U tuđim očima

Meni je vazno sta drugi ljudi misle o meni. Svi smo mi drustvena bica i nase druzenje sa ljudima moze biti prijatno ili neprijatno, i svakako tome doprinosi i to sta ce drugi misliti o meni.

Šta mislite o ljudima koji sve rade kako bi se u tuđim očima prikazali na što bolji način?

Mislim da je mudro obracati paznju na to sta ce drugi misliti o nama, ali nije dobro ici u krajnosti. Mrzim one koji izmisljaju stvari o svom zivotu da bi se drugima ucinili interesantnijim i boljim. Takvo nesto se uvijek razotkrije prije ili kasnije i potpuno je nepotrebno. S druge strane, mudro je zivjeti svoj zivot posteno i moralno, zbog sebe koliko i zbog drugih.
Znam da neki ljudi ne mare previse sta ce neko misliti o njima i ugadjaju svakom svom hiru, pa makar isli i preko mrtvih, i to mi se takodje ne dopada.

Da li uopšte treba voditi računa o tome šta ljudi misle i do koje mere i na koji način?

Mislim da treba voditi racuna o tome sta ljudi misle, ali treba voditi racuna i o tome kakve su nase licne zelje i osjecanja. Ne treba dozvoliti da te samo misljenje drugih rukovodi u svemu. Nekada su ti drugi i zavidni i ljubomorni, pa njihovo misljenje nije uvijek odraz toga sta nam je najbolje ciniti.

Plašite li se toga ‚‚šta će ko da kaže"?

Na zalost, mislim da se ja suvise opterecujem time sta ce neko da kaze o meni i da me je to znalo kociti u zivotu. Meni bi licno tesko palo da me zajednica ne prihvata, no vidim da su mnogi drugi manje optereceni time i nekada mi se cini da je tako lakse zivjeti. S druge strane, naravno, neki od njih su zahvaljujuci svom ignorisanju stava javnosti nacinili stvari kojima se ja licno ne bih ponosila.

Vrlo mi je bitn sta misle u meni.To je normalno u mojim godinama.Zelim svima da se dokazem,da se svi druze sa mnom,da budem popularna...na neki nacin sam opsednuta time sta drugi misle o meni.To jednostavno ne mogu da kontrolisem,mladost-ludost.Da,plasim se sta ce ko da kaze.

Da li vama bitno šta drugi misle o vama?

Nisam toliko opterećena sada, no bilo je dana kad mi je to bilo važno.Verovatno kad sam izgradila sebe u društu je prestalo to da mi bude važno.

Šta mislite o ljudima koji sve rade kako bi se u tuđim očima prikazali na što bolji način?

Što više predtsvljaju sebe u superlativu, sve više su mi dalji da bi na kraju postalo strani i ne bitni u životu.

Da li uopšte treba voditi računa o tome šta ljudi misle i do koje mere i na koji način?

Važno mi je kako se osećaju, ne želim da ikoga povredim, pa ni nesvesno.Vrlo brzo primetim kako se ko oseća, ne pitam šta misli, dovoljno mi je da znam kako se oseća.

Plašite li se toga ‚‚šta će ko da kaže"?

Ni malo!

Odavno ne pokušavam da čitam misli ljudima. Neizgovoreno me ne interesuje. Često me ni izgovoreno ne zaintrigira.
Imam neki trip, gdje mislim da ako neko ima nešto važno i istinito da kaže u vezi sa mnom, reći će lično meni? Savršeno logično. Neistinito i nevažno me ne zanima, a baš nemam čega da se plašim-stidim.

Poznajem momka koji je spreman da cijelo veče sjedi kući, kako bi sjutra ispičao da se preludo proveo na najjače žurke. I mi svi oduševljeni tapšemo. Samo me zanima poraste li od toga?

Troja ::mudro je zivjeti svoj zivot posteno i moralno.

Zašto je mudro? Je li jedini razlog-da ne bi neko rekao nešto loše? I da, gaziti preko mrtvih, oni koji se ne plaše šta će ko reći uglavnom ne gaze preko mrtvih i nemaju čega da se plaše.

