Ko sam ja?

nikad se to nisam zapitao. ali znam da je vredno ziveti svoj zivot i ulepsati ga sitnicama, jer one ustvari i cine zivot.

Ja sam se zapitala, kada sam bila mladja... Sada sam vec toliko sazrela da znam ko sam i sta sam.
Mada, uvek tako leluja to neko pitanje: sta zelim od zivota, gde sam sad, koliko jos treba da se trudim... Mada, to je sve normalno u ovim godinama.

O, ja se jesam zapitala i to vise puta.Nazalost, pojma nemam.Ni ja samu sebe ne kapiram, ne vjerujem da me drugi kapiraju.Totalno je cudno sto imam toliko razlicitih stavova, danas se ponasam ovako, sjutra onako, i kad bi znali sve sto sam pomislila i uradila tesko bi povjerovali da ti postupci i misli pripadaju samo jednoj osobi-meni.Ima malo stvari oko kojih imam postojano misljenje, i desavalo se da pisem malo duzi post koji pocinje sa "To je lose.To je zlo." a zavrsava sa "i meni je to totalno ok"...I onda brisem, ispravljam, dok ne dodje do toga ili da je lose ili dobro, sve samo da ne zvuci kao buncanje.
Smisao mog postojanja?Ne znam...Da budem drugacija, srecna bez razloga, slobodna i bez ikakvih odgovornosti.Ma najbitnije je da sam ja srecna, a to9 ko sam, i zasto je tako, onda bude nekako manje vazno.

ne, ne desava, mrzim filozofiju i sva ovakva i/ili slicna pitanja

Ooo često... i većinom se nekako razočaram jer duboko u sebi mislim da nema nekog većeg smisla sav ovaj život i sve... većinom se ne volim bacati u ova razmišljanja XD jer ne nalazim odgovor od kojeg se dobro osjećam

Ne!

Kao dete da, i nikada nisam nasla odgovor...i, dobro je da nisam se cesto pitala, jer verovatno bi fijuknula...
Mlada sam se udala, mlada sam rodila klince, i znam ko sam...
To razmishljanje 'ko sam ja'...to tako moze da coveka uvuce u depresiju...skoro na par minuta, sam razmishljala (posle nekog problemcica) ko sam ja...i, negde napisala da sam maslacak koji moze verat da oduva, i da je super sto sam u sobi, moji ce da me pokupe...
Taj 'maslacak' sam bila samo dok sam pisala to, posle ne...jer oko mene je mladost, zivot..zezanje...i, ja sa njima sve u 116.

Jesam,zapitala sam se.Ne znam kada prvi put.Ne znam ni o cemu sam razmisljala pa mi je to pitanje palo na pamet.Ko sam ja?Ne znam.Kako da me drugi shvate,kad i ja sama to jos uvjek pokusavam.Mijenjam stavove,misljenja....Mozda sam jos mlada pa zato ne znam tacno `ko sam ja`,ali da li to covjek ikada moze da sazna?Ko je tacno? Mozda ponovim ovu recenicu sebi i sa 40 godina,a mozda i sjutra dobijem odgovor,ko zna...
I sad,ko sam ja? Pa ne znam....Ja sam ona drugacija od drugih,a ustvari ista kao svi....

Nymphadora ::O, ja se jesam zapitala i to vise puta.Nazalost, pojma nemam.Ni ja samu sebe ne kapiram, ne vjerujem da me drugi kapiraju.Totalno je cudno sto imam toliko razlicitih stavova, danas se ponasam ovako, sjutra onako, i kad bi znali sve sto sam pomislila i uradila tesko bi povjerovali da ti postupci i misli pripadaju samo jednoj osobi-meni.Ima malo stvari oko kojih imam postojano misljenje, i desavalo se da pisem malo duzi post koji pocinje sa "To je lose.To je zlo." a zavrsava sa "i meni je to totalno ok"...I onda brisem, ispravljam, dok ne dodje do toga ili da je lose ili dobro, sve samo da ne zvuci kao buncanje.

I meni se ovo nekada desavalo - to jest, da se nadjem na obje strane nekog argumenta.

Inace, ja sam dosta filozofski naklonjena i veoma cesto sam razmisljala o tome ko sam ja i kakva sam ja. Mada sam se u raznim vremenskim periodima svoga zivota znala osjecati razlicito zbog okolnosti u kojima sam se nalazila, ipak osjecam da postoji i neka konstanta u svemu tome. Iako sam bila i bogata i siromasna, i uspjesna i promasena i zaljubljena i hladna kao led, i sve one nijanse izmedju ovih krajnosti, ipak mi se cini da je zajednicko u svim tim situacijama bila moja zelja da razumijem i sebe i ostale ljude, da pomognem gdje mogu, steknem prijatelje ako mogu, vidim i naucim sto vise. Nisam iz svih situacija uvijek uspijevala izaci sa osmjehom na usnama, ali sam uvijek uspijevala sacuvati svoje dostojanstvo. I to me drzi, cak i onda kada sam jako sklona samokriticnosti i kada mi se cini da bih bila mnogo sretnija u zivotu da sam drugacija.

Ko sam ja? Ja sam samo još jedno nesavršeno biće.

Tražim na ovom svetu šta? Ljubav.

Zašto živim? Živim za ljubav.

Da li znate zašto ste stvoreni i da li vidite smisao vašeg postojanja? Da. Ljubav!

Ovo je moje večito pitanje i verujem, svakog čoveka od malo snažnijeg uma. Od detinjstva imam težnju ka odgonetanju tog pitanja, ali shvatila sam jako rano da je samo ono uznemiravajući produkt pobune ljudskog bića protiv ništavila. Zato treba živeti i ne pitati se mnogo ... iako je mislećim bićima to odista najteže. A možda je pak suština mnogo iznad nas, mnogo veličanstvenija od samog smisla ... I zato nam se ne odaje.
Ko sam ja?
Jedna u nizu zvezdanih lutalaca na putu ka večnosti.
Tražim na ovom svetu šta?
Mir, ljubav i slobodu. Uveravam sebe u neporecivu moć postojanja.
Zašto živim?
Jer je život najbolji način da potrošim deo večnosti.
Da li znate zašto ste stvoreni i vidite li smisao vašeg postojanja?
Stvorena sam da volim. S tim u vezi nastojim voleti život više od njegovog smisla. (Dostojevski)