Sazrevanje
+3
Angerona
Callisto
Still_dreaming
7 posters
Zid :: Društvo :: Psihologija
Strana 1 od 1
Sazrevanje
Dešava li vam se da u jednom trenutku mislite da je vaše razmišljanje po pitanju neke stvari veoma zrelo, a da već koji mesec kasnije razmišljate o tome sasvim drugačije? Da jednog dana tvrdite kako bi nešto uradili na određeni način, a drugog dana sasvim drugačije postupite jer vam se činilo da je tako bolje?
Koliko se promenimo od tvrdnje koju izgovorimo do onoga što uradimo?
Koji faktori utiču na to?
Koliko se promenimo od tvrdnje koju izgovorimo do onoga što uradimo?
Koji faktori utiču na to?
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Sazrevanje
Ja cu sazrijeti onda kad budem ukrotila emocije, kad ne budem njima "razmisljala". Dok god tako idem kroz zivot..cini mi se da se nikad nece desiti to..da jedan mjesec mislim ovako, drugi drugacije (zrelije).
Evo, 26-ta godina..i s tim se borim.
Sazrijevanje ce za mene znaciti manje emocionalne oscilacije, blaze reakcije, i bolje podnosenje neizvjesnosti.
Smatram mi je logika OK, samo sto jadnica ne dolazi do izrazaja
Evo, 26-ta godina..i s tim se borim.
Sazrijevanje ce za mene znaciti manje emocionalne oscilacije, blaze reakcije, i bolje podnosenje neizvjesnosti.
Smatram mi je logika OK, samo sto jadnica ne dolazi do izrazaja
Callisto- Istraživač
- Broj poruka : 173
Datum upisa : 05.03.2010
Re: Sazrevanje
Lepo je napredovati u svojim razmišljanjima, htenjima i emocijama. Sve je to deo odrastanja koje nikad ne prestane.
Dešava mi se da promenim mišljenje nekoliko puta u jednom danu. Neki kažu da nisam principijelna osoba. Ne znam zbog čega bi se slepo držala nečeg, ako vidim da nisam u pravu i da postoji jednostavniji, bolji i lakši način.
Ne očekujem da postanem zrela osoba time što neću menjati poglede na svet, zapažanja i emocije. Čak naprotiv, to mi zvuči baš dosadno.
Dešava mi se da promenim mišljenje nekoliko puta u jednom danu. Neki kažu da nisam principijelna osoba. Ne znam zbog čega bi se slepo držala nečeg, ako vidim da nisam u pravu i da postoji jednostavniji, bolji i lakši način.
Ne očekujem da postanem zrela osoba time što neću menjati poglede na svet, zapažanja i emocije. Čak naprotiv, to mi zvuči baš dosadno.
Angerona- Novajlija
- Broj poruka : 39
Datum upisa : 04.03.2010
Re: Sazrevanje
Kako sam bivala starija, sve više sam sazrevala (što je i logično). Ono što mi je drago, mislim da sam od onih kojoj su se stvrai dešavale "sve u svoje vreme". Bila sam i dete, i devojčica, zatim devojčurak, pa devojče, a sada sam devojka. Uvek sam se ponašala u skladu sa svojim godinama. Međutim, iako je sve to bilo tako, čini mi se i da sam kao jako mala shvatala neke stvari koje se tiču odraslih. Baš me je mama pre nekog vremena podsetila da sam joj rekla nešto jako važno, a imala sam samo 12 godina. Eto, ona se toga seća... Kao ličnost sam sazrela, što je i najbitnije. Znam da brinem o sebi, donosim odluke, nezavisna sam, a i emocionalno stabilna. To je dobar pokazatelj dobro formirane ličnosti.
Iako je to tako, ipak sam još mlada i svesna sam toga. Toliko toga još treba da prođem. Kao što se kaže "čovek se uči dok je živ" pa i sazreva za sve to vreme...
Iako je to tako, ipak sam još mlada i svesna sam toga. Toliko toga još treba da prođem. Kao što se kaže "čovek se uči dok je živ" pa i sazreva za sve to vreme...
Catwoman- Član za primer
- Broj poruka : 1450
Godina : 33
Datum upisa : 17.01.2010
Re: Sazrevanje
Svaka osoba sazreva drugačije. Koliko puta nam se učini da smo sreli mladu osobu koja govori kao da je stara i staru osobu koja govori kao dete. Razni faktori na to utiču: i obrazovanje, i porodica, i vaspitanje, i prijatelji, i sam život (ljudi koji su imali težak život često sazrevaju brže od onih koji su živeli lagodno), te sredina itd. Koliko je neka osoba zrela već je na svakome od nas da proceni. Ono što meni može zvučati nezrelo, nekome može biti vrhunac zrelosti.
Svakako je nepobitna činjenica da sazrevamo što više starimo: neko brže, neko sporije. Mišljenja se menjaju sa svakim novim iskustvom i uvek pronalazimo nove načine da se izborimo s tegobama - obično lakši. Neki nikada ne uspeju da nauče iz iskustva i zauvek ostanu detinjasti (biti detinjast uopšte ne mora da znači ništa loše). Život nam drži svoje lekcije i na nama je koliko ćemo znanja da pokupimo.
Ipak, moje mišljenje je da koliko god da osećamo da smo zreli, uvek treba ostaviti prostora za dete u sebi. Nekada je najbolje prepustiti se neracionalnosti i prosto ne razmišljati i biti pravo dete. To opušta i odmara.
