Još se smejem

Moji rođendani su meni, uglavnom, bili dosadni, ali su bili povod da se cela familija okupi i ispriča. Jednom godišnje je mogao moj ujak da se reskira i popne na 4. sprat bez lifta. Bio je užasno debeo, jedva se kretao, i zato sam poštovala taj njegov gest - to je bio najbolji poklon koji je mogao da mi da, svoj dolazak. Radio je u Vatrogasnom dobu, na informacijama.
Na tom mom rođendanu, koji je svima ostao u svesti (samo se ne sećam koji je bio), počeo je moj ujak da priča kako su skoro dobili poziv da jedna kuća gori, komšije su zvale da obaveste. On da uzbunu, svi se spreme, taman da krenu - kad, zovu iste komšije da se izvine i kažu kako kuća ne gori, ostalo je upaljeno svetlo na tavanu pa su oni pomislili da je vatra. Osu paljbu moj ujak tad po brižnim komšijama, rekavši da su mogli biti tuženi zbog dezinformacije, tek tada primetivši da se moja tetka guši od smeha. Pogledao je onako, ispitivački, pa upita:
- Crna Miro, nisi valjda to bila ti?? - na šta je Mira još više razvalila vilice. Opet je ,,počastio", smejući se, ali priznavši da su svi tad bili besni na nju.
Od silnog smejanja (što zbog ovog, što zbog viceva koje je moj ujak majstorski pričao), desi se da se moj brat (ujakov sin) od 6 godina - upiški. Šta uraditi nego ga odvesti kući. Spakuju ga u kola i odvezu. Moj ujak se vraćao sam kući, peške. Onako trom, težak, spor, priznao mi je da je celim putem kukao:
- Kud se ja nisam upišao...!
Mog ujaka nema više od deset godina, ali njegove fore su nam odavno ušle u kućni rečnik. Svaki put kada žalim što pešačim, i treba mi prevoz, progunđam: Kud se ja nisam upišala!

Ovog imam na izvoz sto bi se reklo, pa evo par njih.

Ova se stalno prepricava, ja tad nisam bila rodjena. Bakina sestra je sahranjivala sina, a prije toga je u istu grobnicu sahranila i muza, koji je umro par godina ranije. Kad je pogledala prema grobnici za vrijeme sahrane u prvi mah nije vidjela grob svog muza, pa je histericno povikala:
- Gdje je V.? Gdje je V.? Nema mi V.!
Da bi joj neko njoj blizak na to rekao: - Smiri se, nije nigdje pobjegao!

Moj brat je svojevremeno dok smo koristili tatin racunar odlucio napisati pricu. Napisao je samo jednu recenicu koja je glasila "Rodjen sam [datum njegovog rodjenja]". Ostavio je otvoren Word i izasao vani. Ja sam naisla i to vidjela, pa samo u sali dopisala: "Nazalost." i takodjer izasla vani. Naposlijetku dolazi tata, sjeda za racunar i vidi "Rodjen sam tog i tog datuma. Nazalost." Nastala je cijela panika, razgovori, jer su tata i maceha pomislili da se moj brat zeli ubiti.

U srednjoj skoli smo brat i ja ucili latinske izreke. On me je onda optuzio da virim u svesku i rekao mi da za svaki slucaj stavim peskir na glavu. Ja sam to i ucinila i nastavila biflati izreke na latinskom. On je otisao za to vrijeme po baku i rekao joj da misli da meni nije dobro. Baka je dosla, zatekla mene sa peskirom na glavi (jos se pomalo gegam kako to inace radim kad nesto napamet ucim) kako govorim nesto na njoj totalno nepoznatom jeziku i pocela vikati "Joj, kuku meni, kuku meni!"

brat i ja smo macehinog brata jedno vrijeme zvali seljak zbog neke majice koju je nosio, bila je to sala sa njim, koju je Kokolo (moj mali brat) naravno upio. Jedan dan maceha razgovara sa kuminom mamom, starijom gospodjom i spomene svog brata.
Gospodja: A ko je B.?
Maceha (glasno, posto ova slabo cuje): A B. je moj brat!
Kokolo (isto glasno, ne bi li i on pojasnio): A poslije toga je seljak!

Tako je zauvijek ostalo kod nas "A poslije toga je seljak"

Cesarice, ovo je sjajno! Baš sam se slatko ismejala!

Braca sad pokojnog dede mom tati redovno dignu pritisak, ali mene nasmijavaju do suza. Vrlo su samozivi.

Zadnja "epizoda" je bila prije nekih 10-ak dana. Mladji brat (koji ima 73 godine) napada starijeg brata (koji ima 83 godine) jer ne zna broj svog mobitela.
- Kako ne mozes da zapamtis, broj ti je bas lagan! (broj nigdje veze)
- Pa ne mogu, tezak je.
- Nije, nego ti ne valja nacin pamcenja. Vrijeme ti je da promijenis nacin pamcenja! (sa 83, pa valjda je krajnje vrijeme )

(sad svi stalno ponavljamo kad neko nesto zaboravi "Vrijeme ti je da promijenis nacin pamcenja!")

A vec se par puta desilo da ovaj mladji pokusava dobiti na mobitel ovog starijeg, ali ovaj ne cuje, pa mu onda salje SMS. Kako ni on nije bas vican sa mobitelom, onda posalje svima koje ima u imeniku poruku. Tako i moji u Sarajevu, i brat i ja u Pragu dobijemo poruku koja glasi "Konju, javi se!"

Moj kolega, inače, iz seoca u blizini Kragujevca, dobio je časove građanskog vaspitanja kako bi dopunio normu. Sam sebe je okrpio:
- Ja, sa sela, pa da držim građansko?! Pa, naša prosveta je definitivno lipsala.

