Puna torba neophodnog

Ja nikada ne nosim torbu kada izlazim sa suprugom. Naravno, nosim je kada idem na posao ili sama izlazim (mada ne ako samo idem do obliznje prodavnice). Nosim je cisto iz prakticnih razloga, jer ne vidim kako bih drugacije imala pri ruci kartu za podzemnu, kljuceve, novcanik, bombone i kisobran. Prije sam nosila sa sobom i iPod i mobilni telefon, a sada sam odlucila da minimalizujem to sto nosim sa sobom, pa sam odbacila ova dva predmeta.

Kod mene je uglavnom iz prakticnih razloga. Nekad bih je zaista izostavila, ali tesko. Najprije jer imam svezanj kljuceva, koji tesko stane (sem zimi u neki kaput) u neki dzep. Na njemu su kljucevi od cetiri brave koje vode do mog stana, pa tri kljuca od firme... Izgleda ogromno.
Onda u torbici, nosim novcanik u kom su pored para i neke kartice shopping centara, pa i on izgleda veliki i tesko da moze u neku malu torbicu, a za dzep nema sanse. Pa onda obicno kako zivim u stranoj drzavi, kao glavni dokument nosim pasos sa sobom. Posto je ovdje vrijeme takvo, uvijek u torbi imam i mali kisobran. Sminka je cesto tu, mada je nekad izostavim. Paket maramica i antialergijski sprej su isto tu... i-pod, koja olovka...

Uvijek nosim torbu prije svega iz prakticnih razloga. I uvijek u torbi imam gomilu i potrebnih i nepotrebnih stvari.
Uvijek su mi u torbi novcanik, cigarete, maramice, zvake, futrola za naocare, pernica, flasica vode, kljucevi. Kad idem na posao nosim i papire koje mi trebaju.
Ma, torba mi je uvijek prilicno neuredna, ali ja u njoj uvijek mogu sve da pronadjem.
I da volim da je nosim, nekako mi uvijek nesto fali kad izadjem bez nje vani.

Danas sam sredila torbu,ne znam odakle mi oniliko gluposti u torbi
Sve što nisam mogla da nađem,a trebalo mi, našla sam u nekoj od mojih torba.
Sad sam kao zapamtila da sam sve spakovala u crvenoj torbi (tako da sledeći put kad tražim nešto, naćići na Zidu u kojoj je to torbi )
Trenutno u torbi je : neseser, maramice, novčanik, notes, olovka, naočare za daljinu, naočare za Sunce,neki lekići.
Sutra ili kroz par dana biće tu svega i svačega,ne znam kako, nesvesno sve guram u torbu.
Najviše me nervira što kritikujem sve oko mene za urednost torbe,a sebe ne
Zato se uvek nađe neko da mi uzvarti kritiku, kad god tražim nešto po svim tim torbama
Inače bez torbe ne mogu nikuda i imam dosta torbi.
Zanimljivo da muškarcima sve što je potrebno, stane u jednu malu torbicu i uvek znaju gde im je šta

Stil ::Je li i kod vas torba neizostavan detalj?

Uglavnom ..

Stil ::Nosite li je zato što ‚‚žena ne ide bez torbe'' ili iz praktičnih razloga?

Praktični razlozi ..

Stil ::Šta to tako praktično i neophodno nosite u torbi? Šta obavezno mora da vam bude u torbi?

Voda, upaljač, kamen(je), maramice (obične i vlažne), ogledalo, orbit bombone, krema za ruke, konac, igla, hanzaplast, sredstvo za dezinfekciju, šećer, kafetin/analgin, orasi, lješnjaci, novčanik, kaiš, kišobran, papir, olovke, ... sve osim telefona .. obično je u džepu .. ko bi ga našao u svom tom haosu da je u torbi ..

Inače baš i ne volim torbe, posebno mi je mrsko kada ih moram kupovati jer teško mogu naći neku koja mi se stvarno sviđa i koja će mi biti praktična. U srednjoj školi pa i tijekom studiranja nosila sam ruksak. Probala sam i veću torbu preko ramena, ali osjećala sam bolove u leđima i ramenima pa sam odustala od toga. Problem je bio u tome što sam morala dosta pješačiti, a torba bi uvijek bila preteška. U ruksaku se to sve fino rasporedi.

Za posao imam torbu, ali u njoj je samo ono najvažnije: novčanik, maramice, tablete, futrola za naočale, mobitel, labelo, bilježnica i pernica; po potrebi i kišobran. Ako moram nositi nešto dodatno, uvijek to nosim u vrećici i tako rasporedim težinu.

Imam i dvije torbice za izlaske, u njima obično nosim samo novac, maramice, mobitel i labelo.

Nedavno sam nabavila i malo veći crveni novčanik koji se može nositi i kao torbica, a taman mi u njega stanu i mobitel i maramice pa ako idem npr. samo do trgovine, onda to nosim.

Rijetko u torbu natrpam sve i svašta, uvijek se trudim ponijeti samo ono što mislim da će mi stvarno trebati.

Torbe su mi pretrpane.

Za Bozic sam dobila prekrasnu torbu za laptop u koju se trudim da potrpam i sve drugo sto mi moze zatrebati. Onda torba postane preteska, tako da pored te za laptop na posao najcesce nosim i drugu tasnu. Najveci problem mi je sto je posao daleko od kuce i sto smo usred nicega. Tako da pored obicnih stvari i laptopa nosim i jelo od kuce, kisobran, knjigu, sminku, dva litra nekog soka, neke papire u slucaju da moram raditi od kuce, sendvic ili kifle... Na kraju na posao dolazim sa laptop torbom, tasnom i kesom sa jelom i picem

Still ::Primetio sam da žene nigde ne idu bez torbe.

Apsoluto netačno u mom slučaju. Nikada nisam volela torbe. Od najmlađeg doba ih ne volim. Nisam volela čak ni školsku torbu. Uglavnom sve što mi treba nosim u rukama i džepovima. Ličim na nekog nabudženog badžu ali ja stvarno iskreno ne volim torbe. Smetaju mi, dave me, opterećuju me. I što je najveći hit ja ne umem da ih nosim, ne stoje mi, ne idu mi uz mene. Nošenje torbe za mene je pravo mučenje. Ako baš moram da je nosim to uglavnom radim da bih ponela knjige, sveske, pribor za pisanje, mada češće vučem čak i providnu kesu nego torbu. Čak mi i rančevi smetaju. Ako nosim - a to je vrlo retko neku elegantnu tašnu - tu su mobilni, labelo, maramice, slušalice, i novac. To uvek nosim sa sobom rekoh makar i u rukama. Imam par torbi koje volim - i to su platnene torbe, rastresene i ležerne. Ne volim od kože i damske. Ako je neka elegantna prilika u pitanju uvek biram pismo torbicu, ili neki lep veći novčanik.