Majka hrabrost?

Slozila bih se da u ovom cinu osim hrabrosti ima i sebicnosti i nerazmisljanja o potrebama malog djeteta koje ce tesko biti zadovoljene bez prisustva majke. Ne znam zbog cega je otac djeteta pristao na ovo, da li je u pitanju bila ogromna zelja da ima dijete bas sa Jelenom ili je mozda zelio da ispuni poslednju zelju svoje pokojne supruge. U svakom slucaju - njemu ce biti najteze. Ne znam da li ce njegov poslodavac biti izrazito pun razumijevanja za njegovu situaciju i platiti mu trudnicko odsustvovanje, ali cak i ako hoce tu se briga o djetetu ne zavrsava. Pretpostavljam da ce on morati da radi, jer valja izdrzavati i dijete, u kom slucaju ce ocigledno dijete da pati. Pretpostavljam da ce tu da stupe na scenu i babe i dede, i zelim im puno srece, ali strahujem od pomisli koliko problema ova situacija nosi sa sobom.

Ne znam kako ce se dijete osjecati kada bude razmisljalo o ovom kad poraste. Mozda bude ponosno na hrabrost majke, a mozda i razvije neki osjecaj krivice i straha da je samo njegovo postojanje doprinijelo brzoj majcinoj smrti.

Da mi se prijateljica nadje u ovakvoj situaciji ja bih joj pokusala predociti koliko paznje je potrebno djetetu dok odrasta i kako je tezak zivot djece o kojima nema ko da brine, ali bih postovala njenu krajnju odluku o ovoj situaciji. Ja licno nikada ne bih ovako nesto napravila. Kada bih umirala zapravo bi me bio strah kako ce biti mome suprugu bez mene, kako ce se snaci i on sam, i smatrala bih da bi dijete bilo pretesko breme za njega da se sam o njemu brine. Ne znam kakav je Jelenin suprug, moj recimo gotovo nikada u zivotu nije nista skuvao i mada je uvijek spreman da pomogne u kuci kada bih umirala voljela bih da znam da ce pronaci neku finu zenicu koja ce se brinuti o njima oboma i tako mu olaksati i uljepsati zivot. Mozda je slicno rjesenje nesto sto ce i Jelenin suprug razmotriti, ako bude mogao?!

Na mjestu Jeleninog supruga bila bih vrlo zabrinuta za buducnost. Moram priznati da pored elementa straha od buducnosti i obaveza postoji i jedan pozitivni element necega lijepog - nade, novog zivota koji treba njegovati i predati mu se u cjelosti. Nadam se da ce on zaista imati punu podrsku i svoje i njene rodbine i da ce ta rodbina nesebicno uskakati da pomogne kada god zatreba, jer inace ce tesko izaci na kraj sa situacijom u kojoj se nasao.

Mislim da ima hrabrosti, jer nije lako odluciti se za smrt, ali ima i doza sebicluka. Ne razumijem da je njena zelja da postane majka veca od zelje da bude majka. Za mene bi veca hrabrost bila izboriti se sa bolescu, uciniti sve da ostanes ziv, pa onda radjati i biti tu za to dijete. Uostalom, ako si zdrav, postati majka, sad-pa sad, biti majka - mnogo teze.

Ne slazem se da je muz najveca zrtva. Ako je zelio dijete i(li) uspomenu na nju, dobio ju je. Mislim da je veca zrtva to dijete, koje je odmah osudjeno na zivot bez majke, a pored toga je vrlo moguce da ce razviti i osjecaj krivice zbog njene smrti. Iz ove perspektive, po meni dijete nije nimalo krivo, ali da sam u kozi djeteta, poznavajuci sebe, osjecala bih krivicu.

Da se radi o mojoj prijateljici, pokusala bih joj ovako nekako reci, ali bih podrzala svaku njenu odluku i kasnije bila uz to dijete.

Naravno da dijete nije ni za sta krivo. Nadam se da ce mu zivot biti sto je moguce laksi i ugodniji.

Šokirana sam.
Nikako mi nije jasno kome je rodila dete?!
Verovatno je imala podršku od muža, porodice, pa je sebi ispunila poslednju želju, tako to doživljavam, jer Ona je znala da neće dugo biti živa.
Da l je to hrabrost ili sebičluk, verujte mi da ne znam, jer ja tako nešto nikada ne bih uradila.Čitam da je hrabra, nije mi jasno kako?!
Što je rodila dete i ostavila ga da sav život nosi taj "pečat" krivice za majčinu "hrabrost" Da ga sapliće svako i da nikada ne oseti majčin zagrlajaj Je l to hrabrost jedne majke?!
Ne znam zašto mislim da je Ona ostala u drugom stanju i tada želele da ostavi nekoga iza sebe. Kao i da je imala podršku od svojih.
Da l je bila u mogućnosti da normalno rasuđuje,obzirom da je to tumor na mozgu, ja to isto ne znam ali sam sigurna da je to njena poslednja želja.
Duša me boli za dete, a i za nju.Otac deteta oženiće se, imaće još dece, uz tu decu biće majka a uz ovog mališana ne.
Jedno su babe, tetke, a sasvim nešto drugo je majka
Ne bih nikada posavetovala niti podržala prijateljicu da u ovakvom zdr stanju rodi bebu, koliko god da želi.Jer kako ja, tako niko na svetu ne može majku da zameni.

Majka, odnosno roditelj je onaj koji odgaja, ne onaj koji te je napravio. Kad gledam po sebi, i ja imam zelju da jednom budem majka i smatrala bih svoj zivot neispunjenim i praznim kad to ne bih ostvarila. Ali da budem, ne da samo postanem majka.
Hrabrom bih je nazvala da je bila trudna, pa saznala da je bolesna.

Pa, dobro ljudi, ne budite tako strogi, ipak je to neka vrsta hrabrosti ne predati se strahu i nastaviti zivjeti zivot kao da je sve u redu do poslednjeg dana. Jedino sto je zalosno sto ce dijete da pati zbog toga.

Da sam ja tako bolesna mislim da bih klonula duhom i ne bih imala snage da nastavim da zivim zivot ustaljenim tokom. Mada, lako bi moglo biti, da je njoj bas trudnoca dala snage do poslednjeg trenutka.

Sto se oca djeteta tice, ne znam enigma zasto si sigurna da ce se on ozeniti i imati jos djece? Prvo, mozda to covjek i ne zeli nakon ovoga sto je prosao, mozda je bio izuzetno vezan za ovu zenu, a mozda i nece moci naci zenu koja zeli muskarca sa djetetom. Mnogo je nepoznanica u ovom planu da bi iko sa sigurnoscu mogao da kaze da ce se on ozeniti cak i ako to bude zaista zelio. Koliko je samo usamljenih muskaraca i zena koji bi zeljeli naci partnera, a ne mogu? Niko ne moze biti siguran da i njega bas to ne ceka.

Nismo sigurni, naravno, da ce muz naci novu zenu i imati jos djece, ali je lakse to njemu nego tom djetetu naci majku. Mislim da je enigma o tome govorila. Osim toga, mislim da je samohranim ocevima lakse naci novog partnera, nego samohranim majkama.

Ne osudjujem je, u neku ruku je i razumijem, ali mislim da je "hrabra majka" ipak neadekvatan naziv za nju. Kao sto rekoh, jedna stvar da je vec bila trudna, ali to napraviti s namjerom, da ostvaris svoju zelju i to nazvati hrabrim... Za mene je hrabar svako ko se suoci sa bolescu i ucini sve da ozdravi. Hrabrima ne smatram one koji se odmah predaju.