Čita moj muž postove na nekom blogu i piše "This is a night bus" a prevod ispod kaže "Ovo je vitez autobus." I onda on iz zezancije dole napiše "Prevod je trebao biti: Ovo je autobus za Vitez." Ha, ha...

Događaj od prošle godine, ali moj najveći blam  Vraćao sam se iz grada i video svoje dve drugarice kako idu u daljini iza mene, bio je mrak. Rešio sam da ih uplašim, sakrio se u neko žbunje i skočio kad su bile baš blizu. Na žalost, nisu to bile moje drugarice već dve nepoznate devojke :hang:Smejem se sa društvom do suza kad god se setimo :D

Pišu deca pismeni, a zadatak im je da opišu osobu sa slike koju sam im donela (žena je na njoj), to jest, da ispričaju priču.
I, jedan nobelovac, kako je sam sebe okarakterisao, napisao je da je ta ženska završila fakultet u Londonu (!), a onda je počela da radi kao sekretarica u svom selu (?). Patriota, nema šta!

A koleginica mi je ispričala kako je proteklo kod nje ispitivanje na času. Radili su epske junačke pesme, i učenik treba da kaže nešto o pesmi Ropstvo Janković Stojana.
- Nastavnice, najtužnije mi je bilo kad su mu pobili decu...
- Kakvu decu? Nije imao Stojan decu - zbuni se nastavnica.
- Kako nije?? A što piše: "pobiše mu dvadeset klinaca..."?
(Pobili mu klinčeve pod nokte, da bi ga mučili i proverili da li glumi da je mrtav.)

I, najnovija glasovna promena: nepristojno a.
Valjda je to ono: A? Š'a 'oćeš??

Deda zove svog dvije godine mladjeg brata da ga obavijesti da su dosli kuponi za gradski prevoz, koji su se tad mogli kupiti u blizini nas.
Deda: Stigle vozacke, dolazi
Dedin brat: Ja nemam vozacku. (spusti slusalicu)
Deda (nazove opet): Halo, K., stigle vozacke, dolazi.
Dedin brat: Ja sam K.K. i ja nemam vozacku. (ponovo spusti slusalicu)
Deda (nazove po treci put): Ti nisi K.K., ti si jedan obicni konj! (spusti slusalicu)

Pričajući sa komšijama spomenula sam da ja nisam neka super dobra kuvarica. Kada smo sledeći put razgovarali na temu kuvanja komšija me, mrtav ozbiljan, pitao: "A jesi li ti ikada pokušala da kuvaš?"

Sef marketinga dolazi do sefa tehnickog odjeljenja:
- Ej, cijeli dan hocu nesto da te pitam. Danas si mi bas lijep, zgodan, sve si divno ukombinovao. Nego, hocu da te pitam, je li ti se puno ljutila djevojka sto si joj uzeo sal?

Brat salje poruku djevojci: - Kuzum, kad ti zavrsava skola?
- Kuzumce, ja skolu zavrsio 2004. - odgovor stize od bratovog i mog sefa, kojem je moj brat greskom poslao poruku

Još se smejem trenutku kad sam ušla na fakultet sa ustima umazanim od ajvara, a da se u žurbi nisam ni pogledala u ogledalo. Kakva provincijalka, muke.
I blam me i smešno mi je i uvek će biti.

Još se smejem momentu kad sam na osamnaestom rođendanu svoje najbolje drugarice pala na guzu. Okliznula sam se o prosipano pivo na parketu i haljina mi se podigla jer je bila od tila, a noge u vazduh. Svi su se pocepali.

Još se smejem odvalama mog tate umesto Božen kozmetiks - Kožen kozmetiks. (Čovek povezao logički da je to nešto za negu kože)

Kažem ja babi: ''Deda je kralj!''
A ona će: J..em ti ja takvog matorog kralja!''

Još se smejem prvom pijanstvu jedne devojčice iz ulice. Podlo - ali napili smo je ja i drug. Svo vreme je pričala ''Ne sama, vode i kući'' To je naša današnja česta šala za pijanku.

Još se smejem svađi dvojice svojih drugova. Jedan ima veći nos, a drugi buljavije oči. Idemo putem, krenuli smo na igralište i ovaj prvi s nosem stalno pecka ovog drugog:
Buljčo! Buljino! Buljavi! Buljko! ... i tako u nedogled. Uz to ga svaki put ćušne ramenom, a ovaj manji pa odleti. I u jednom će trenu on da se obrecne:
Dosta više bre ti s tom nosinom! Ja bar mogu da zažmurim, a tebi nema spasa!!!

... nastaviće se.

Na poslu smo obavezni da budemo online na Skypeu i imam bezbroj grupa za odjeljenja, projekte i slicno. Pored toga ja uvijek imam i privatne razgovore. U petak sam nesto radila sa bratom i dosta smo pisali na private. U neka doba na grupnom chatu sam napisala svoj status za sefa i projekt menadzera. Brat, umjesto na private napise u tom grupnom razgovoru sa sefom, projekt menadzerom i jos dvoje kolega na taj moj status:
- Odlicno! Ljubi braco obraze rumene!

Jednom mjesecno na jednoj aplikaciji radimo deploy i to mora da bude u 4 ujutro sa subote u nedjelju. Zavisimo od drugog tima, tj. druge aplikacije, koji nas obavijeste da su zavrsili, pa da mi mozemo. Kolegi koji je to radio prosli vikend stize poziv u 4 ujutru:
- Samo te zovemo da ti kazemo da je deploy otkazan i da ne moras da se budis.

Sto sam rekla da idem u Bosnu, a kolega sa posla shvatio da idem u Boston.