I ja sam tokom detinjstva i puberteta prošao kroz mnoge faze sazrevanja, učio iz svojih grešaka i naravno da su mi danas neki svoji postupci smešni. Ali to ne znači da mi neće biti smešno i ovo što danas radim, ono što danas mislim. Kroz takve faze treba proći, jer se tako najbolje uči i najbrže sazreva.
Svakako je nepobitna činjenica da sazrevamo što više starimo: neko brže, neko sporije. Mišljenja se menjaju sa svakim novim iskustvom i uvek pronalazimo nove načine da se izborimo s tegobama - obično lakši. Neki nikada ne uspeju da nauče iz iskustva i zauvek ostanu detinjasti (biti detinjast uopšte ne mora da znači ništa loše). Život nam drži svoje lekcije i na nama je koliko ćemo znanja da pokupimo.
Ipak, moje mišljenje je da koliko god da osećamo da smo zreli, uvek treba ostaviti prostora za dete u sebi. Nekada je najbolje prepustiti se neracionalnosti i prosto ne razmišljati i biti pravo dete. To opušta i odmara.
I ja sam tokom detinjstva i puberteta prošao kroz mnoge faze sazrevanja, učio iz svojih grešaka i naravno da su mi danas neki svoji postupci smešni. Ali to ne znači da mi neće biti smešno i ovo što danas radim, ono što danas mislim. Kroz takve faze treba proći, jer se tako najbolje uči i najbrže sazreva.
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Re: Sazrevanje
Desavalo mi se da promijenim svoje misljenje o necemu, ali obicno bi prosle mnoge godine prije nego sto bih ja pocela o istom problemu razmisljati na neki drugi nacin. Mislim da sam svoje stavove o vecini stvari u zivotu sagradila nakon dugotrajne analize i citanja ili pricanja o toj problematici, pa rijetko mijenjam vec stvorene stavove. Ipak, i meni se desavalo da vidim stvari iz sasvim drugog ugla poucena nekim novim i neocekivanim iskustvima, tako da ne mogu reci da nikada nisam promijenila misljenje o necemu. Svakodnevne promjene misljenja nisu u mojoj prirodi. Zadnjih godina su me okolnosti navele da razmisljam o nekim stvarima u zivotu o kojima prije nisam previse razmisljala i mogu reci da je to predstavljalo neko osvjezenje za mene. Inace, i sama se pitam do kada se covjek prilagodjava okolnostima i reaguje promjenama u svom nacinu razmisljanja i da li postoji neka tacka kada to vise nije moguce ciniti.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Sazrevanje
Mislim da je sasvim normalno da sazijevamo i mijenjamo misljenje. Najvise zbog iskustva.
Kad sam bila dijete bila sam ponosna na to sto su moji ostali sve vrijeme u ratu, sto nisu pobjegli, sto su moji na neki nacin branili zemlju. Prezirala sam ove sto jesu, sto su poslije dolazili sa naglo stecenim bogatstvom u posjetu svom rodnom gradu, vracali stanove i razbacivali se novcem. Sto su pricali o ratu, a izasli iz njega sa prvim metkom. No, onda sam se vremeno sve vise razocarala u svoju zemlju i sta mi je pruzila, odnosno sta nije. Uporedjivala sa "povratnicima" i to sto su dobili/stekli negdje po svijetu sa onim sto sam ja imala i sta sam izgubila. I najzad stekla stav da prvom prilikom odem iz te zemlje. A pri prvom metku, nikakav patriotizam, vec da gledam kako da izvucem ostatak porodice.
Drugo sto sam promijenila misljenje je bilo o djeci sa posebnim potrebama. Kao mladja govorila sam da ako se tako nesto desi, to dijete treba ici u posebne ustanove, gdje su ljudi specijalizirani za to. Onda sam u jednom periodu zivota pocela uciti/cuvati jedno takvo dijete. Postao mi je najdrazi ucenik, ciji uspjeh me je nevjerovatno radovao. I shvatih zasto ga se njegovi roditelji nisu odrekli ili jednostavno digli ruke od njega.
Kad sam bila dijete bila sam ponosna na to sto su moji ostali sve vrijeme u ratu, sto nisu pobjegli, sto su moji na neki nacin branili zemlju. Prezirala sam ove sto jesu, sto su poslije dolazili sa naglo stecenim bogatstvom u posjetu svom rodnom gradu, vracali stanove i razbacivali se novcem. Sto su pricali o ratu, a izasli iz njega sa prvim metkom. No, onda sam se vremeno sve vise razocarala u svoju zemlju i sta mi je pruzila, odnosno sta nije. Uporedjivala sa "povratnicima" i to sto su dobili/stekli negdje po svijetu sa onim sto sam ja imala i sta sam izgubila. I najzad stekla stav da prvom prilikom odem iz te zemlje. A pri prvom metku, nikakav patriotizam, vec da gledam kako da izvucem ostatak porodice.
Drugo sto sam promijenila misljenje je bilo o djeci sa posebnim potrebama. Kao mladja govorila sam da ako se tako nesto desi, to dijete treba ici u posebne ustanove, gdje su ljudi specijalizirani za to. Onda sam u jednom periodu zivota pocela uciti/cuvati jedno takvo dijete. Postao mi je najdrazi ucenik, ciji uspjeh me je nevjerovatno radovao. I shvatih zasto ga se njegovi roditelji nisu odrekli ili jednostavno digli ruke od njega.
"Don't tell me what they said about me. Tell me why they were so comfortable to say it around you."
ces@ric@- Legendarni član
- Broj poruka : 11888
Datum upisa : 03.04.2010
Zid :: Društvo :: Psihologija
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu