćen značaj ovog prostornog aspekta koji potiče od crnačkih maski, preromanske skulpture i Sezanovih slika.

- Analitički kubizam (1909 – 1912) - Analitički kubizam je stil koji je razradio Pikaso zajedno sa Žoržom Brakom. Oba slikara upotrebljavaju tamne braon tonove i oba slikara slikaju tako kao da posmatraju predmete iz više uglova odjedanput. Radi se o kretanju očne tačke koja je do tada u umetnosti uvek bila nepokretna. U to doba su slike Pikasa i Braka jako slične. Analitički kubizam se odlikuje dekompozicijom - razlaganjem realnosti u pojedine poglede koji su simultano predstavljeni u jednoj površini. U svojim eksperimentima su se odlučivali za jednostavne oblike predmeta koji su omogućavali poglede sa strane, odozgo i slično.

- Sintetički kubizam (1912 – 1919) - Sintetički kubizam je dalji stepen u razvoju kubizma. Umetnik na slike lepi komade papira, često i tapete, novinsku hartiju i to je pojava prvog kolaža u umetnosti. Sintetički kubizam se odlikovao slobodnim komponovanjem realnih oblika u ravni slike i težnjom da se razviju kolaži. To je bila reakcija na početne tokove nefigurativne umetnosti, koja je rušila kompozicioni red slike, a takođe i na fovizam i njegovu dekorativnost.


Posle Prvog svetskog rata Pikaso stvara u neoklasicizmu i ovaj povratak ‚‚redu" se opaža kod mnogih umetnika dvadesetih godina 20. veka i njegova dela toga doba crpe inspiraciju iz dela Engra, francuskog klasiciste.

U tridesetim godinama 20. veka njegovog arlekina je zamenio minotaur, što se smatra sponom između nadrealizma, kao u slici ‚‚Gernika'', jedne od njegovih najpoznatijih slika, koja je obeležila bombardovanje španske Gernike od strane Nemaca. Na toj slici su simbolično predstavljena dva događaja koja su se zbila u dva dana 1937. Klem Zon, čovek-ptica, skočio je 25. aprila sa visine od 3000 metara i kao Ikar leteo pomoću veštačkih krila od platna. U trenutku kada je dobio ubrzanje i kada je trebalo da otvori padobran, sprava je otkazala i on se sjurio u smrt. Sutradan, 26.aprila, fašistička avijacija bombardovala je baskijski grad Gerniku i tom prilikom ubila 1650 ljudi. Ta dva ubistva, masovno i pojedinačno, nabijeno simbolikom, predstavljala su inspiraciju za sliku. Ova zidna slika je bila proročanska vizija propasti. Simbolizam tog prizora protivi se tačnom tumačenju i pored nekoliko tradicionalnih elemenata; majka i njeno mrtvo dete podsećaju na Pijetu, žena sa svetiljkom podseća na statuu slobode, a ruka mrtvog borca koji još uvek steže slomljeni mač poznati je simbol herojskog otpora. Postoji suprotnost između pretećeg bika sa ljudskom glavom koji predstavlja mračne sile i konja na umoru.


Pikaso je bio jedan od 250 skulptora koji su izlagali u Filadelfiji 1949. godine. U pedesetim godinama 20. veka se Pikasov stil opet promenio, kada je stvorio interpretacije po delima starih majstora slikarstva, Velaskeza, Goje, Pusena, Manea, Kurbea i Delakroa.

Pikasovo kasno delo je smesa različitih stilova slikarstva i on se menjao do kraja svoga života. Njegovi radovi u njegovo doba nisu bili priznavani i on je doživeo priznanje kao umetnik koji je bio daleko iznad svoga vremena tek kasnije.

Pikaso je najplodniji slikar svih vremena. Prema Ginisovoj knjizi rekorda napravio je oko 13.500 slika, 100.000 grafika, 34.000 ilustracija za knjige, i 300 skulptura. Ukupna vrednost njegovog rada je 1973. godine procenjena na 750 miliona dolara.




Koja dela ovog umetnika su ostavila najjači utisak na vas?