Šta je psihologija?
5 posters
Zid :: Društvo :: Psihologija
Strana 1 od 1
Šta je psihologija?
Psihologija je naučna disciplina koja se bavi sistematskim proučavanjem psihičkog života (procesa i osobina)ljudi i životinja, a na osnovu objektivnog ponašanja i neposrednog iskustva.
Proučava individualna i grupna ponašanja. Sama reč psihologija znači „studija duše“. Tokom istorije, još od antičkog doba, psihologija je bila grana filozofije, da bi u XVIII i XIX veku, započela svoj „vlastiti put“ kao nezavisna naučna disciplina. Ipak, danas je psihologija vrlo vezana za biologiju i društvene nauke.
Kao široka oblast, psihologija ponekad ostavlja utisak neujedinjenosti, raspršenosti. Deli se na primenjene i eksperimentalne ili teoretske ogranke. Neke od primenjenih ogranaka psihologije čine: klinička psihologija, koja se bavi dijagnozom i terapijom mentalnih poremećaja; industrijska psihologija se koristi prilikom odabira radnika i generalno u poslovanju; pedagoška psihologija koja se bavi psihološkom stranom vaspitanja i obrazovanja. Eksperimentalna ili teoretska psihologija se sastoji od dečije, obrazovne, socijalne, razvojne, fiziološke i komparativne psihologije.
Dečija psihologija primenjuje psihološke teorije i istraživačke metode radi proučavanja dece; obrazovna psihologija se bavi problemima vezanim za procese učenja; socijalna psihologija se bavi grupnom dinamikom i drugim aspektima ljudskog ponašanja u društvenom i kulturnom okruženju; i komparativna psihologija se bavi razlikama u ponašanju različitih vrsta živih bića, na primer, ljudi i životinja.
Stvari koje proučavaju psiholozi pokrivaju širok spektar, počev od shvatanja prilikom procesa učenja, opažanja, inteligencije, motivacije, emocija, percepcije, karaktera, mentalnih poremećaja i studije razlika i uticaja okoline na formiranje karaktera i ličnosti.
Psihologiju mnogi ljudi smatraju društvenom naukom, ali ona predstavlja mešavinu prirodnih i društvenih nauka. Za njeno razumevanje potrebno je znati kako funkcionišu pojedini organi u ljudskom telu, prvenstveno oni koji su vezeni za mozak i stvaranje i lučenje hormona.
Psihološke discipline
Pod jedinstvenim imenom psihologija možemo naći mnoštvo povezanih disciplina. To su:
eksperimentalna psihologija - koja se bavi proučavanjem reakcija čoveka na namerno inducirane podražaje, bilo fizičke, bilo socijalne.
socijalna psihologija - koja proučava ljude i njihovo ponašanje u međuzavisnosti sa njihovom (ljudskom) okolinom, sve oblike međuljudskih odnosa, kao i ponašanje grupe kao celine.
klinička psihologija - koja proučava (i traži lek za) patološke oblike ponašanja.
ergonomija - koja proučava odnos čoveka prema radu i nastoji pronaći načine što boljeg prilagođavanja rada čoveku.
životinjska psihologija
razvojna psihologija
pedagoška psihologija
psihoterapija
Metodologija psihologije
Eksperimentalni rad sa ljudima kao subjektima povlači legalna i moralna ograničenja, zbog čega se najznačajniji deo istraživanja obavlja sa životinjama sa nadom da je steknuto saznanje o psihofiziološkim funkcijama i ponašanjima moguće preneti na iskustva sa ljudima.
Glavne metode koje se koriste za istraživanja sa ljudskim subjektima i kolektivima čine: posmatranja unutar i van laboratorije, intervjui, psihološki testovi tj. psihometrija, laboratorijski eksperimenti i statističke analize.
Proučava individualna i grupna ponašanja. Sama reč psihologija znači „studija duše“. Tokom istorije, još od antičkog doba, psihologija je bila grana filozofije, da bi u XVIII i XIX veku, započela svoj „vlastiti put“ kao nezavisna naučna disciplina. Ipak, danas je psihologija vrlo vezana za biologiju i društvene nauke.
