Stavovi drugih...

Nije mi tesko da prihvatim misljenje drugog, ali to ne znaci da cu zbog tudjeg misljenja napustiti svoje. Ukoliko uvidim da nisam u pravu, recimo ako je rasprava u pitanju, ja se izvinim i smatram da je to dovoljno i onda lepo naucim da ne ponavljam svoju gresku. Ne vidim zasto bi se na tom putu ljudi svadjali i raspravljali, mada i to se donekle desava kada je druga strana drska.
Svoje misljenje precutim, po pitanju nekoga, kada vidim da bi moje reci mogle da ga povrede ili nesto slicno, sve zavisi od situacije u kojoj se neko nadje...

Pa za ovo drugo bi trebalo razmisliti malo i sta za nas znaci rec stav. To bi trebalo da bude zavrseno razmisljanje o necemu i moj ( odnosno neciji ) konacni sud. Ali zavrseno razmisljanje u nekom trenutku, ako vas neko, na neki nacin podstakne da razmisljate o tome ponovo i pokaze vam neke nove "horizonte", to ne znaci da vi ne bi trebalo da menjate svoje misljenje. Stavovi se menjaju. Prerastaju iz jednog u drugo. Ne vidim zasto to nekome predstavlja problem, koji mu povredjuje karakter, odnosno licnost. Izmedju ostalog, neki stavovi se menjaju i nasim sazrevanjem i usavrsavanjem, zavisno od teme o kojoj je rec.
Mada to je samo moje misljenje. Ukoliko neko ne zeli da menja svoje stavove, mozda to cini njegovu licnost, onakvom kakva jeste i prosto nije navikao na takve promene i neka pomeranja bi ga poremetila. Sve zavisi i od naseg karaktera tj. temperamenta, nasih crta licnosti i iskustava...

Zavisi o kakvim stavovima se radi... Ako je u pitanju nešto o čemu znam dosta niko me ne može razuveriti... Tako mi niko ne može reći da Andrića čitaju samo zato što je Nobelovac. To mogu reći samo oni koji ga nisu čitali... Tj. oni koji ga nisu čitali kako treba...

Mogu da promenim svoj stav ako neko ima argumente koji su vredni pažnje. Ako nema, obično ne ulazim u raspravu i držim se po strani jer ne vredi trošiti reči na one koji ni sami ne znaju o čemu pričaju.

Still_dreaming ::Zašto je nekad toliko teško prihvatiti mišljenje drugog?

Zato sto su povremeno odredjena misljenja prica radi price, plod neobavestenosti, zatucanosti... Postoji mnostvo primera.

Still_dreaming ::Možete li da popustite nekad i ostavite svoja uverenja po strani ili terate po svom iako vam kroz priču sve više odgovara stav onog sa kim ste se do malopre raspravljali?

Povremeno popustim, a povremeno nastavim da se igram (nasty me, ljudi se povremeno preterano lako iznerviraju : )

Still_dreaming ::Da li nekad prećutite svoje mišljenje?

Desava se, bolje spreciti nego leciti.

Still_dreaming ::Da li vam se desilo da u razgovoru sa nekim sasvim promenite svoje stavove po pitanju nečega?

Zavisi o cemu se radi. Neki stavovi ne mogu tako lako da se promene.

Still_dreaming ::Zašto je nekad toliko teško prihvatiti mišljenje drugog? Možete li da popustite nekad i ostavite svoja uverenja po strani ili terate po svom iako vam kroz priču sve više odgovara stav onog sa kim ste se do malopre raspravljali? Da li nekad prećutite svoje mišljenje?

Da li vam se desilo da u razgovoru sa nekim sasvim promenite svoje stavove po pitanju nečega?

Pa tesko je zato sto sigurno imam razlog da mislim to sto mislim...Nije tek onako...
Ali ja gotovo uvijek popustim.Kazem sta mislim pa ako je nekome do svadje, neka je, ja nemam zivaca da se svadjam sa nekim za cije me misljenje ionako nije briga.Saslusacu, dozvoliti da kaze sve sto ima, i misliti isto sto i prije rasprave.I uraditi isto sto sam planirala,bez obzira na to.
Nije se desilo da potpuno promijenim stav, mozda da se zamislim...Ali naravno, nije me nemoguce ubijediti, ako neko zna sta prica... :

U raspravi kad znam da sam u pravu ne popustam, a kada znam da nisam prihvatim misljenje naravno ako je ta osoba moj prijatelj pravi, a ako nije ja furam i dalje po mom!!

Still_dreaming ::Zašto je nekad toliko teško prihvatiti mišljenje drugog? Možete li da popustite nekad i ostavite svoja uverenja po strani ili terate po svom iako vam kroz priču sve više odgovara stav onog sa kim ste se do malopre raspravljali? Da li nekad prećutite svoje mišljenje?

Da li vam se desilo da u razgovoru sa nekim sasvim promenite svoje stavove po pitanju nečega?

Ako ste uvjereni da ste u pravu ili imate veoma jake emocije u vezi sa necim, moze biti veoma tesko da prihvatite argumente neke druge osobe koji su razliciti od vaseg misljenja. Ja nekada svakako popustim, bilo sto moram, bilo sto zelim nekome drugom da ugodim, mada moram reci da sam se isto tako znala i kajati zbog toga i nekada se divim onima koji insistiraju na svojim zeljama i stavovima. Znam i precutati svoje misljenje, ako je rijec o nekim privatnim stvarima koje se po meni nikoga ne ticu osim mene same.

Desavalo mi se i da u razgovoru sasvim promijenim svoje stavove po pitanju necega, bilo sto sam shvatila da su argumenti druge osobe bili bolji od mojih, bilo sto sam imala emotivnu reakciju na necije drugo ponasanje i u revoltu odlucila da okrenem svoj stav za 180 stepeni.

Na osnovu iskustva, koje nije merilo pravilnog stava...ja svaciji stav uvazavam, ne namecem svoj,ne zato sto ne mislim da nisam u pravu, vec samo zato, sto mislim da nemam pravo da 'napadam icije misljenje'..Ako neko pokusava da moje misljene promeni, i ako uvidim da sam imala pogresno misljenje, onda prihvatam taj stav, i nema sukoba.
Mnogo toga sam od klinaca naucila,,,konkretno od moje dece ...onda citajuci Vas...i, 'pecam' sebe kako menjam misljenje...samo zato sto sam rodjena u proslom veku (kako to tuzno zvuci, ja sam zaista rodjena jos u proslom veku )
Do skoro sam imala stav da je skoromnost vrlina...Danima sam sa decom pricala, i promenila sam stav.I. ima jos mnogo stavova koje sam promenila...
Ali zato stav svoj o pravilnom odnosu sa klincima, i o slusanju dece necu nikada promeniti.Niti moze neko da mi nametne drugaciji stav...jer ako ista znam, i sigurna sam u to, to je vaspitavanje, i slusanje dece.

Stavove... teško. Ali ako mi se sviđa način razmišlajnja te osobe, zašto da ne.
Ne bih mogao sada da se setim nekog primera, budan sam celu noć.