Sastanak na slepo

Ja sam na sastanak na slijepo isla sa suprugom kada je on susretao djevojke sa kojima se dopisuje preko jednog drugog foruma. Posto smo nas dvoje isli kao par, ne znam da li je to bas ono sto si ti imao na umu kada si postavio ovu temu (nije bilo ocekivanja ljubavnog raspleta). U svakom slucaju, bilo je straha da li cemo se uspjeti prepoznati, kako cemo se jedni drugima dopasti, da li cemo se uklopiti u razgovoru i slicno. Rekla bih da su sva moja dosadasnja iskustva sa tom vrstom upoznavanja ljudi bila pozitivna, osim jednog kada smo susretali drugi par cije je poimanje vremena bilo znatno relaksiranije od naseg, pa je to ostavilo dosta negativan utisak na nas.

Inace - da li bih isla na pravi sastanak na slijepo - mozda kada bih ostala sama ako ne bih mogla da podnesem samocu, niti sretnem nekoga ko bi mi se dopao. Cak i za takav sastanak bih pokusala da saznam sto vise mogu o toj osobi prije nego sto se sretnemo. Tesko mogu da zamislim da bih se odmah zainteresovala za tu osobu, ali mozda bi vrijedilo pokusati, pa ako dodje do neke vrste medjusobne simpatije na tome bi se kasnije moglo pokusati vremenom izgraditi neka vrsta blizeg odnosa.

Inace, ja vjerujem da je najbolji moguci odnos onaj koji se gradi na postepenom zblizavanju dvije osobe koje provode dosta vremena zajedno.

Ja sam imao slučajeva upoznavanja na slepo. To je zapravo bilo online upoznavanje, pa onad viđanje uživo i nemam loših iskustava s time. Jedan moj sastanak na slpo se završio vezom koja još uvek traje
Tremu nemam u takvim slučajevima uopšte. Samo sam nestrpljiv da vidim kako izgleda uživo ta osoba sa kojom sam se dopisivao
Sastanak je proteao potpuno spontano, u dugom razgovoru

Nije mi niko ugovarao sastanke, već sam se sa par ljudi sa neta videla.Ne mislim da je to neko viđanje na slepo, jer ja sam bukvalno sve znala o tim mojim dragim ljudima.Njihov fizički izgled mi je bio na poslednjem mestu. Upravo zbog toga znam jako malo ljudi sa neta, jer većini je najbitnije bilo kako to ja izgledam i da l ispunjavam to neko "merilo" za viđanje.
To su oni ljudi koji su očekivali od mene mnogo više nego što ja mogu dati.Upravo i zbog toga često pišem da sam matora (a jesam, jer sećam se ja kako sam mislila i dvadeset godina za žene mojih godina)i kolika su mi deca.
svesno dajem svima do znanja da nisam za nikave veze ili ne znam šta, jer zaista nisam zato ovde.
Bez obzira na sve što sam napisala ovoj temi, pre viđanja sam uvek imala neku pozitivnu tremu, mnogo jaču nego kad sam upoznavala nekoga van neta.
Ta moja trema je često nadvladala moj um i mislim da se nisam ponašala onako kako sam zamislila.
Uvek sam htela da ostavim utisak starije i ozbiljne žene (što i jesam ),moram priznati da nisam uspevala, jer ta trema i moj blesav duh, ceo moj plan upropasti Mnogo se zbunim, mnogo pričam i naravno smejem se i kad ne treba
Posle svakog viđanja analizirala sam sebe i uvek našla silne mane kod sebe
Inače svako upoznavanje je najpre dogovoreno na netu, onda je tu mobilni telefon i naravno kafić neki.
Nažalost moju, uvek mi je malo vremena na raspolaganju...bar na tom prvom viđanju, ne organizujem se, pa mi posle žao
Sve bi verovatno bilo drugačije da se moji ne bune i ne smatraju da nije primereno da upoznajem ljude sa neta.
Nažalost tu sam ja sama doprinela, jer sam im u pubertetu sve najgore pričala o upoznavanju preko neta.Htela sam da ih sačuvam od raznoranih "ajkula". Tu imam uspeha, ali nema potrebe da sad oni mene čuvaju