Kao široka oblast, psihologija ponekad ostavlja utisak neujedinjenosti, raspršenosti. Deli se na primenjene i eksperimentalne ili teoretske ogranke. Neke od primenjenih ogranaka psihologije čine: klinička psihologija, koja se bavi dijagnozom i terapijom mentalnih poremećaja; industrijska psihologija se koristi prilikom odabira radnika i generalno u poslovanju; pedagoška psihologija koja se bavi psihološkom stranom vaspitanja i obrazovanja. Eksperimentalna ili teoretska psihologija se sastoji od dečije, obrazovne, socijalne, razvojne, fiziološke i komparativne psihologije.
Dečija psihologija primenjuje psihološke teorije i istraživačke metode radi proučavanja dece; obrazovna psihologija se bavi problemima vezanim za procese učenja; socijalna psihologija se bavi grupnom dinamikom i drugim aspektima ljudskog ponašanja u društvenom i kulturnom okruženju; i komparativna psihologija se bavi razlikama u ponašanju različitih vrsta živih bića, na primer, ljudi i životinja.
Stvari koje proučavaju psiholozi pokrivaju širok spektar, počev od shvatanja prilikom procesa učenja, opažanja, inteligencije, motivacije, emocija, percepcije, karaktera, mentalnih poremećaja i studije razlika i uticaja okoline na formiranje karaktera i ličnosti.
Psihologiju mnogi ljudi smatraju društvenom naukom, ali ona predstavlja mešavinu prirodnih i društvenih nauka. Za njeno razumevanje potrebno je znati kako funkcionišu pojedini organi u ljudskom telu, prvenstveno oni koji su vezeni za mozak i stvaranje i lučenje hormona.
Psihološke discipline
Pod jedinstvenim imenom psihologija možemo naći mnoštvo povezanih disciplina. To su:
eksperimentalna psihologija - koja se bavi proučavanjem reakcija čoveka na namerno inducirane podražaje, bilo fizičke, bilo socijalne.
socijalna psihologija - koja proučava ljude i njihovo ponašanje u međuzavisnosti sa njihovom (ljudskom) okolinom, sve oblike međuljudskih odnosa, kao i ponašanje grupe kao celine.
klinička psihologija - koja proučava (i traži lek za) patološke oblike ponašanja.
ergonomija - koja proučava odnos čoveka prema radu i nastoji pronaći načine što boljeg prilagođavanja rada čoveku.
životinjska psihologija
razvojna psihologija
pedagoška psihologija
psihoterapija
Metodologija psihologije
Eksperimentalni rad sa ljudima kao subjektima povlači legalna i moralna ograničenja, zbog čega se najznačajniji deo istraživanja obavlja sa životinjama sa nadom da je steknuto saznanje o psihofiziološkim funkcijama i ponašanjima moguće preneti na iskustva sa ljudima.
Glavne metode koje se koriste za istraživanja sa ljudskim subjektima i kolektivima čine: posmatranja unutar i van laboratorije, intervjui, psihološki testovi tj. psihometrija, laboratorijski eksperimenti i statističke analize.
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Šta je psihologija?
Psihologija a posebno poslovna psihologija(što studiram) je barem kod nas (Srbija) i dalje na marginama društva.Danas je sramota otići kod psihologa na razgovor, odmah te belo gledaju.Ljudi masovno brkaju psihologe i psihijatre.
Moja profesorka Aleksandra Kostić (predavala mi je Socijalnu psihologiju) i Psihologiju grupe kaže da joj je jedna koleginica kada su bile na nekom izletu rekla da je bolje da kažu da su završile samo osnovnu školu, da ih ne posmatraju kao čuda........
Moja profesorka Aleksandra Kostić (predavala mi je Socijalnu psihologiju) i Psihologiju grupe kaže da joj je jedna koleginica kada su bile na nekom izletu rekla da je bolje da kažu da su završile samo osnovnu školu, da ih ne posmatraju kao čuda........
Kondor sa Anda- Član za primer
- Broj poruka : 1168
Godina : 35
Datum upisa : 24.06.2011
Re: Šta je psihologija?