Troja ::neki od njih su zahvaljujuci svom ignorisanju stava javnosti nacinili stvari kojima se ja licno ne bih ponosila.

A neki su postali bezliična Masa. Kompleksi su pretvorili ljude u duhove. Ne kažem da šetaš go ako ti je vruće, jer tebe ne zanima šta drugi misle, ali isto nije potrebna velika hrabrost pa iskoracit iz sigurne zone. Stav javnosti je provjereno dobar kad čovjek nema svoj.
Žao mi je onog koji se nikad nije zapitao zašto se kazaljka na satu okreće baš u desnu stranu, pa neka mu se svi smiju.

Virginija_Woolf ::

Troja ::mudro je zivjeti svoj zivot posteno i moralno.

Zašto je mudro? Je li jedini razlog-da ne bi neko rekao nešto loše? I da, gaziti preko mrtvih, oni koji se ne plaše šta će ko reći uglavnom ne gaze preko mrtvih i nemaju čega da se plaše.

Mudro je zivjeti svoj zivot posteno i moralno prije svega radi svoje ciste savjesti. Slazem se sa onim "Ne cini drugome sto ne bi voljeli da oni tebi cine" jer svako ko vrijedja druge zasluzuje da i sam pati. Grozim se ljudi koji idu preko mrtvih da bi stigli do svojih ciljeva i najcesce to i jesu oni kojima nista ne znaci misljenje drugih ljudi, jer ako ti je vazno da ne povrijedis druge nikada neces moci uraditi neke stvari ni zbog sebe da ne bi patio, ni zbog njih.

Virginija_Woolf ::

Troja ::neki od njih su zahvaljujuci svom ignorisanju stava javnosti nacinili stvari kojima se ja licno ne bih ponosila.

A neki su postali bezlična Masa. Kompleksi su pretvorili ljude u duhove...

Tacno je to da ima ljudi su postali bezlicna masa, ali je suludo tvrditi da je samo to sto neko strci od mase potvrda nekog kvaliteta i da takvi zasluzuju nasu paznju i divljenje. Od gomile se izdvajaju i narkomani, preljubnici, ubice i mnogi drugi za koje bi bilo mnogo bolje da ne postoje.

Kod nas je sve vise prevaranata, neradnika, lopova,  a onda se jos predstavljaju kao zastitnici naroda, drzave, entiteta itd., njih je itekako briga šta će narod da misli.
Narkomani počinju svoje karijere da bi se uklopili, da bi bili prihvaćeni od svojih vršnjaka. Najgori vid konformizma. Kad ih više ne zanima ko šta misli, već je prekasno. Najlakše je dići ruke.  
Preljubnicu su uglavnom odlično prihvaćeni.
Oni koji se ne opterećuju moralnim, pravnim i društvenim posljedicama svojih postupaka, nasilini prestupnici ili ubice su psihopatični, oni nisu društvo, protiv njih se društvo bori. Ovdje govorimo samo o društvenim posljedicama? Ići preko mrtvih zbog para ili bilo čega ima veze najviše sa moralom, dalje, većina gazi preko mrtvih da bi se izborila za poziciju u društvu, u tome društvu koje osuđuje takve kao on. Paradoks.

Nisam htjela da idem do tih krajnosti. Pa, najveći umovi su bili osporavani od strane javnosti, zašto ne gledaš u tom pravcu?  Govorim o ‘prosječnom’, poštenom čovjeku opterećenom da ne napravi ni jedan potez koji može da naiđe na osudu od bilo koga, koji živi u strahu. Zato je prosječan.

Vecina prosjecnih ljudi bi ostala prosjecna i da ih ne zanima sta drugi misle. To je posljedica njihovih zivotnih okolnosti i sposobnosti. Licno sam iskusila da zbog pokusaja da istjeras pravdu mozes da izvuces deblji kraj bez obzira na to koliko si u pravu ili na to koliko si uporan.

Najvece umove ne komentarisem jer je takvih malo, a i oni se ni onako ne osvrcu na to sta drugi misle. Oni se uvijek izbore za svoje.

