Moral je...

Po mom misljenju, moral se u dosta slucajeva granici sa licemjerstvom.
Moral je rijec koju ljudi potezu da bi ocrnili pojedinca ili grupu koja ne cini nista sto moralisti ne bi bili u stanju napraviti, u nekom drugom trenutku, i prilici koja je drugacija samo zato sto su oni u pitanju.
Na isti fazon kao kad te neko optuzi da si sebican..a zapravo je on sebican pa mu ti u tome smetas.
To je jedna strana morala.

Sto se tice druge strane, one iskrenije, prave.. Ta strana moze postojati jedino tiho i strogo privatno u covjeku, pravi moral je individualiziran, i ne moze se izmjeriti nikakvim poredjenjem sa bilo kakvim normama van tog pojedinca (utvrdjenim drustvenim i sl...)

Moral je, jednostavno precijenjen.To su nepisana pravila kako da najbolje sputas i totalno sjebes sebe, da bi se o tebi sjutra lijepo govorilo.Predstavlja masku svim onim pretjerano moralnim ljudima, kojima je to izgovor da osudjuju druge za stvari koje i sami rade, ali se bolje kriju.
Naravno da ima morala.ovog laznog-koliko hoces.Najvise mrzim kad vidim da neko tako dvolicno i licemjerno kritikuje osobu ciji postupci nisu nista gori od njenih, samo se to ne zna.Jbg, pa cuti ako hoces nesto da sakrijes, ne moras na sav glas druge zbog toga da osudjujes.

Mogu samo da kažem da je moral (pored razuma) nešto što nas sprečava da radimo stvari posle kojih bi se osećali loše.
Ne mogu govoriti o moralu u današnjici, velikom brzinom isparava...

Ideja morala je, zaista, da nas sprecava da radimo stvari zbog kojih bismo se mogli lose osjecati, ali jos vise stvari koje bi mogle povrijediti druge ljude. Svako ima svoja pravila, ponesto razlicita od onih koje imaju drugi ljudi. Istina je da mnogi koriste price o moralu da bi se petljali u tudje zivote i sprijecili da neko radi ono sto su mnogi od onih koji kritikuju vec uradili. Tu bismo mogli reci da je rijec o koristenju morala da povrijedimo druge ljude iz zavisti prema njima.

Nekada se moze raspravljati i o opravdanosti nekih moralnih pravila. Na primjer - dobro je ne uplitati se u tudje brakove i ne rasturati ih. Ali sta je sa onim ljudima koji su duboko nezadovoljni svojim brakom, koji igrom sudbine sretnu neku drugu osobu koja ih cini sretnim? Da li je moralno ostati u braku (radi djece) ili je bolje ici svojim putem i traziti neko rjesenje koje moze vise usreciti ljude u pitanju? Zadnjih godina mnogi se slazu da je ovo drugo rjesenje bolje, iako je takvo nesto bilo nezamislivo nasim precima. I sama sam sklona da opravdavam takve ljude, no skoro sam procitala da su djeca iz razvedenih brakova mnogo sklonija samoubistvima. Ako je to tacno, tesko je opravdati ono sto ih je zadesilo, pa je mozda najtacnije reci da ce vrijeme pokazati ko je u pravu.

Stroga moralna nacela cesto zahtijevaju od nas da se odreknemo nekih licnih zahtjeva, i prije svega budemo veoma nesebicni i uvijek mislimo na potrebe drugih ljudi. Mislim da je to osnovni razlog zasto ljudi negiraju vrijednost morala u moderna vremena.

Mislim da je moral danas dobio novu dimenziju u vidu lažnog morala. To me jako nervira

A onaj pravi "starinski" morla je nesto sto je društvu neophodno kako bi bili iole normalni i ispravnog stava i ponašanja u životu.

Ufff, teska tema i jos teza kada sam procitala komentare...
Ne mislim da je moral nacin da sputas sebe, mozda moze biti, ali u nacelu nije tako. Mislim da to jesu pravila u nama koja grade nasi roditelji, jer se najvise razvija u detinjstvu, a posle se samo nadogradjuje. Takodje smatram da je jako vazan, jer nas uci da ne ugrozavamo druge ljude i njihova prava.
Danas je sve naopako. Pa kada neko ima svoje standarde i postupa u skladu sa njima drugi ga obelezavaju kao konzervativnog. Sve je normalno i dozvoljeno pa su ljudi koji postuju svoja moralna nacela smesni. Da, ima onih koji previse pricaju o tudjem moralu, a sebe nisu pogledali, ali oni su posebna sorta
Ovo je jako kompleksna tema i vrlo cesto zavisi od situacije i konteksta

Šta predstavlja moral danas?
Kako biste predstavili moralno ponašanje u današnjem svetu?
Ima li danas morala uopšte?

Moral? Danas? Društvena iluzija i opsena o kojoj se vrišti na sav glas a njega nigde.
Uostalom, moralno, po meni nije nikakvo pisano ili formulisano pravilo već pre svega pravo na slobodu - ono što činimo a da se pri tom ne osećamo loše. Sve što je suprotno tome - odvratno je, licemerno, nakinđureno i debelo lažno. Odista mislim da moral nema ni najmanje veze sa pravom ljudskom prirodom. Neko će reći da je umna komponenta, ali mi smo još uvek daleko od stvarnog uma. Imamo razne potrebe. Nekome je žeđ za ubijanjem neophodan da bi živeo ... Sve je to vrlo diskutabilno.
Na primer - ubiti nekoga iz čiste zabave je bolesno.
Ali ubiti nekoga da bi spasao nekog drugog za mene je možda moralno. Vrlo, vrlo pipljiv teren i klizav. Zavisi od ugla posmatranja, okolnosti, i mnogih drugih sićušnih faktora, ali presudnih i bitnih.
Lično prezirem moralne čistunce, to mi je najmrskiji sloj ljudi.
Najpoganiji. I onaj koji ponajviše poriče ko su ljudi odista. Okreće glavu od suštine ljudskog bića - a suština nam je prljava, nemojmo se lagati.
Moral je zapravo pokušaj. Sumnjam da je ikad odista postojao. I više mi je nekako apstraktan kao težnja plitko dosegljiva.