Nametnuto i Željeno

Ne bih se složio da se Nametnuto ne može odbaciti. Mi moramo biti svesni onoga što smo postali samim rođenjem, tu gde smo. Ali, svaki čovek bi trebalo da se razvija onako kako želi i da ide u pravcu svojih ciljeva i želja, a ne onoga što bi drugi želeli da on bude.

Želje su naši pokretači. Dok god imamo želja, imaćemo i ambicije i moći ćemo da stremimo ka nečemu. Nametnuto često ume da uguši Željeno, a ipak treba stremiti tome da Željeno uguši Nametnuto. Kad se kod nekoga ova dva pojma poklope, taj čovek se može smatrati srećnim, mada ja ne znam mnogo takvih ljudi. Nametnuto skoro uvek negira Željeno i obratno.

Ja uvek glasam za Željeno. Gušeći želje, gubi se naš pravi identitet, a niko ne može biti srećan kao neko ko ne želi da bude.

Međutim, uvek se može praviti kompromis. Mogu se uskladiti Nametnuto i Željeno, ako se čovek potrudi. Ipak za to treba uložiti veliki napor. Meni je svašta u životu bili nametano, ali sam se sad izborio da radim onako kako želim i kako osećam. Još uvek imam veze s onim nametnutim, ali sam uspeo na neki način da negujem nametnuto tako da mi ne smeta da pratim svoje želje.

Uvek se možemo odreći onoga što nismo birali, a da nam ne bude teško, ali kolika je samo snaga volje potrebna da bismo se odrekli onoga što želimo? Podrazumeva se, naravno, da imamo realne i ostvarive želje. Ne mogu ja sada želeti nešto što zbog nametnutog finansijskog stanja ne mogu da priuštim, ali ono sa čime raspolažem, uvek raspoređujem tako da ono što želim dolazi na prvom mestu.

Ako se nešto kosi u osnovi s nečim, onda postojanje jednog podrazumeva odsustvo drugog. Da bi nešto bilo belo, crnog ne sme da ima. Tako je i u ovom slučaju. Ako se Željeno potpuno kosi s Nametnutim, nema tu kompromisa, jedno se mora odabrati. Uvek odaberite ono što želite.