Tetovaže

Mislim da su prelijepe.Naravno, ako je motiv dobar i ako je lijepo uradjena. Malo umjetnicko djelo na kozi, zauvijek, zasto da ne?
Troja, tijelo stari svakako, ali kad koza ostara sa tetovazom i izgleda lose to ne znaci da bi bez tetovaze izgledala imalo bolje. Osim toga, tesko da ce mene, tebe ili bilo koga neko smatrati privlacnim sa osamdeset godina imali tetovazu ili ne
Nemam tetovazu, ali sigurno cu je uraditi.I to ubrzo, nadam se

Ne volim tetovaze.
Smatram da one samo uruznjavaju telo,da je to mladalacki hir i da se posle kaje zbog toga.
Misim,sta je zanimljivo u tome da ti na,lupma,desnoj ruci bude tetovaza leptira ceo zivot?

Volim tetovaže. Ne mislim da ima potrebe da naglašavam da ona mora biti s ukusom i lijepo urađena.
Mislim da treba da ima neko značenje.
Uvjek mi se sviđalo kada sam vidjela istetoviranu cijelu ruku (rukav), a sad da li imam hrabrosti za tako nešto, još uvjek nemam.
Uradila bih tetovažu, na leđima, na desnom ramenu i tačno znam šta bih istetovirala. Još uvjek čekam.

P.S: Moram samo da kažem da sam baš skoro, kada sam bila na bazenu vidjela na jednom, pa recimo čovjeku srednjih godina, na leđima anđeoska krila, baš loše urađena,a njegova leđa su bila užasna!! (odoh da povratim)
Onda i momka koji je na jednoj ruci imao krst, na drugoj znak ferarija! Užas!

Na sebi je ne mogu zamisliti, ali volim da vidim lepu tetovažu i ne osuđujem ljude koji imaju tetovažu.
Recimo pre par godina, moja ćera je istetoviralae inicijale svoje i naše.
To su pisana slova isprepeletena na njenoj ruci.
Kad sam videla, šokirala sam se, jer joj je otac strog i on misli da to samo robijaši rade. Strašno,
Krili smo neko vreme od njega i onda sam mu rekla,
Naravno, ja sam bila kriva i za to, a ko će drugi?
Ćeru nije grdio, već joj rekao da to nikako ne ide dalje i da na tome ostane.
Meni je lepa njena tetovaža, tu su isprepletena 4 slova i to naša
Skoro sam videla kod jedne male iz kraja bratov lik je istetovirala i lepa je tetovaža.
Sad nešto razmišljam, možda ima neka sakrivena tetovaža od mene, moraću da virim kroz ključaonicu , jer nema šanse da je vidim kad se presvlači.
Kad sam je pitala, da l nema još neka šara na njoj, rekla je da nema, a nešto mi tu sumnjivo

Nemam tetovažu, iako već jako dugo razmišljam o tome da ju uradim. Još sam u srednjoj školi stalno o tome govorila pa mi je mama zabranila da se istetoviram dok sam pod njenim krovom Pretpostavljam da je to bilo zato što sam bila premlada i da sad ne bi imala ništa protiv, ako bi bilo nešto s ukusom. Ne želim ništa veliko, tek toliko da znam da ju imam i da mi nešto znači. Razmišljala sam o ovakvoj sličnoj:



Naime, još mi od djetinjstav yin yang puno toga znači. O zmaju sam u početku razmišljala samo kao o stilizaciji, da znak ne bude sam i da tetovaža bude ljepša, ali s vremenom je i on dobio svoje značenje. I svakako želim da bude crno-bijela. Ne znam zašto, ali ne sviđaju mi se tetovaže u boji...

Sjećam se da sam o tetoviranju pričala s jednom kolegicom prije godinu i pol... Baš sam bila zagrijana i skupljala sam novac za tetoviranje, čak sam se i informirala o svemu i odabrala studio. Nakon manje od tjedan dana od tog razgovora, ona je otišla u isti taj studio i istetovirala neku glupost, samo da bi to napravila prije mene i da bi, kao, bila originalna E, tu sam izgubila živce i odustala od svega. I općenito me živciraju oni koji rade tetovaže samo zato što je to moderno, bez ikakvog značenja, ili još gore, kada istetoviraju npr. ime dečka ili djevojke i onda za manje od godinu dana prekinu... Kod nas su već dosta dugo popularni natpisi na glagoljici; isfurani su kao i oni kineski znakovi... Ali opet, tko voli, nek izvoli.

Sad opet razmišljam o tetoviranju, ali nikako da odlučim na kojem dijelu tijela želim tetovažu.