Troja da ne ponavljam Cesaricin reči

Napisaću Vam nešto iz mog kraja, zgrada do moje

Sećam se devojčice od 6 i 8 godina, obožavam tu decu, koja sad imaju svoju decu
Njiohova majka je preminula, tuga u kraju.
Razbolela se, borila i nije se izborila,za njom su ostale dve male devojčice.Dok sam ja čuvala svoju decu u parkiću, one su se igrale.Tihe su obe i dan danas.
Jednom mi je prišla jedna od njih (starija) i pitala me kako da napravi tati musaku.Htele su da iznenade tatu.
Njiohov otac je radio, one su bile same kući,Sa posla je pravo kući dolazio i bio je i otac i majka svojim ćerkama.
Nikada ni jednu ženu nije doveo, niti mu je padalo na pamet da to ikada uradi.Odgajio je svoje ćerke, lepo ih vaspitao, one se udale, imaju svo posao, decu, porodicu.
Sad (ovih dana).
Srela sam ih, došle su da obiđu oca.Da mu kupe sve što treba, da ga operu i da srede kiću. Naporno im je, traže od njega da se oženi, jer ne može sam, a one ne mogu svoju porodicu da zapostave zbog oca.On neće. Tako da imaju nesuglasice sada.
Nadam se da će nekako to rešiti i da će svim biti dobro, što ja od srca im želim.

Taj otac je najbolji otac na svetu.Ne kažem to samo ja, to priča ceo kraj, jer On je sa svojim ćerkama, kad su bile u pubertetu, pa i kasnije o svemu pričao, nije imalo tabu teme.
Znao je kad su dobile prvi ciklus, bio uz njih, znao je kad su imale prvog momka, znao je kad su izgubile nevinost i ni za šta ih nikada nije osuđivao, već uvek bio uz njih i pravilno ih usmeravao, pripremao za život.
Ja samo znam tog oca, koji je sebe dao maksimalno deci i nije se oženio.
Inače mnoge znam (kako ovde, tako i u Vilotićevom zavičaju, tako i u Miloševcu) koji su imali slične sudbine, pa su se oženili i imali još dece.
Svako dete koje je raslo u takvim okolnostima, osećalo se pomalo zapostavljeno, bilo u nekom ćošku i čekalo tatu, kad već nema majku.

Znaš Troja, deca koja se rode tako, pa i ona čija majka premine na porođaju, osećaju krivicu kad malo porastu. Sa time žive, vešto to kriju, pa čak i kad imaju svoju porodicu.
Ja sam ceo život osećala krivicu, jedna žene je htela mene, pa kad me rodila ona je poludela i bila stvar-biljka.
Moram da priznam da mi je lakše od kada imam svoju decu, ali kao dete...
Mnoge ljude znam koji misle da su greška na ovome svetu.Mislila sam da sam i ja ta ista greška.Neko je imao PPS jer je hteo mene i nikad nije mogao da se oporavi i nikada me nije zagrlio, posavetovao, pomazio, kupio nešto.
Sad sam zrela ženica i nije mi teško, naučio me život da stojim na nogama i kad mi se tlo ljulja.

Upravo zbog poslednjeg citata iz mog posta, mislim da Jelena je ispunila sebi zadnju želju, a to je da ima dete koje će neko drugi odgajati, vaspitavati i koje već ima svoj žiro račun za finansijku pomoć.
A majčin topao zagrljaj nikada neće osetiti i tu će biti hendikepiran.

Eh, enigma, i ja sam dugo mislila da sam rodjena greškom. Ja sam imala oba roditelja, ali su oboje bili vrlo suzdržani kada je u pitanju iskazivanje osjećaja i bili su uvijek zauzeti poslom. Poslije su mojoj majci posumnjali na rak, pa je godinama živjela opsjednuta svojim zdravljem i strahom od onog što bi moglo biti. Malo je savršenih roditelja i sretne djece obasute ljubavi. Možda će mali Nikola biti više obasut ljubavlju od strane oca i baka i deda od mnogih koji imaju oba roditelja.

Ja sam dobar dio djetinjstva prozivjela bez majke i to ne bih pozeljela nikom, a najmanje svom djetetu. Ako mogu da biram, kao sto je Jelena mogla, onda ga necu radjati, ali ni stvarati kad vec postoji VELIKA mogucnost da necu biti uz njega. Vjerujem da ce i mimo njega biti jos puno djece, koja ce imati srecu da budu odgajana od strane oba roditelja.

