Dobar razume, lošem objašnjavam

Pa, ja mislim da u zivotu najcesce bolje tretiram ljude koji se i sami prema meni ponasaju kako treba. Medjutim, cak i u mom slucaju nekada postoje iznimke, narocito ako su sefovi na poslu u pitanju, a mozda i roditelji. Dakle, ako je neko od njih teska osoba strahovacu da necim ne izazovem njihovo nezadovoljstvo ili bijes, pa cu se vise potruditi da ucinim sve sto je u mojoj moci da ih zadovoljim. Mislim da je motivacija za takav stav jasna - teski ljudi ce svoje nezadovoljstvo jasno iskazati za razliku od onih koji su prema nama uvijek fini. Stoga ce nas njihova ljutnja plasiti, a njihovo zadovoljstvo i zahvalnost imati veci znacaj i biti veci kompliment nasim sposobnostima i zaslugama nego kada je u pitanju neko ko nas hvali sta god uradili.

I naravno da si u pravu da bismo trebali biti pazljiviji prema osobama kojima smo sve. Mozda je to sto nismo samo dokaz nase nesavrsenosti. Nisu svi ljudi takvi, ali ima ih i podosta koji jesu. Ljudi nekada zaista prestanu da se trude oko osoba ciju su naklonost zadobile jer pocnu da tu dobrotu primaju zdravo za gotovo, sto je pogresno. To sto ste necije povjerenje zadobili ne znaci i da cete ga zadrzati, i taj nedostatak truda cesto bude i razlog zasto se raspadaju prijateljstva, pa i brakovi.

Pa... hulje su moj tip ljudi. Meni je to potreba - da dam sve od sebe takvim ljudima. Ali ja to uvek radim s jednim naumom - da bi ga/je možda to promenilo, da ljubav čini čuda ako je nekome bezuslovno pokažeš ... naravno da nije tako. Moji bezvezni ideali...
Treba biti čovek sa svima. Nisu oni krivi što su takvi. Ili imaju duboke razloge ili su prosto takvi.
Niko me nikada nije držao na dlanu. Ne znam kako to izgleda.
Ali sam mnoge iznela na leđima i još me bole.