Najdraže uspomene

Ima ih toliko...

Prvo što mi pada na pamet je moj deda. Bio je nepokretan, ali se igrao sa mnom. Dobacivali smo se balonom, on ležeći, a ja sam skakao svud po sobi i vrištao ako bi balon krenuo na šporet i bacao se da ga ‚‚spasim''. Kad god bi mama ljuta krenula da me juri po kući da mi ‚‚iščupa uši'', skakao sam na krevet i krio se iza njega. Nije joj dao da mi priđe i jedini je mogao da me odbrani. Umro je kad sam bio prvi razred osnovne škole. Sećam ga se uvek nasmejanog.

Drugi deda je uvek pokazivao koliko je ponosan na mene. Sa njim sam umeo da sedim i pričam dugo. Pošto je imao nekako monoton (nazvaću ga tako) glas, a i pričao je sporo, često sam želeo da se taj razgovor što pre završi. Sada kad se osvrnem, vidim da su to bili najlepši trenuci sa njim. Iako su svi saveti koje je davao dolazili kasno, jer sam sticajem okolnosti već bio upućen u sve o čemu bi mi pričao, bili su još jedan znak koliko me je voleo. Skoro do u detalj se sećam njegove priče o tome kako su on i njegov mlađi brat testerom sekli debelo drvo ceo dan. On je imao 10 godina, a otac mu je poginuo u ratu, pa su bili jedini muškarci u kući. Pokazao mi je dud koji je on zasadio sa 7 godina. I drvo je već bilo staro.

A i tata je, inače emotivac, imao svojih momenata. Sećam se kad se vratio sa roditeljskog u srednjoj školi uplakan sa milkom od 300 grama. Mama ga je zezala ‚‚Tata se upiškio u gaće od sreće!'' I kad sam saznao da sam upisao fakultet na samofinansiranju, poneo se neočekivano. Meni je bilo žao zbog njih što nisam uspeo da budem na budžetu tu prvu godinu i očekivao sam da će i on biti razočaran, a on mi je na to rekao samo: ‚‚Nek si u Raju, pa makar i u kraju''. Tačno se sećam mesta u Beogradu na kom je izgovorio to.

Ne znam da l me Stilov post podsetio na dedu, koji isto je bio vezan za krevet i pričao nam poučne priče (kažem "nam" jer nas troje smo i toj porodici)Svo troje smo ga nemo slušalo i upijali svaku reč.
Igrao se sa nama tako što nam zada slovo, a mi pogađamo reč, ko pogodi dobije bombonu.To su bile "svilene" bombone
Topla soba, šporet, deda u krevetu i mi oko njega. Uz šporet je bila majka Rada koja nam je uvek nešto spremala.
Deda je preminuo kad sam imala deset godina, I sad mi prazno to mesto, gde je bio njegov krevet.
Baš imam dosta lepih usmpomena iz detinstva. Sećam se naših igra na snegu, to su uvek bila tri Sneška (naravno moje je bio najlepši )
Kao i uličice, koja je uvek bila puna dece

Naravno imam prelepe uspomene iz škole, gde su svi bili ponosni na moj uspeh.
Kad su me proglasili đakom generacije, stajala sam i svi su mi aplaudirali, a ja sam plakala od sreće.
Imala sam na sebi, suknjicu plavu i belu košuljicu, kosa vezana i tada sam prvi put na usne stavila Labelo u crvenoj boji (tada je to bila grožđana mast, tako se zvala, bar tamo ) Mislila sam da sam najlepša jer mi usne crvenkaste
Pored Vukove diplome, dobila sam i knjige, pohvale i ne znam šta sve. Tako da su moji to svima pokazivali i bilo baš ponosni na mene
Majka Rada je stalno pričala a i sada priča da je imala osećaj da će joj "srce iskočiti iz nedara"
To sam i ja doživela kad je klinac imao uspeh u školi, pa na prijemnom za faks, kao i ćerine uspehe, kako u školi, tako i na poslu
Ne mogu da odvojim najdražu, jer zaista ih ima mnogo i svaka je najdraža.
Dan mog venčanja,tada mi je ruka zadrhtala kad sam se podpisivala kod matičara

Bože, kako vreme leti i kako je lep osećaj ovaj sada koji imam Mogla bih do sutra da pišem

Ja se sa radoscu u srcu sjecam dede koji se igrao skrivalice sa mnom u jednom sumarku kraj Beograda. Sjecam se ujaka koji su me voljeli i vodili u luna parkove, i tetke koja me je cuvala kada sam bila mala i ponasala se prema meni kao da sam ja izvor sve srece na ovom svijetu. Ona je bila uciteljica i nekada me vodila u skolu na svoje casove. Sjecam se kako sam ja zasmijavala djake ponavljanjem onoga sto im je ona govorila, i kako sam im vrlo ozbiljno rekla: "Djeco, slusajte sto vam moja tetka kaze."

Sjecam se svog starijeg brata koji je bio moj veliki zastitnik i kako smo jednom pili pivo dok smo igrali karte. On se valjao od smijeha i meni nije bilo jasno sta mu je smijesno, dok nisam otkrila da se smije tome sto bi svaki put kada bih se ja sagela ili izasla iz prostorije otpio pivo iz moje case.

Sjecam se kako sam bila clanica hora i kako sam se osjecala vazna kada smo imale nastup u skoli. Svi smo imali zute haljinice i crvene marame, pa su nas prozvali "kanarincima." Sjecam se igranja na snijegu, i kako smo ja i jedna drugarica otisle da ocistimo tatin auto i to iskoristile da se penjemo na njega i odatle se bacamo u duboki snijeg. Sjecam se sustanja suvog snijega pod mojim cizmama i kada smo ja i drugarica otisle da proslavimo Novu godinu sa clanovima oformljene rok grupe iz mog razreda. Oni su sjedili i gledali televiziju i pili dok mi nismo stigle, a onda smo se svi pomamili i proveli ostatak veceri svirajuci i pjevajuci.

Sjecam se kada sam uzivala pisuci diplomski rad. Sjedila sam sama i citala i kucala do ranih jutarnjih casova, spavala do podneva i gledala vecernji zabavni program na televiziji.

Sjecam se kada sam prvi put pomislila kako moj sadasnji suprug ima veoma lijepe ruke i kako sam se unezgodila, jer smo tada bili samo prijatelji, i nekako mi se ta pomisao cinila i previse senzualna da bi pripadala prijateljstvu. Sjecam se kada smo poceli da se zabavljamo i otisli po prvi put u vikendicu na Jahorini koja je pripadala njegovoj porodici - prvi ukus zajednickog zivota i sklada koji i danas vlada medju nama.

Jedna od nasih najljepsih veceri desila se kada se pokvario autobus na putu za Jahorinu i mi nastavili put pjeske. Vece je bilo svjeze, nebo puno zvijezda koje su treperile i cinile se tako velike i nadohvat ruke.

Sjecam se svog vjencanja, prelijepog rucka u restoranu i jos ljepseg povratka kuci automobilom. Muzika na radiju je bila nevjerovatno dobra i ja sam samo zeljela da se vozimo dalje i dalje i da ta noc nikada ne prestane...

Jos je mnogo lijepih trenutaka bilo u mom zivotu, ali evo odlucih da ovaj put sa vama podijelim samo gore navedeno. Sto rece enigma - divno je evocirati ove uspomene. Treba ih se cesce sjetiti!

Jedna od najdrazih uspomena mi je upoznavanje mladjeg brata. Njemu je bilo sedam mjeseci, a ja sam imala nepunih deset godina. Jedno sat vremena ranije, otac mi je rekao za njegovo postojanje i ja sam bila jos pod utiskom odusevljenja da u nasoj porodici postoji mala beba kad sam se nasla ispred njegovog krevetica. Posto je bio budan, maceha ga je samo uzela i dala mi ga bez rijeci u narucje. Dotad mi niko nije dao da nosim bebu, ali ona je valjda imala povjerenja u mene. Mali nije plakao, bilo mu je potpuno svejedno ko ga nosi i samo se poceo igrati sa mojom kosom.

Sjecam se bezbrojnih igara sa drugim bratom, kad bi ostajali zakljucani u autu ili u nekoj hotelskoj sobi i toga kako nam je tad vrijeme jednostavno letilo...

Sjecam se kad mi je ucitelj dao 3 iz matematike, mada mi je sve bilo tacno, jer je mislio da prepisujem. Ja sam dosla kuci uplakana. Iduci dan deda je otisao sa mnom u skolu i rekao ucitelju da njegova unuka ne prepisuje, da se od nje prepisuje i da malo vise obrati paznju drugi put.

Jednom sam izasla u park sa malim bratom i njegovim dedom. Dvije djevojcice su me htjele tuci iz cista mira. Deda mog brata nije shvatio o cemu se tacno radi, ali ih je iz daljine poceo gadjati onako kamencicima po nogama. One su se malo uplasile i udaljile, a on mi je rekao da idem kuci. Kad sam dosla kuci, ispricala sam macehi sta se dogodilo (nisam imala namjeru, ali me je pitala sto sam se vec vratila). Ona je bila u nekom poslu, ali je sve prestala i rekla mi da se obujem i pokazem joj te djevojcice. Uzela me je za ruku i otisle smo do parka, gdje smo ih nasle sa majkom od jedne. Moja maceha se obratila majci, slagavsi je da je socijalni radnik i da ce joj se nakaciti ako njene kcerke budu i dalje uznemiravale njeno dijete. Okrenula se djevojcicama i rekla im da ona radi sa takvom djecom. Sve tri su izgledale uplasene, a majka se ispricala, priznajuci da to nije prvi put. Ja sam se nakon dugo vremena osjecala zasticenom, da neko stoji iza mene. To je i trenutak kada sam spoznala da mojoj macehi nije bitan samo njen sin Djevojcice me vise nikad nisu uznemiravale, kad god bih poslije opet dosla u park, one bi se iz njega povukle.