Hleba i igara

Ne dozvoljavamo "mi" nego velika većina naroda. Mi koji vidimo šta se dešava, nemoćni smo da nešto uradimo jer je narod u osnovi jako glup i nepismen (po modernim merilima, nije pismen onaj koji zna da se potpiše nego onaj ko zna da koristi i koristi internet ko je u životu pročitao bar jednu knjigu a da to nije morao). Da nije tačno to što sam napisao ne bi nas jahao Milošević tolike godine i upropašćavao i sada to isto čine drugi. Setite se samo fraze koju je Milošević koristio na RTS kada je hteo da sugeriše narodu da on radi ispravno: "... a što je jasno svakom poštenom i dobronamernom građaninu...."
Da je državi stalo da narod razmišlja, zabranili bi turske, španske i indijanske serije na svim ozbiljnim televizijama.
Jako je indikativan i način skretanja pažnje koji vlasti čine već godinama. Naprave neku beznačajnu aferu i o njoj pišu i pričaju mesecima a ovamo kamioni prolaze. Setite se onog šampanjca na stadionu. 3 meseca su pričali o tome. Te krivi su, te nisu, te pokrenuće se istraga, te platiće kaznu.... Tadić se smeškao ne zato što je dobronameran nego jer nas za'ebava.
I džabe se nas šačica odbranili od navale nevažnih informacija i džaba došli do onoga što je stvarno bitno kada ne znamo šta bismo sa tim učinili.

Jaoj Malac spominješ Miloševića, umro pre sto godina Dobro je da nisi spomenuo Tita

Sada šta nam rade mediji, to je važno.

Skoro sam gledala Ćirilicu, Razmišljala sam da postavim video negde ovde, da vidite kakvi su nam urednici medija (mislim na štampu)
Pa ono je sramota

Televizija, pa ta ista televizija i neki novinari nisu radili svoj posao časno, već su manipulisali narodom oduvek i iznosili laži i sve to u službi države
Evo i sada.
Ja se ne sećam kad sam pogledala neki edukativni program za decu ili za nas. Već same limunade ili prepucavanje.
Sa iznošenjem nekih afera, gde se narod kao šokira, maskiraju pravu sliku.

( da ne omašim temu )

Zašto dozvoljavamo da nam se tako lako zamažu oči?

Nažalost ne znam.Meni ne zamažu, ali većini da.Sad da kažem da je narod glup ili nepisemen, ne mislim to. Više mislim da smo postali roboti i što nam se servira mi prihvatamo..nažalost!

Da li mislite da je danas veoma jednostavno manipulisati društvom kroz medije? Imate li neki konkretan primer za to?

Mislim da mediji lako manipulišu narodom. Iznesu neku aferu i to vrte u krug, a ne bave se problemom nezaposlenosti, diskriminacije, obrazovanjem.
Sad se bave nekim tajkunima i to se vrti po štampanim medijima, a nema ni jednog slova o nezaposlenosti,zamrloj poloprivredi-privredi, diskriminacije u društvu.
Dečijih emisija skoro da nema, tako da nam deca (mala deca) znaju ko je lopov u državi

Da li iko od nas pokušava tome da se odupre i na koji način?

Samo onaj ko ne gleda i ne čita te gluposti, on je uspeo da se odupre i sačuva sebe, jer ovo mu sigurno ne treba da zna.
Konkretno neku javnu ličnost da sam videla na tv-u ili negde pročitala da se suprostavlja, ne nisam, već svi isto "trube".

Danas postoji milion načina da se ljudima skrene pažnja sa stvarno bitnih stvari. Još je lakše što se se to odigrava već generacijama unazad, pa zaglupljena masa naroda ne ume ni da razlikuje bitno od nebitnog, čak i kad se to naglasi.

Bukvalno je kao u naslovu - neka narod ima da jede (ali čisto toliko da preživi) i neka se veseli i u nevolji (tj. neka zaboravi na nju).

Nemoguće je odupreti se na pravi način. Jednostavno smo tu gde smo i nema mrdanja. Na vrhu su mediokiteti koji su uspeli da doktoriraju ‚‚Opštu lažariju'', ‚‚Dvoličnost 1, 2 i 3'' i ‚‚Praktičnu gramzivost''. Može se napraviti privid odupiranja. Npr. isključiti se iz svih stvari i ne dopustiti bar da idemo u pogrešnom pravcu i da verujemo pogrešnima. Ne gutati pilule za odvlačenje paženje i živeti svoj život što bolje možemo. Ali da li je zatvaranje očiju potpuna odbrana? Nije. Jer kad-tad nas stigne ono od čega smo se branili - praktičan život nameće nam susret sa tim stvarima. Da li je ‚‚suprotstavljanje'' u pravom smislu te reči prava odbrana? Jeste, ali samo na ideološkom planu. Pokušaji revolucija nisu baš urodili plodom, jer čim su revolucionari udahnuli vazdu svrgutih, osetili su istu žeđ istih tih svrgnutih koji se nisu mogli napojiti. I opet se krug zatvara i opet sve po starom. Sve iza kulisa, pod prividom otvorenosti u javnosti.

Jedini donekle dobar način je da se ne zanimamo za ono što nas može iznervirati i uznemiriti, a što ne možemo promeniti. Nema smisla biti upućen u takve stvari. Baviti se samo onim što je usko vezano za nas, saznavati o pojedninim stvarima tek kad treba da se suočimo sa njima. Biti koncentrisan samo na sopstvena interesovanja i na oblasti koje nas zanimaju i u kojima možemo učestvovati, na koje možemo delovati. Ostale besposlice jednostavno zanemariti, jer niti donose dobra, niti prikazuju pravo stanje stvari, niti ističu ono što je stvarno bitno. Bitno se samo naslućuje, iznosi pojedinačno i suvoparno, u kratkim crtama, a po pitanju toga ne čini se ništa.