Glupo mi je porediti zene koje umiru na porodjaju ili koje su bile trudne, pa saznale da su tesko bolesne sa ovim primjerom. Te zene su zasluzile da se zovu hrabrima.

I to ne bi trebalo niko da preispituje.

Ne vidim da je iko osuđuje, bar ovde na Zidu. Naprotiv, Ona je ispunila sebi želju da se ostvari kao majka.Nažalost samo mesec dana je bila živa, al fala Gospodu Bogu, dete ima oca, kao i širu familiju i ono će da odraste.
Kako će se boriti kroz život, to će samo ono znati, a ja mu želim od srca sve najbolje.

Preispitivanje...pa tema je otvorena i mi pišemo onako kako mislimo i nije to nikakvo mešanje u ničiji život, već svako od nas iz svog nekog ugla posmatra dete i pokojnu Jelenu,a ne da nekoga povredimo.
Ovo je specifična situacija, Ona je imala tumor na mozgu i nije poslušala lekare, već je rodila dete.Tako je žrtvovala svoj život.
Sasvim nešto je drugo biti nežnog zdravlja, boriti se sa svojim zdr stanjem, znati da se sa tim zdr stanjem može živeti i posle rođenja deteta.

p.s. odvratan osećaj imam, jer sam negde pročitala da su ljudi skotovi, Ne mislim da je iko skot ovde, a možda sam ja nesvesno povredila nekoga iznošenjem svog mišljenja.
I evo sad se izvinjavam za svako moje slovo, koje je povredilo nekoga.

Ne postoji više što možemo dobiti od bilo koga, setite se, bre ljudi, svojih majki, zamislite da niste iz bilo kog razloga mogli da osetite nikada zrake sunca na licu, poljubac voljene osobe, zagrljaj prijatelja...ko vam je to sve omogućio, darovao?! I da nije tu veći deo vašeg života ili skoro ceo život, zar bi mogli da budete skotovi da je osudite zbog bilo čega, što nije videla vaše prve korake, niste mogli da se šćućurite uz nju kad grmi, nije bila tu jer je mrtva. Ako je mrtva za vas, i vi ste mrtvi jer ne kapirate da živi kroz vas i UVEK je tu, uvek je tu njena ljubav, živi kroz vas.

Po običaju, moj post i ono šta sam napisala je izvučeno iz konteksta i to je razlog zašto sam se povukla iz diskusije. Gore sam citirala deo mog posta koji sam sačuvala i vidi se jasno da nikog ovde niti bilo gde nisam nazvala skotom, nego samo pokušala pitanjem (više retorskim) da odgovorim na ne znam više čiju ideju da će mali Nikola kad poraste da osudi svoju majku ili da oseća krivicu pa iz toga uvek ide i osuda onoga koji ga je stavio u tu poziciju.
Ova žena nije imala šanse da preživi sa tumorom na mozgu još dugo, eto malo više sam se informisala o slučaju pa znam, dakle nije žrtvovala svoj život. I nije želela da "vidi" kako je to biti majka nego je želela da bude majka, da podari novi život. Čak je i to bilo rizično. I ne, ne bi dugo živela i pored najbolje terapije. Hrabra ili sebična kako god želite, da sam na njenom mestu uradila bih isto.
Ne želim dalje da nastavljam diskusiju iako imam šta da kažem. Nadam se da i nešto iz ovog neće biti izvučeno iz konteksta.

enigma, i ja sam komentarisala isto pa je mnogo toga izvučeno iz konteksta i nazvano glupim, zato se klonim ovakvih (već viđenih) diskusija jer za mene Zid nije takvo mesto. (Nisam uvređena, daleko od toga.) To je moje samo mišljenje.
Ne treba da se izvinjavaš, nisi nikoga uvredila.

Da dodam: ako nije mogla još dugo da živi, onda je podržavam. Uostalom, to je nešto najlepše što je svom mužu mogla da ostavi iza sebe. A to kako će mali Nikola živeti, ostaje tek da se vidi. Ne mislim da će osuđivati svoju majku. Kad se upozna sa okolnostima u kojima je odlučila da ga rodi, mislim da će imati lepo mišljenje o njoj.

Ima ljudi koji je osuđuju. Nigde nisam napisao da je to ovde na Zidu. (mada, i ovde ima određenih primera osude.) Kažem, to je njena odluka. Diskutovati, da. Osuđivati, ne.

Ne vidim sto se uzrujavate . Pa ne moraju svi isto misliti. Vazno je samo da rasprava o razlicitostima bude na visokom kulturnom nivou, bez vrijedjanja.

Tako je. Ova tema je i otvorena da bi se diskutovalo, ne vrijedjalo i ne samo klimalo glavom.

Ova žena nije imala šanse da preživi sa tumorom na mozgu još dugo, eto malo više sam se informisala o slučaju pa znam, dakle nije žrtvovala svoj život. I nije želela da "vidi" kako je to biti majka nego je želela da bude majka, da podari novi život.

Nije zrtvovala svoj zivot, zasto je onda hrabra? Ispunjavala je svoj san, ali bez hrabrosti...

ThePoet ::Da dodam: ako nije mogla još dugo da živi, onda je podržavam. Uostalom, to je nešto najlepše što je svom mužu mogla da ostavi iza sebe. A to kako će mali Nikola živeti, ostaje tek da se vidi. Ne mislim da će osuđivati svoju majku. Kad se upozna sa okolnostima u kojima je odlučila da ga rodi, mislim da će imati lepo mišljenje o njoj.

Ima ljudi koji je osuđuju. Nigde nisam napisao da je to ovde na Zidu. (mada, i ovde ima određenih primera osude.) Kažem, to je njena odluka. Diskutovati, da. Osuđivati, ne.

Niko nije ni rekao da dijete nece imati lijepo misljenje o njoj, ja sam se samo pitala kako ce se to dijete jednog dana osjecati. Djetinjstvo bez majke, sa pritiskom "hrabra majka" - ucinila je sve za tebe. Ne bih mu bila u kozi.

Da je moja prijateljica u pitanju, naravno podrzala bih je, ali je ne bih nazivala hrabrom, dizala u zvijezde zbog te odluke. O bolesnima i mrtvima sve najbolje, ali ne treba pretjerivati.

E ne bih je ni ja dizao u zvezde. Mislim da je donekle hrabra, već sam pisao. Ne verujem da će dete toliko gnjaviti s pričom ‚‚hrabra majka". Bar se nadam da neće.

Ja, iskreno, nemam ovde više šta da kažem. Poštujem njenu odluku, mislim da bih i ja podržao prijateljicu i to je to.

ces@ric@ ::Da li je po vama ovo hrabrost ili u neku ruku sebičnost?

To je ista dilema kao da li je samoubistvo hrabrost ili kukavičluk. Hrabrost i ludost ne treba mešati. Sa druge strane, samoubica svoje probleme ostavlja drugima. I još ih je uvećao. Da li je još neko čuo da je neki samoubica unapred sebi platio sahranu? Tako je i sa ovom situacijom. Kome je ostavila dete? Ko će da mu pere usrano dupe? Ko će da ga hrani i da zaradi za njega? Neko drugi. Hrabriji je taj otac nego ona.

ces@ric@ ::Šta mislite kako će biti tom djetetu kad poraste i sazna za sve ovo?

Ako i svakom detetu koje je odraslo bez majke.

ces@ric@ ::Da vam se prijateljica nađe u ovoj situaciji, teško je bolesna, ali želi dijete, šta biste joj savjetovali?

Da se mane ćorava posla.

ces@ric@ ::A na mjestu Jeleninog supruga?

Savetovao bih joj da osigura život na što veći iznos u moju korist pa neka radi šta hoće.

E, moj male, ti mislis da osiguravajuca drustva obecavaju da isplate velike pare onima koji su vec tesko bolesni? Ma jok, nece oni da isplacuju ni onima koji su im dugo uplacivali, pa se tek onda razbolili. Da oni tako placaju brzo bi bankrotirali.

Datum posta: 21. nov 2012 - 23:40

Iskreno, ne mogu da verujem šta čitam u komentarima.
Prvo, ovo joj je bila poslednja šansa da rodi dete koje je želela, i nije mogla da se prvo posveti ozdravljenju jer su joj dani i pored terapija bili odbrojani. Bila je svesna toga. Drugo, niko na ovom svetu nema prava da osudi tu ženu niti bilo koju koja iz ljubavi i želje da donese novi život na ovaj svet,tako da mi je muka o pričama kako je pomalo, malo više ili koliko god sebična jer će dete neminovno ostati bez majke. Pogotovo sam šokirana komentarima , ugl na drugim sajtovima, mada i ovde (bez uvrede,samo moje mišljenje), žena koje su zdrave rodile svoju decu i imale su sreću da postanu i budu majke , kako ste vi to lepo , ali po mom mišljenju jako loše razdvojili. Pa svakog dana žene umiru na porođaju ili kad je dete malo i da, kapiram sledeću repliku da to nije njihov izbor nego desilo se. Često čujem , majka nije ona koja je rodila nego ona koja je odgajila dete, Da tako je. Ovo je međutim jedan vrlo specifičan slučaj, i verovali ili ne, ja znam za više takvih sučajeva u svetu odavno, čak i "drastičnijih", kada je npr. majka mogla da bira između života deteta ili svog. Onda pitanje, ako je ta neka mogla da abortira TO dete, ozdravi i nastavi svoj život, rodi drugo dete, zašto je ipak odlučila da poslednje mesece svog života provede vezana za aparate, kao humani inkubator samo da bi se baš TO dete rodilo i bilo živo i zdravo. (ovo je drugi slučaj)


1.Da li je po vama ovo hrabrost ili u neku ruku sebičnost?
Više od hrabrosti. Dete je dar od Boga i Božji blagoslov ovoj ženi, i hvala Njemu što je sve proteklo dobro i mali Nikola rođen živ i zdrav, moglo je da se iskomplikuje u svakom momentu.
2.Šta mislite kako će biti tom djetetu kad poraste i sazna za sve ovo?
To nije na nama da razmišljamo niti da se bavimo time, pogotovo NE da sudimo i pretpostavljamo moguće ishode. Ali mislim da je u dobrim rukama, sa dobrim ljudima, i kroz Božju promisao došao na ovaj svet, majka mu je dala život samim tim utkala neverovatnu ljubav u njega. Ne postoji više što možemo dobiti od bilo koga, setite se, bre ljudi, svojih majki, zamislite da niste iz bilo kog razloga mogli da osetite nikada zrake sunca na licu, poljubac voljene osobe, zagrljaj prijatelja...ko vam je to sve omogućio, darovao?! I da nije tu veći deo vašeg života ili skoro ceo život, zar bi mogli da budete skotovi da je osudite zbog bilo čega, što nije videla vaše prve korake, niste mogli da se šćućurite uz nju kad grmi, nije bila tu jer je mrtva. Ako je mrtva za vas, i vi ste mrtvi jer ne kapirate da živi kroz vas i UVEK je tu, uvek je tu njena ljubav, živi kroz vas.
"Osećaj krivice koji će Nikola možda imati.." ne želim ni da komentarišem, niko ne može da bira da li će da se rodi ili ne, i kako, i zašto i mnogo toga zaista ne možemo birati, zato ne vidim razlog da se već sad pravi takva pretpostavka ili bilo koja druga, to niko ne može niti treba da pravi, a po mom mišljenju to mnogo govori o njemu samom.
3.Da vam se prijateljica nađe u ovoj situaciji, teško je bolesna, ali želi dijete, šta biste joj savjetovali?
Da učini onako kako ona želi i oseća. To je sve šta bih joj rekla i poželela svu sreću ovog sveta.
4.A na mjestu Jeleninog supruga?
Ovo pitanje baš ne razumem u potpunosti. Ako misliš da li bih da sam na mestu njenog supruga bila uz nju i poštovala njenu želju znajući da će vrlo brzo umreti nakon rođenja deteta, odgovor je DA.
Ljubav je čarobna, i najjača sila koja ruši sve prepreke, pokorava i uništava svako zlo, i ne kapiram kada će ljudi da shvate da ostaje dugo iza nas kad napustimo ovaj svet u svakom životu koji smo dotakli ili stvorili.

Live and let live.
Love and let love.

Toliko. Odjavljujem se sa teme.

Iako sam moderator ja sam i član ovog foruma i nemam prava da brišem svoje postove onako kako želim jer tu mogućnost nemaju članovi. Ovo je bila moja gruba greška kršenja pravila Zida i ja se svima najiskrenije izvinjavam, nemam opravdanja i neće se ponoviti. Post sam vratila iz razloga da bi tema od početka imala kontinuitet. Posebno se izvinjavam postavljaču teme, cesarici.

Maja ::Ova žena nije imala šanse da preživi sa tumorom na mozgu još dugo, eto malo više sam se informisala o slučaju pa znam, dakle nije žrtvovala svoj život. I nije želela da "vidi" kako je to biti majka nego je želela da bude majka, da podari novi život.

Ovo je bio moj odgovor enigmi i drugima koji su mislili da je ova žena imala i sa terapijom mogućnost da nastavi svoj život, ja sam tako razumela njihove postove. Pokušaću da razjasnim.
Želela sam da kažem da ona nije žrtvovala svoj život u smislu da je imala šansu da se izleči ali je odlučila ipak da rodi dete znajući da je to vodi u smrt.
Međutim, po mom skromnom mišljenju, itekako se žrtvovala jer je tako želela , tj. odbila je terapiju i to neko kratko vreme kvalitetnijeg života koje bi dobila poslednjom turom citostatika, i odlučila da za vreme koje joj je ostalo podari ovom svetu novi život,malog Nikolu. Jeste rekla da je želela da postane majka, tačnije pogledala sam snimak nakon porođaja i njenu izjavu rekla je "osetila sam da treba da imam svoje dete". Po mom mišljenju to nije nikakav hir, nego prosto želja jedne žene da se ostvari kao majka kao što takvu želju i osećaj imaju i druge žene. Naravno da je njena situacija bila specifična jer je u startu znala da će dete ostati vrlo brzo bez nje, ali je isto tako znala da ga ne ostavlja na ulici nego svom suprugu i porodici. Imala je pravo na to kao i svaka druga žena, da ostvari svoju želju , san kako god želite to nazvati da rodi svoje dete. Naravno svako od nas može taj postupak kvalifikovati kako on/ona vidi, da je sebično, hrabro, ili nešto treće.
Gde je ta njena hrabrost? Opet, samo moje mišljenje, dok je nosila dete devet meseci rak se širio, neminovno, ne mogu ni da zamislim kako izgleda biti u takvim mukama,sa jakim bolovima.. i izdržati svo to vreme. "Živela" je još nekih mesec dana posle porođaja, reč sam stavila pod navodnike jer to je bilo sve samo ne život kakav imaju zdrave žene nakon porođaja.

Ovde ću završiti svoje učešće na ovoj temi, samo bih molila da se moje reči ne vade iz konteksta. U ovom slučaju je moja greška što nisam citirala enigmin post, bilo bi jasnije.

Na kraju samo..

ces@ric@ ::Ova tema je i otvorena da bi se diskutovalo, ne vrijedjalo i ne samo klimalo glavom.

Apsolutno se slažem.

Jedino sto je meni sporno u svemu ovome je sto mislim da ce njenom suprugu biti veoma tesko da sam odgaja to dijete. Tesko je i kada su oba roditelja ziva kada su djeca mala, a ne mogu ni da zamislim kako ce biti tesko samom ocu. Muskarci su tradicionalno ipak malo manje verzirani i oko kuvanja i oko bilo kakvih kucnih poslova, pa i brige o djeci. On vjerovatno radi, pa mi je vrlo tesko zamisliti kako ce uskladiti posao sa brigom o bebi. A sudeci po tome sto je dat broj ziro racuna za uplate, nije ni finansijski stao nesto previse dobro, pa da moze priustiti da plati pomoc.

Zaista mu zelim sve najbolje i sto vise pomoci od porodice, jer mislim da ce mu to zaista trebati.