Rene Magrit

od **Still_dreaming** Sre Feb 15, 2012 1:24 am

Rene Magrit (René Magritte) je rođen 21. novembra 1898. godine u Lesinu, u Belgiji. Magritova porodica se preselila u Brisel i osim toga što je par godina živeo u Parizu, ceo život je proveo u Briselu. Osim činjenice da je sa 12 godina krenuo na časove crtanja, a sa 15 upoznao svoju buduću suprugu Žoržet Berger (Georgette Berger), o njegovom detinjstvu se malo zna. Iz tog perioda njegovog života potekla je legenda o smrti njegove majke. Nakon što je više puta pokušala da izvrši samoubistvo, 1912. godine to joj je pošlo za rukom – danima se nije znalo gde je, dok obližnja reka nije izbacila telo nekoliko kilometara nizvodno od mesta u kome su živeli. Legenda kaže da je mali Rene bio prisutan kada su telo njegove majke izvukli iz reke. Kada je pronađena, haljina joj je prekrivala lice. Motiv ljudi kojima tkanina prekriva lice veoma je prisutan na njegovim slikama. Ova legenda je poslužila kao objašnjenje za taj motiv, iako je priča kasnije opovrgnuta. Činjenica je, međutim, da su među njegovim prvim slikama pejzaži koji prikazuju reku Sombr, u kojoj mu se majka udavila.

Les amants, 1928.

Studirao je kraljevsku akademiju lepih umetnosti u Briselu. Njegova prva samostalna izložba je bila u Briselu 1927. U to vreme Magrit je već počeo da kreira svoj stil, veoma sličan nadrealizmu, koji je bio predominantan na njegovu celu karijeru. Vešto baratajući tehnikama, poznat je po radovima koji sadrže neobične pozicije običnih objekata ili neobičnog konteksta koji daju novo značenje poznatim stvarima. Te pozicije su često nazivane ‚‚magičnim realizmom'', a Magrit je bio njegov prvi esponent. U dodatku fantastičnim elementima on je projektovao morbidnu duhovnost, stvarajući nadrealne verzije poznatih slika, kao što je slika ‚‚Madame Recamier de David'' u kojoj je kovčegom zamenio ženu iz poznatog portreta Žaka Luja Davida. Bio je aktivan u Evropskom nadrealističkom pokretu za vreme Prvog svetskog rata. Nadrealizam je izraz koji se odnosi na viši smisao realnosti. Nadrealisti ne gledaju na fantastično kao izležavanje izvan realnosti, to je nešto što nam se otkriva kroz umetnost. Magrit je verovao da posmatrač može biti oslobođen realnosti posmatrajući realnost u izmešanom kontekstu.

Madame Récamier, Žak Luj David, ulje na platnu, 1800.

Rene Magrit Dgf11

Perspective: Madame Recamier de David, Rene Magrit, 1949.

Slikao je u realističnom stilu; predmeti se pojavljuju u prepoznatljivom stanju, ali je njihova kompozicija drugačija - nadrealna. Pošto bi mu se ideja javila u mislima, težio je da izloži predmete u tom neočekivanom razmeštaju. Njegove slike su ekspresivne zbog njihove jungstepozicije objekata, čudnog reda koji treba da izazove prisutnost posmatrača u ponuđenoj realnosti koja je ispremeštana da bi mogao da otkrije fantastičnu komponentu.

Magrit je veoma sumnjičav na simboličnu interpretaciju umetnosti. Kritikovao je ljude zbog toga što su tražili značenje u njegovim slikama. Kritičar treba da zasnuje svoje mišljenje na igri između realnosti i misterije. Veza između znaka i referenta je problematična i kritičar ne treba da bazira kritiku na činjenici postojanja nečega izvan samog rada.

Bukvalno prevedeno, nadrealizam znači ‚‚iznad realnosti". Osnovan je u Francuskoj za vreme Prvog svetskog rata, predvođen pesnikom Andre Bretonom. Kao umetnički pokret, nadrealizam se bavio dostizanjem višeg nivoa realnosti kroz naslikane prizore. Slikari okupljeni oko ovog pravca ipak se nisu uvek slagali oko toga na koji način umetnost treba da dostigne ovaj cilj. Magrit je u svojim beleškama zapisanim u Gledsto hotelu, u Njujorku 1965. godine, ovako definisao nadrealizam: ‚‚Reč nadrealizam izaziva razne sumnje, a termin realizam nije pogodan za direktno shvatanje realnosti. Nadrealizam je neposredno saznavanje realnosti: realnost je apsolutna i nepovezana sa različitim načinima njenog prikazivanja. Breton je rekao da je nadrealizam tačka gde razum prekida da zamišlja ništavilo, a ne suprotno. To je tačno, ali ako bi ponovio ovu definiciju, izgledao bih kao papagaj. Mora se pojaviti sa definicijom iste vrednosti, kao što je: Nadrealizam je znanje apsolutne misli." Neko može prikazati nadrealizam kao vid umetnosti koji ima za cilj da napadne nedodirljivu svest, a ne promovisanje određenog estetskog principa. Umetnik nadrealizma se ne bavi fantastikom kao spoljašnjom prisutnošću. Magrit veruje da posmatrač može biti oslobođen banalnog shvatanja realnosti. Magrit prikazuje predmete iz svakodnevnog života, ali njihovi položaji narušavaju realni poredak. Pokazao intersovanje za proces mišljenja i njegove slike nastoje da uzdignu nesvesnost posmatrača na njima prikazani način razmišljanja. One nude rekonstruisanu realnost koja otkriva sopstvenu fantastičnu komponentu.

‚‚The dangerous liaisons'', 1926.

Rene je živeo sasvim običnim životom pripadnika buržoaske klase. Bio je u braku punih 45 godina, bez ijednog skandala. U teškim posleratnim vremenima falsifikovao je Pikasove i Brakove slike, a kasnije tu delatnost proširio i na štampanje lažnih novčanica. U svojim jednostavnim odelima i svedenim šeširima, nije pokazivao znake ekscentričnosti, tipične za umetnike. Međutim, ukoliko želite da vidite pravi primer umetničke perverzije, pogledajte samo njegova dela. Bio je poznavalac frojdovskih zadovoljstava, barem na platnu. Neka njegova dela nose erotski naboj i oni koji od njega očekuju samo slike lula, mogli bi biti zapanjeni. Na Minotaur izložbi u Briselu, krajem tridesetih godina, njegova slika ‚‚The Rape” bila je prekrivena zavesom, kako ne bi izazvala skandal. Slika predstavlja žensko lice sa grudima, pupkom i stidnim dlačicama umesto elemenata lica. Ipak, to nije sve čime se on bavi na svojim slikama. Njegovi motivi su najčešće predmeti obični koliko i on sam – lule, muškarci sa šeširima i slično. Dovodeći te predmete u neočekivane situacije i postavljajući ih u neobičan međusobni položaj, on stvara misteriju na svojim slikama. Poziva vas da na svoj način protumačite šta je hteo da kaže i postavlja izazov realnosti.

Stilski, Magrit je počeo kao impresionista. Proveo je dve godine na Akademiji lepih umetnosti u Briselu, sa koje odlazi jer to okruženje nije smatrao inspirativnim. Nakon što je napustio Akademiju, kreće se u pravcu modernizma i futurizma, kasnije i kubizma. Kako je sam kasnije priznao, slika ‚‚The Lost Jockey” (1926) bila je kritična prekretnica na njegovom razvojnom putu. Bio je to početak Magritovog perioda nadrealizma. Često je kombinovao slike i reči, kako bi postigao vizuelni utisak koji će poljuljati ljudsku percepciju. Primer takvog njegovog dela je slika lule na sa natpisom ‚‚Ovo nije lula”.

Tridesetih godina Reneove slike se izlažu na pojedinačnim i grupnim izložbama u Njujorku, Londonu i Parizu, a on tada stiče internacionalno priznanje. Sa početkom Drugog svetskog rata dospeva u krizu, ne samo zbog okupacije Belgije i loše finansijske situacije, već i zbog ličnog nezadovoljstva sopstvenim slikama. Zato odlučuje da na svojim delima prikaže lepšu stranu života, menja ikonografiju i počinje da slika ptice od lišća.

Pred kraj Drugog svetskog rata, postaje opčinjen Renoarovim senzualnim bojama i njegov rad prolazi kroz transformaciju. Zbog jarkih i toplih boja koje preovladavaju na slikama, on ovaj period naziva ‚‚Osunčanim”. Međutim, Aleksandar Jolas (Alexander Iolas), trgovac umetničkim delima koji je Magritove slike prodavao u SAD, nagovara ga da zaboravi na Renoara i vrati se motivima koje publika voli, kao što je slika ‚‚Treasure Island”. Da bi obezbedio egzistenciju, Magrit stvara još nekoliko sličnih slika.

‚‚Treasure island'', 1942.

Početak pedesetih godina doneo je definitivnu potvrdu i internacionalno priznanje Magritovog rada. Jedno delo posebno donosi interesovanje za njegov rad, a to je njegova slika ‚‚Golconda”, na kojoj genijalno kombinuje svoje već poznate motive – vedro nebo, muškarca sa okruglim šeširom i fasade. Figura muškarca sa okruglim šeširom, prisutna od 1927. godine, postaje njegov simbol. Ova figura se često pojavljuje u njegovom kasnom periodu od 1958. do 1965. godine, a sam Magrit ovaj period naziva svojim napokon pronađenim detetom. Kada se sabere njegov celokupni rad, stiče se utisak da je stalno evoluirao, a suštinski ostajao isti. Umro je 15. avgusta 1967. godine u Briselu.

‚‚Golconda”, 1953.

Rene Magrit 252px-10

od **Dora_Mar** Sre Feb 15, 2012 3:15 am

"The Great War"

Rene Magrit

Rene Magrit

Re: Rene Magrit