U srednjoj skoli je psihologija predmet koji imamo samo godinu dana i to po prilicno zastarelom udzbeniku,tkd me i nije nesto posebno zainteresovala.Na fakultetu imam predmete pedagosku psihologiju,opstu psihologiju sa psihologijom licnosti i osihologiju razvojnog doba.Sve su jako zanimljive i u potpunosti sam zavolela psihlogiju Psihologija razvojnog doba mi je posebno draga jer prica o razvoju coveka od zaceca do smrta,kroz sve stadijume koje prolazimo svi i koje prolaze neki
marija_cvetic- Početnik
- Broj poruka : 68
Datum upisa : 25.06.2011
Re: Šta je psihologija?
Ne desava se cesto da se razocaram kada razmisljam o domovini, ali kada cujem da se kod nas ljudi jos uvijek zgrazaju ako neko ode kod psihologa, a da i ne spominjemo psihijatra, ne mogu da se bas duboko ne razocaram zbog te zaostalosti. Da je srece, ljudi sa problemima bi bili podsticani da idu u posjetu psihologu ili psihijatru, jer bilo da su vasi problemi mali ili vrlo ozbiljne prirode, oni bi se mogli lakse rjesavati ili lijeciti uz pomoc strucnog lica. Ignorisanjem problema ove prirode stvaraju se samo jos veci problemi, kao sto su duboke depresije, samoubistva, ubistva i slicno.
Kada ce i nas narod shvatiti da su psiholozi i psihijatri tu da budu od velike pomoci, a ne sluze da se neko izruguje i njima i njihovim pacijentima?
Kada ce i nas narod shvatiti da su psiholozi i psihijatri tu da budu od velike pomoci, a ne sluze da se neko izruguje i njima i njihovim pacijentima?
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Šta je psihologija?
Narod će shvatiti kada i sami psiholozi i psihijatri budu uticali na to da se promeni slika o njima...
Kondor sa Anda- Član za primer
- Broj poruka : 1168
Godina : 35
Datum upisa : 24.06.2011
Re: Šta je psihologija?
Upravo tako. Dokle god na svoju profesiju gledaju samo kao na način da se zaradi od toga nema ništa. Iskreno, evo, najiskrenije, još od perioda kada mi je tata poginuo išla sam kod ne znam ni ja koliko njih - i pogodite šta? NIKO me nije zadovoljio u smislu terapeuta. Oni te potapšu po ramenu, i uz osmeh i reči da će sve biti u redu saspu ti gomilu kojekakvih otorva koje ti treba da gutaš i ćutiš, među kojima su i izrazito opasne supstance koje mogu da izmene bitno strukturu tvoje ličnosti. Kažu ti još da ne čitaš uputstva i da ne ostavljaš terapiju sam. Kažu ti da su tu za tebe, a kad ih pozoveš telefonom da ih pitaš nešto o nekoj nus pojavi ili čemu god - odbijaju poziv i prave se ludi. Što je najjače - ljubazniji su kada ideš privatno (samo da ti izvuku pare), a kada ideš ambulantno UOPŠTE te ne slušaju, i od toga mi je zlo. Mene nije sramota što idem kod psihijatra, sramota me je što idem kod nekvalitetnih psihijatara koji me nikako nisu ubedili da vole svoj posao, makar imalo. I to je tužno.
Inače nisam luda da se razumemo, čak bi, ako uporedim sebe sa većinom hladnokrvno rekla da većina nije normalna, a ne ja. A to što ih posećujem prosto je moja potreba jer osećam kad sa mnom nešto nije u redu i kao i od najjednostavnije prehlade ja prosto tražim pomoć ili razgovor sa stručnjakom, oni bi trebali zato da postoje. Ali na kraju, kad rezimiram - svi su postupali isto, i mislim da ću da ih se manem i živim svoj život.
Inače nisam luda da se razumemo, čak bi, ako uporedim sebe sa većinom hladnokrvno rekla da većina nije normalna, a ne ja. A to što ih posećujem prosto je moja potreba jer osećam kad sa mnom nešto nije u redu i kao i od najjednostavnije prehlade ja prosto tražim pomoć ili razgovor sa stručnjakom, oni bi trebali zato da postoje. Ali na kraju, kad rezimiram - svi su postupali isto, i mislim da ću da ih se manem i živim svoj život.
She was one of the few souls that made me wonder: What it was to LIVE?
Ivana_- Ugledni forumaš
- Broj poruka : 3079
Godina : 36
Lokacija : Zvezdana prašina
Datum upisa : 11.12.2012
Zid :: Društvo :: Psihologija
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu