Čime su vas plašili kad ste bili mali?

Ono čega se ja sećam, a to je najpre babaproga, koju sam ja zamišljala kao neku avet sa kandžama i koja nois džak i skuplja decu u taj džak.
Kad sam shvatila da nema te babaroge, onda su me plašili nekim Svetom, koji je spavao na drvetu. Taj Sveta je bio sesoki drvoseča, pa je svake jeseni kod mojih sekao drva, nisam smela da izađem napolje, jer ta gromada od čoveka koja ispušta neke strašne zvukove me užasno plašila.I ne samo mene, već sva deca su se plašila tog jadnog čoveka, koji je i danas živ.
Da...plašili su me i grmljavinom. Taj strah je pomalo ostao
Kad god je grmelo oni su nam pričali kako se Bog ljuti na decu i tako viče na nas i da moramo odmah u kuću.U kući smo bili mirni i čekali da prestane grmljavina.
Sraha bi iščezao, da nisam videla kako je čoveka ubio grom i kako su ga zakopavali da bi ga spasli.

Verovatno ima toga još, no ovo mi je ostalo urezano u sećanju.

Najvise bi me plasio mrak i neka cudna bezimena bica, plodovi moje maste, koja su vrebala u tom mraku. Mislim da sam tako zamisljala i babarogu - kao neku staricu koja krade djecu i odvlaci ih u mrak. Kasnije sam imala veliki strah od vampira. Znala sam da takva bica ne bi trebala da postoje, ali to nije umanjivalo moj strah. U slicnu kategoriju stavila bih zmije i sismise, koji takodje u meni izazivaju neizrecivi uzas.

.. arhineprijatelj br.3 .. zjajvuk .. ne znam tačno šta je to ni kako izgleda .. i nikad zaista povjerovala nisam u njegovo postojanje jer (s obzirom da ne postoji pa ga nikad vidjela ni opipala nisam) je uvijek bio apstraktan .. mada .. bilo je nešto zastrašujuće u vezi njega .. imajući u vidu da je brat bio prilično uvjerljiv dok je pričao neke strahote o tom zjajvuku ..

.. arhineprijatelj br. 2 .. čičak .. još se sjećam bratovih povika .. čičak čičak .. potom bi uslijedilo sumanuto okretanje oko sebe same da se pronađe mala napast .. pa bih se izbezumila i briznula u plač i strahotno jecanje kad bih ga uočila jer ga je bilo nemoguće odstraniti jer bi pri svakom pokušaju napadao svojim malim bodljicama i povređivao me .. tako da većinu vremena nije bilo ni neophodno zaljepiti mi čičak za odjeću već samo povikati čičak ..

.. arhineprijatelj br.1 .. pero .. naravno opet glavni krivac brat .. ganjao me je unaokolo sa mrtvim golubovima koje bi pronalazio i onda bi perje letjelo svuda unaokolo i valjda je sve u svemu to bilo toliko traumatično da sam se na kraju počela bojati perja .. što su ukućani iskoristili da me drže pod kontrolom .. na sve što nisu željeli da diram stavljali bi pero i nema šanse da bih tome prišla ni na dva metra .. kako sam odrastala shvatili su da bi to moglo predstavljati problem .. pa su se tetka i mama trudile prilikom svake posjete selu da me oslobode straha .. još se sjećam mame kako drži pile na dlanu i govori .. vidi mala pipa dobra pipa draga pipa neće tebe pipa .. a ja kako sam vidjela malo žuto čudovište kroz glavu bi krenule da mi prolaze scene slične onima sa zekom iz filma montipjtonovaca o potrazi za svetim gralom ..
https://www.youtube.com/watch?v=cCI18qAoKq4
.. no kako 'mala dobra draga pipa' nije zaskočila mamu i izmasakrirala je usudila sam se jecajući sa sve krokodilskim suzama prići i pomilovati pilence .. i gle čuda pipa je zaista bila mala dobra i draga .. nakon čega je uslijedilo nešto slično sceni iz filma 'despicable me' - it's so fluffy I'm gonna die ..
https://www.youtube.com/watch?v=hCEVTcL1bJ0

.. p.s.
.. inače .. brat nije toliki kreten .. uvijek me je vodio u neka istraživanja učio da igram fudbal pomago da se popnem na najvišu granu drveta i da pravim kojekakve smisalice i gluposti i svaki put kad bi negdje otišao i vratio se imao bi najzanimljivije priče na svijetu i ni jedne čarapice nisu toliko udobne koliko one koje mi je on kupio uvijek je umio da kupi savršene čarapice ..

.. p.s.2
.. čini mi se da me je sve to očeličilo .. i učinilo, pa ne da ne strepim i da me nije strah nego, da vjerujem ni strah ni ništa što povređuje nije toliko strahovito i pogubno ..

Ja sam oduvijek bila sama po sebi vrlo uplaseno dijete, pa me jos i plasiti necim nije stvarno bilo potrebe. Ne sjecam se da su me icim plasili, sem da ako ne budem dobra necu dobiti poklone od Deda Mraza

Mene su plašili batinama, ali ni to im nije pomagalo.

Mene nisu plašili batinama, čak ih nisam ni dobila ili ih se ne sećam.
No kod Tebe Malac ni batine nisu pomogle

Da, čitam da vampirima, nekoga su plašili.
Slušala sam priče kao dete o tim "vampirima" i užasno se plašila.Oni nisu nas plašilil ali su pričali u našem prisustvu o tim "vampirima" a ja radoznala i bukvalno upijala sve i još pitala, tako da i danas se plašim tih "vampira", posebno kad odem u Miloševac.Nema šanse da sama izađem napolje uveče iako nikada ništa nisam ni čula ni videla.

U najranijem detinjstvu sam se bojala sledećeg:

1. Ljudi koji su nosili brkove i bradu Bežala sam od njih koliko me noge nose. Doživljavala sam ih kao neka bića drugačija od nas, jer tako deluju spolja. Za mene je bajka o Deda Mrazu odmah splasnula jer sam rođena 1.1. i nema šta ko da me laže, bila sam bistro dete ali kasnije sam volela da slušam priče o tom čičici. Kako mi je taj strah nestao - ne znam.

2. Džakova - svih vrsta; od papirnate do končane vreće, ali je bitno da u njoj nečeg ima. Uvek me zanimalo šta je unutra. Tog straha su me oslobodili tako što me mama jednom prilikom spustila na džak brašna da sednem. Guza mi je napravila ulegnutak, ništa se nije dešavalo, niko me nije ujeo i ček mi je postalo prijatno. Od tad više nisam izbegavala džakove

3. Točkova - takođe svih vrsta. Kad god su me vozili kolicima isturila bih glavu i buljila u točak kao da će svakog trena da me pojede, automobilu nisam prilazila jer je opet imao to čudo na sebi, šta li ... Sve dok mi nisu kupili trotočkaš, mini dečiji bicikl

Otac je uvek govorio ''Bog će te kazniti''.To mu je bilo omiljeno,zastrašivao je mene i brata.Kad god bismo učinili nešto što njemu nije po volji,to bi rekao.Osećala bih grižu savesti i kajanje.
Danas ne verujem da Bog kažnjava.On nam je dao slobodu,moć da sami donosimo svoje odluke.Njemu je već unapred poznato u šta ćemo se mi razviti.Zašto onda ta nepotrebna priča o kazni i grehu?