Deca i internet

Skoro sam nešto malo pisala na ovu temu.
Da bih se danas ta ista tema pokrenula u mojoj kući.
Zbog svega navedenog u uvodnom postu, decu treba najpre dobro edukovati, pa tek im "dozvoliti" internet.Ograničiti im vreme na netu i kontrolisati ih, tako da oni to ne znaju.
E, sad, postavljeno mi je pitanje, kako da to izvede čovek kome je potreban internet a deca su mala, pa se tako sreću sa ovim svetom a da mi nismo ni svesni toga.
Postoji jedna reč koju svi mi znamo, a to je "pec".Pre izgovorene te reči, detetu najsurovije objasniti zašto je to "pec".
Neki misle da ne može da se objasni, a ja mislim da može, samo treba biti strpljiv i uporan.
Naravno ne može dugo da traje to "pec" jer dete je radoznala i brzo sazna da to i nije baš "pec" i da ovaj svet ume da bude i zanimljiv.Počev od igrica, pa do nekog druženja na netu.
Zato je bitna ta kontrola.A za to treba vremena, pa mladi kažu, kako kad mora da se radi, često su deca sama ili sa babama.
Nek ide dete u vrtić. a ne da ga čuva baba i eto nekog rešenja. A, kad pođe u školu, polako im dozvoljavati internet i to samo kao dopunu za učenje (može filmić. može dečija emisija, može crtani neki) i poneku igricu.
Nikako ne sme da se dozvoli detetu da provede više od dva sata na netu.
Dete od malih nogu upisati na neki sport, navesti ga da voli knjige i da voli da se igra napolju,a ne na netu.
Kako dete raste i sreće se sa decom koja su već zašla u ovaj svet, tražiće i ono da bude deo ovog sveta, jer eto Mika, Žika, Pera se super zabavljaju i njima ništa ne fali.
Tada ga pustiti, ali kad završi sve svoje obaveze i red mora da postoji, ne može više od dva sata.Nikako mu zabraniti internet, već ga postepeno edukovati i biti mu uvek iza leđa.
Rečeno mi je da je to neizvodljivo i da se nema vremena, jer se danas radi od jutra do mraka i da pričam gluposti!
To me iznerviralo, jer kad čujem da neko kaže da nema vremena za svoje dete, odmah mi se stvara ona slika gde roditelj prepušta dete na milost i nemilost i u ovom svetu,a kad se nešto desi, onda se čupa za kosu.
Nisam mogla da objasnim mladom čoveku da sve može i da vremena bukvalno mora da se ima za dete. Mislim da nisam mogla da objasnim samo zato što nema dete,a videla sam strah u njegovim očima još sada.
Strašno ako većina mladih ovako misli.

Za djecu je dobro da uce o kompjuterima, ali treba paziti sta ce da koriste i ograniciti im vrijeme koje provode za kompjuterom jer to nije previse dobro za njih iz vise razloga (vid, drzanje koje je obicno pogrbljeno za kompjuterom i slicno). Problem o kome se cesto pise na zapadu je sto djeca dobiju pristup sajtovima na kojima se prica o seksu, prikazuje pornografija i slicno. Zbog toga treba obratiti paznju na to sta ce vase dijete da obilazi na internetu i za to bi trebalo naci vremena. Ja ne mislim da je to lako, narocito roditeljima koji rade i provode veci dio dana odvojeni od svoje djece, pa razumijem reakciju osobe sa kojom je enigma pricala.

Ne znam da li i kod vas toga ima, ali na zapadu, na zalost, djeca cesto budu podvrgnuta i okrutnom zadirkivanju od strane nekih vrsnjaka preko interneta koje je ne jednom zavrsilo samoubistvom, pa je stvarno veoma vazno ne prepustiti djecu da se sami suocavaju sa internetom.

Iako je moj vragolan jos uvek mali,unapred se plasim dana kad ce pozeleti da otvori nalog na FB.Zapanjim se kad cujem da deca od 5-6 godina vec imaju nalog jer to automatski znaci da roditelji smatraju da je to ispravno.
Protivnik sam tih drustvenih mreza i nemam nijedan nalog,ali tesko da ce to sutra odvratiti moje dete od interneta kad svi (vecina)njegovi vrsnjaci "vise" tamo...
Deca danas nemaju normalno detinjstvo...pored toliko drustvenih mreza,igrica(krvolocnih,agresivnih!) i slicnih sadrzaja koje internet nudi - deci je bezveze da se okupe,izadju i igraju se kao sto smo nekad mi...

Vremena su se u zadnjih desetak godina užasno promijenila - s jedne strane na bolje jer je tehnologija napredovala, a s druge strane na gore jer su se ljudi zbog toga otuđili. Ja sam prvi put otišla na internet tek u srednjoj školi i kad sam se prvi put spojila nisam uopće znala što tražiti, odakle početi, nisam ni bila svjesna kakvi sve podaci postoje, što mi je sve dostupno, i koliko toga... Sada za svaku sitnicu odem na internet. Ne posežem više ni za rječnikom, ni za enciklopedijom, sve puno brže mogu naći na internetu. I kako onda reći djetetu da je internet loš, ako ja stalno visim tamo i dobro mi je? Kako mu reći da je loš, ako svi njegovi prijatelji vise tamo i isto im je dobro?

Djeca su radoznala i upijaju sve oko sebe. Ako mama ili tata (ili već netko drugi od bližnjih) sjede za kompjuterom, i dijete će htjeti. Neki možda i obavljaju posao preko kompjutera i interneta. Teško je to sakriti. A držati dijete u neznanju do škole (naprimjer) vjerojatno znači da će ga vršnjaci zadirkivati jer je "glup", ne zna otići na internet, ne igra igrice, nema profil na Facebooku... Zato mislim da je jedino rješenje dopustiti mu pristup kompjuteru pa postupno i internetu, ali svakako ograničiti vrijeme i kontrolirati što radi. Ne mora mu se stalno visiti nad glavom, treba mu dati prostora kako bi se dokazalo da mu se vjeruje. A onda nakon što ode, provjeriti history i vidjeti koje je sve stranice posjećivao. Ako se tu uoči nešto što mu je bilo zabranjeno - razgovarati s njim i zabraniti mu korištenje interneta neko vrijeme. Nas su nekada roditelji kažnjavali tako što nam nisu dali da se igramo na ulici, ili nisu dali da nam dolaze prijatelji... danas djecu kažnjavaju tako što im isključe internet.

Tužno je to što se djeca više ni ne znaju igrati, ne znaju funkcionirati u skupinama, nemaju osjećaj pripadnosti, a sve zato što previše vremena bulje u ekran, upijaju kojekakve gluposti i "druže se" preko "društvenih" stranica. Nedostaju mi ona vremena kad su se sva djeca iz ulice sastajala i igrala zajedno, kad smo pravili puške od granja, kućice u nekom žbunju, torte od blata, vozili se biciklima po čitavom selu...