Kada bi narkomanima bilo malo vaznije sta misle njihovi roditelji, komsije i nastavnici nikada se ne bi latili droge.    Preljubnici mogu biti prihvaceni u drustvu ako su na polozaju i karizmaticne licnosti, ali to isto drustvo u principu osudjuje takav vid ponasanja, pa kada bi malo vise razmisljali o tome koliko ce povrijediti svog partnera i djecu ne bi nikada radili to sto rade. Isto slijedi i za lopove, prevarante, kriminalce, neradnike. Kada bi slusali glas svoje savjesti (ako i kada bi je imali) niko od ovih ljudi ne bi cinio stvari zbog kojih na ovaj ili onaj nacin pate drugi.

Ovim završavam na ovu temu, jer ne umujem približnije da objasnim nego što jesam. Izgleda da je ovo društvo savršeno i savjesno, samo ja to ne vidim. Uporno govorim da potreba da budeš prihvaćen u društvu i savjest su dva različita pojma.

Gotovo sam sigurna da nisi kriminalac, preljubnica i ni bilo šta od ovoga o čemu smo pričale, pa zašto se plašiš šta će ko reći? To mi nije jasno. Za sebe znam da nisam ništa od gore navedenog i ne plašim se. To je suština moje priče. Ali manje bitno.

Nazivaš me nevjerovatno površnom, a meni se čini da ja tebe nisam uvrijedila ni jednom riječju? Zašto bi ti bila iritirana mojim mišljenjem, a pritom sam u cvijetu mladosti, pretpostavljam nezrela i tako to. Ovo primjećujem i navodim samo kao potvrdu svoje gore navedenih 'površnih' konstatacija.

Od gomile se ne izdvajaju. Oni su gomila, zar ne vidiš? Ili je u Londonu drugačije    (ne bih rekla) .
Lično, ne tangira me puno šta će ko reći, sem meni bitnih ljudi. A opet kad čujem ovu rečenicu koju sam upravo napisala malo mi je glupo jer je izgovara 90% ljudi kojima se postavi ovo pitanje.
Naravno, treba imati principe i ideale u životu, nešto ka čemu stremiš.
A danas će se svi miješati u tvoj privatan život iz ne znam kog razloga, stvarno nisam pametna. Baviti se svojim životom a tuđe ostaviti kakvi god da su.

Virginija_Woolf ::.

Nazivaš me nevjerovatno površnom, a meni se čini da ja tebe nisam uvrijedila ni jednom riječju? Zašto bi ti bila iritirana mojim mišljenjem, a pritom sam u cvijetu mladosti, pretpostavljam nezrela i tako to. Ovo primjećujem i navodim samo kao potvrdu svoje gore navedenih 'površnih' konstatacija.

Ne sjecam se da sam se tebi obratila sa navedenim komentarima.  Tebi sto sam htjela reci i rekla sam ovdje.  Svoje uopstena zapazanja napisala sam u rubrici "U ovom trenutku" i odnose se na nekoliko osoba sa kojima sam imala (ne)srecu da razmjenjujem svoja misljenja.  Mozda ti pises samo na ovom forumu.  Ja pisem na tri i na sva tri sam podjednako aktivna.  Nisi centar mog svemira, mada mozda ne izgleda tako.  

Kada sam bila mala posmatrala sam svet kroz svest drugih ljudi jer još uvek nisam bila formirana, mada mi je um još na tom stupnju bio razvijeniji od ostalih delova bića
Kako sam odrastala - shvatala sam da grešim. Da ja ne zavisim kao ličnost ni od čijeg mišljenja i da je pogrešno graditi sebe u skladu sa normama drugih. U sebi imam bunt koji mi nikada ni u čemu nije poslužio, osim sam svojoj svrsi - a to je da se makar imaginarno - OSETIM SLOBODNO. Jer umetnost ne trpi šablone, ne voli granice. Umetnost je sloboda.
Ne moraju da me vole da bih postojala.
Ne moraju da me prihvate da bih bila pobednik nad sobom što je za mene najveća od svih pobeda.
I najvažnije - ne moraju nikada ni da upoznaju sve što nosim u sebi. Jer ko sam ja ako mnome upravljaju drugi? SO...