Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.
Zid
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Izgubiti sebe

Ići dole

Izgubiti sebe Empty Izgubiti sebe

Počalji od Still_dreaming taj Čet Mar 01, 2012 1:00 am


Otmica


Svega se sjećam. Svake pojedinosti. Drugi se ne sjećaju ili se, što je još gore, sjećaju drukčije. Ostaje moja riječ protiv moje riječi. Ostaje moja priča koja potvrđuje moju priču.

Uopšte nije bilo onako kako je to prikazano u filmovima: nisu se pored mene lagano zaustavila neka bijesna kola dok nisam obraćao pažnju ni na šta drugo nego kako sačuvati luk da mi ne ispadne iz ‚‚deset u pola”, niti su iz njih izašla dvojica kratko ošišanih, nabildanih momaka, diskretno mi zabili kratke cijevi pištolja pod rebra i ubacili me u auto gdje su mi stavili flaster preko usta i očiju. Niko mi se nije prišunjao iza leđa u nekom mračnom sokaku, opalio me nekom močugom po glavi i onesviještenog me strpao u gepek i odvezao u nepoznatom pravcu. Nije to bio ni onaj sofisticiraniji način da mi je krišom ubačeno nešto u piće, da sam se skoro strovalio sa stolice za šankom, a par snažnih ruku me dočekao, uhvatio ispod pazuha i da je zadnje čega se sjećam, kao kroz maglu i san, glas koji se gubio u mojoj svijesti: ‚‚Pozlilo mu je. Biće sve u redu. Treba ga izvesti na zrak…” Nisam osjetio hladnu maramicu natopljenu hloroformom dok mi je ruka tražila prekidač na zidu i nisam se, poslije toga, probudio svezan za krevet… Ničeg tu nije bilo spektakularnog i tajnovitog. Možda baš zato što se sve odvijalo pred očima javnosti.

Jeste da je malo poduže trajalo (tri godine), ali se pokazalo efikasnim. Malo je reći da je bilo efikasno izvedeno: bilo je to tako perfektno da su i meni samom trebale tri pune godine da shvatim da sam otet.

Kako je iko mogao sumnjati? Slike su mi se pojavljivale u novinama, snimale su me televizijske kamere, ljudi su slušali moj glas preko radija, pojavljivao sam se svakodnevno na uobičajenim mjestima, ponašao se kao i uvijek, nikad nisam očajnički zavapio za pomoć, čak ni išaretom nisam nikome pokušao dati znak da se nešto neobično dešava, da sam zarobljen, da me pod prismotrom drži ovaj toz kafe u fildžanu, ova naizgled beznačajna pivska pjena, beskorisna, prazna, zgužvana kutija cigareta…

Čudno mi je bilo (ali još uvijek ništa sumnjivo!) kad me je prijatelj pitao:

‚‚Gdje si bio sinoć?”

‚‚Kod kuće.”

‚‚Foliraš. Zvao sam te.”

‚‚U koje doba?”

‚‚Oko osam.”

‚‚Ma, bio sam kući. Možda sam krivo spustio slušalicu, pa me nisi mogao dobiti. Ili si zvao pogrešan broj?”

‚‚Je li to ovaj što si mi ti sam napisao?”


Pokazao mi je moj broj telefona.

‚‚Neko se javio i rekao da te nema. Samo to – da te nema.”

‚‚Ma, daj. Dobio si pogrešan broj.”

‚‚Nisam, kad ti kažem. Ponovo sam zvao. Javio mi se onaj isti glas. Pitao sam: Je li to stan Džamonja? On mi je odgovorio: Čovječe božji, što si dosadan. Rekao sam ti Dace nema. (Baš je rekao: Daćo.) Nema ga.”

‚‚Ne znam šta da ti kažem. Jebaji ga. Jesi li me nešto trebao?”

‚‚Ma, jok. Zvao sam ‘nako.”

Slične stvari su se počele ponavljati: priđe mi jaran stolu, pruža ruku i pita:

‚‚Ko nas to zavadi?”

Gledam ga u čudu: ‚‚Što?!”

‚‚Neki dan se sudarismo na ulici, ti samo promrmlja: Pardon, i prođe. Ja za tobom: Daco, Daco! Ti se okrenuo, ali gledaš kroz mene kao i da ne postojim.”

‚‚Jebi me ako se sjećam. Izvini.”

‚‚Dešava se…”

‚‚Bezbeli da se dešava. Jutros silazim niz stepenice, pozdravljam komšinicu iznad koje stanujem trideset godina, a ona – baš kao da me nema!”


Odrijemao sam vrućinu popodne. Kratko, sasvim kratko. A, onda sam dugo samo tako ležao na leđima, bez pokreta, čak ni da dohvatim cigaretu; osjećao pritisak cijevi pod rebrima i metke što mi vrebaju srce, glava me je boljela do pucanja, u stomaku je divljala mučnina, u nosu i ustima miris bolnice, suze su se miješale sa znojem na mom licu i skočio sam s kreveta, a u glavi mi je samo bubnjala usijana peć: ‚‚Moram otići, moram otići, moram otići…”

Tad sam prvi put čuo Glas: ‚‚Ništa ti ne moraš. Nigdje ti ne možeš otići. A, gdje bi i da možeš?”

Odgovorio sam: ‚‚Moram i hoću! Idem svojoj djeci.”

U smijehu nije bilo radosti, nego čuđenje kako ne shvatam nešto tako jednostavno:

‚‚Ne možeš bez mene. Ne možeš ako te ja ne pustim.”

‚‚Ma, jebi se ti: Jesam li ja to možda otet?”

‚‚Uzmi to ovako: i jesi i nisi. Eno, vrata su ti širom otvorena, idi s milim bogom – znači da nisi. Ali možeš samo s mojim dopuštenjem – znači da jesi. Hoćeš li prijaviti otmicu? Zamisli kako bi to glupo zvučalo: Halo. Zovem da prijavim otmicu. – Čiju? – Svoju. – Odakle zovete? – Iz svog stana. – Ko vas je oteo? – Ne znam. – Šta hoće od vas? – Ne znam.”


Tu sam prekinuo Glas:

‚‚U stvari, šta ti, fakat, hoćeš od mene?”

‚‚Ništa. Ama baš ništa.”

‚‚Pa, zašto me onda ne pustiš?”

‚‚Ne mogu te pustiti samog. Sjeti se šta se desilo zadnji put kad sam te pustio? Tad si napustio svoju djecu? I?”


Nije me trebao podsjećati. Svega se sjećam. Svake pojedinosti. ‚‚Šta da radim?”

‚‚Ništa. Cijelog života ćeš patiti i ispaštati zbog stvari koje si uradio. Isto će biti i sa stvarima koje nisi uradio.”


Opet sam plakao. Ne da bih izazvao samilost: ‚‚To nije fer.”

Sad je Smijeh bio zloban: ‚‚Naravno da nije. Tako ti je to. I, daj se saberi malo. Ne mogu te gledati takvog. Valja nam provesti još mnogo vremena zajedno, a pogledaj šta ti radiš? Već je davno otkucala ponoć, a ti sjediš i pričaš sam sa sobom?!”

U tom času je sat na marindvorskoj crkvi počeo otkucavati ponoć, a ja sam se uhvatio tog zvuka kao jedne bijedne nade: ‚‚Nije davno otkucala! Tek sad otkucava. Čuješ?”

Glas je bio tužan: ‚‚Davno je otkucala. Vjeruj mi. Samo ti tek sad čuješ.”

Dario Džamonja


Da li ste se nekada osećali kao da ste izgubili sebe? Kao da ste ‚‚oteti''? Da to više niste vi?
Znate li šta vas je ‚‚otelo''?
Jeste li uspeli da se spasete?



Amor fati

Live today
Still_dreaming
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 22089
Muški Jarac Godina : 32
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Izgubiti sebe Empty Re: Izgubiti sebe

Počalji od Maja taj Sre Maj 02, 2012 3:36 am

Da li ste se nekada osećali kao da ste izgubili sebe? Kao da ste ‚‚oteti''? Da to više niste vi?

Uh, osećam to već godinama. Samo neki ljudi mogu da ‚‚prepoznaju", pravu mene, da vide ostatke onoga šta je ostalo..

Znate li šta vas je ‚‚otelo''?

Ovo je pitanje na koje teško mogu da odgovorim ispravno ili tačno jer zaista više ne znam. Ali pošto moj (kao i svačiji život) zavisi gotovo isključivo od mene, mislim da sam dozvolila da budem ‚‚rastrgnuta i oteta", da izgubim sebe. To sam uglavnom sama sebi radila ili prosto bila saučesnik drugima kojima sam dozvolila da me odvedu od moje prave prirode. Naravno, napisala sam ‚‚gotovo isključivo" iz razloga što uvek postoje situacije koje prosto zavise od drugih ljudi i koliko god se trudila da u svemu tome ne izgubim sebe, nije bilo moguće. Ali to su bile zaista vrlo retke situacije.

Jeste li uspeli da se spasete?

Još uvek nisam, bar ja osećam da nisam.
Ali znam da ću naći bar većinu izgubljenih delova sebe, a one koji su nestali zauvek zameniću novim, nadam se boljim.
:)

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Izgubiti sebe Empty Re: Izgubiti sebe

Počalji od Troja taj Uto Feb 19, 2013 11:16 am

Jedna istina iz ove priče me se naročito dojmila - da čitav život ispaštamo i patimo i zbog stvari koje smo uradili, a i zbog onih koje smo propustili da uradimo. Ima trenutaka kada sam u raskoraku sa samom sobom. Budem takva, pa onda povratim ravnotežu. Život je putovanje na kome tragamo za sobom.
Troja
Troja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 16252
Ženski Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010

Nazad na vrh Ići dole

Izgubiti sebe Empty Re: Izgubiti sebe

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu