Slučajno ili s razlogom?

Dugo vremena sam se pitala sta sam skrivila da mi se neke stvari u zivotu desavaju. Na kraju sam se pomirila da se sve dogadja sa nekim razlogom, koji ce se jednom u zivotu pojaviti i postati jasan. Odnosno da je svako zlo za neko dobro.

Ja najčešće mislim da se sve u životu odigrava slučajno, slučajni su naši susreti sa ljudima koji nam odgovaraju, ali nas naše sličnosti zbližavaju. Moram priznati da mi se samo u trenucima potpunog gubitka životnog optimizma nekada činilo da se to u stvari neko poigrava sa mnom, da se toliko negativnih stvari ne može odigrati pukim slučajem. Ovo je svakako mnogo negativniji pristup životu i mnogo se teže boriti da ne kloneš duhom kada ti se čini da je takvo nešto moguće. Za mene je vjera u Boga slična ovom drugom gledanju na svijet, i ja religiju vidim kao negativnu pojavu.

Lakše mi je ako verujem da ništa se ne dešava slučajno, jer me poražava ono zašto koje ostane bez odgovora (jer, kada bih znala odgovor, više ne bih grešila i sve bi bilo idealno i dosadno).

Dugo već sam u dilemi, da l je sve slučajnost ili sa nekim razlogom???
Poslednjih dve nedelje mi se mnogo toga dešava i često se pitam da l je to slučajnost?!
Sreda je dan koji ne volim u nedelji, često se plašim tog dana.
Šta god me negativno snalazilo, bilo je u sredu.
Sreda je dan kad je postavljena dg mojoj ćeri. Sreda je dan kad je operisana, sreda je dan kad je izašla iz bolnice.
I sve što je vezano za nju,a Ona je ogroman deo mene bilo je baš u neku sredu.
Jedno vreme sam imala želju da svaku sredu prespavam.Naravno nisam to nikada uradila, već sam uvek čekala sledeći dan, koji je bio bolji od predhodnog.
Generalno svaki sledeći dan je meni bolji od predhodnog

Pre dva meseca, moj brat( iz Miloševca) je došao za Beograd sa dg kancer pluća.Zakazan skener je bio u sredu, plus ja idem sa njim, jer čovek ne zna grad, plus je mantalno skroz pao.
Kroz glavu su mi sve "moje srede" gde sam se tresla ispred neke ordinacije.Ćutala sam o tome i dala maksimum od sebe da nekako oraspložim brata.
Ta sreda se završila sa relativno ok, jer početna dijagnoza nije odgovarala onome što je viđeno na skeneru.
Da bi za dva meseca, čovek došao za Beograd sa uputom i opet je pregled zakazan u sredu.
A ove srede je operisan.Nije kancer, ali benigni tumor jeste koji je morao da se odkloni sa pluća i to baš u sredu.
Te iste srede je bio njegovom sinu 24-ti rođendan. Znači na rođendan svog sina je On operisan i to u sredu,a ja sam i te srede se tresla ispred Kliničkog centra.
Ne mislim da je sve slučajnost, iako sam ranije često ubeđivala najpre sebe, pa i sve oko mene, da je sve to slučajnost.
Sve se dešava sa nekim razlogom.
Kakvim, ne znam.

Baš me privukla ova tema.
Ljudi će se najvjerovatnije za stvari koje nisu željeli da im se dese a desile su se reći kako ne znaju zašto baš njima, zašto njima od toliko ljudi, šta su uradili, nije trebalo tako. A opet neće se zapitati za one lijepe stvari isto to. Da li će biti zahvalni na njima?
Nekako mislim da ljepotu možeš da cijeniš i budeš zahvalan samo onda kad osjetiš i onu drugu stranu, razočarenje, strah, stid, nemoć...
Mislim da se sve dešava sa nekim razlogom i da se treba pomiriti sa tim da neke stvari ne možemo da kontrolišemo i da će se one svakako desiti.

Nadovezala bih se na opasku Dore Mar da ne bismo cijenili dobre stvari koje nam se dešavaju da nije loših. To u mom slučaju sasvim sigurno ne važi. Znam da prepoznam kada sam sretna, a loši dogadjaji u životu mi to samo kvare, pa nekada gledam mračno na svijet, iako sam svjesna da u mom životu ima i dobrih stvari jer dopustim da ono loše prevagne. Da nema loših stvari ja bih se vjerovatno samo smijala iz dana u dan .

Ljudi će se najvjerovatnije za stvari koje nisu željeli da im se dese a desile su se reći kako ne znaju zašto baš njima, zašto njima od toliko ljudi, šta su uradili, nije trebalo tako. A opet neće se zapitati za one lijepe stvari isto to.

Odlično zapažanje Dora
Evo ja prva skoro sve što mi se dešava,a to je "loše" ili nagoveštava nešto loše, tražim razlog, koji ne nađem, pa mučim sebe sa pitanjem da l je to slučajnost ili sa nekim razlogom.

Kuckajući sad ovo, prolazi mi kroz glavu svo naše druženje na Zidu
Prelepo mu je uvek sa Vama.
Nikada nisam razmišljala da l je slučajnost ili sa nekim razlogom, stvoren naš Zid.
Sećam se kad je Zidu postavljen " temelj", nije slučajno postavljen taj temelj i nije slučajnost što smo mi sazidali naš Zid, koji ima dušu što reče neko, diše

Ne verujem u predodređenost, a ne želim da verujem ni u slučajnost. Moj neki trip je da sve što postoji, radi, živi, funkcioniše samo zbog mene. Tako da, ako bih se držao strogo odgovora na postavljeno pitanje, rekao bih ‚‚s razlogom''. Ali i dalje ostajem pri tome da ništa nije predodređeno. Kad kažem ‚‚s razlogom'', mislim na to što smo mi sami izvukli iz okoline koja nam je ponudila da vidimo jedno ili drugo. Mi smo videli ono što smo sami izabrali. Meni je dovoljno da me ‚‚dirne'' nešto - atmosfera usled zalaska sunca, nečiji kometar dok šetam, neki ljudi koji deluju ohrabrujuće na mene (ko zna zbog čega), i odjednom mi, ako su uopšte postojali, svi problemi izgledaju kao nebitne i lako savladive stvari. Isto tako, moguća je i druga krajnost - ona negativna: da vidim jednu stvar zbog koje se sneveselim i da svaka sledeća, bez obzira na to da li je pozitivna ili negativna, dobije lik te prve stvari i ostavi me u turobnom raspoloženju.