Omiljeni zvuk

Moj omiljeni zvuk je zvuk vode koja vri za kafu.

Volim zvuk kiše koja dobuje o prozore, nekako me smiruje, mada nije dobar u danima kada treba da učim, jer mi nikako ne treba smirenost koja vodi pospanosti. Volim cvrkut ptica u noći. Kao da noć sama cvrkuće, jer se ptice ne mogu videti. Zamišljam ih kako negde u mraku na nekoj grani poskakuju i razgovaraju samo njima razumljivim govorom. Pade mi na pamet sad, a nikad ranije o tome nisam razmišljao - možda je to hazarski jezik. Volim zvuk pesme od Florence - Strangeness and Charm (sa početka pesme, pre reči) i često sam ga ‚‚čuo'' i u prirodi (doduše u ‚‚gradskoj prirodi'' u kojoj se valjda svi zvuci pomešaju, i stvore iluziju da je to taj zvuk) - to se desilo nekoliko puta (tako mi je zvonio telefon i više puta sam bio siguran da mi je zazvonio kad sam bio napolju, a nije zvonio), pa volim da kažem da je Florens uspela da uhvati taj zvuk.

Ali ipak se izdvaja zvuk nesvesnog tihog ‚‚mftanja'' (da ne kažem stenjanja) mog posebnog stvorenja prilikom nekog pokreta (skoro svakog), a obavezno prilikom ustajanja iz sedećeg ili ležećeg položaja.

Zvuk koji me smirije je žubor vode i cvrkut ptica i to ujutru.Nekako mi najlepša jutra kod svekrve, tamo pijem kafu napolju iz potočić i slušam razne ptiće
Zvuk koji me baš raduje i ispunjava je smeh.Kažu da moja Sandra ima neki "zarazan" smeh Često iz njene sobe se čuje taj smeh i smeh njenog društva.Tada i ja imam blagi osmeh i uvek prokomentarišem kako se lepo smeju.
No, bez razlike na Sandru, uvek me raduje smeh i uvek mi prija
Razneži me kad beba guče ili kad počinje da priča
Volim da slušam i kušu, ali ne ovde, jer je ovde ne čujem, već u kući, koja ima oluke
Kao i petlove koji kukuriču, ćurane koji "pućpuriću" (ili već ne znam šta)piliće koji pijuču
Mace kad mnjauču i tako se maze, kao i moju Mrvicu kad cvili i raduje se

No, pored svih navedenih zvukova, posle dečijeg smeha i bebinog gukanja, prija mi i kad Vilotić šapuće

Volim zvuk kise kad udara po prozoru
Volim zvuk pisanja po tastaturi na racunaru (pogotovo navece kad legnem, a neko jos kucka)
Volim zvuk ptica ujutro kad se probudim (znaci lijep je dan)

Ne volim kad macke mjaucu, od tog mi se digne svaka dlaka na glavi

Volim zvuk vozova.
Moj otac je bio željezničar, radio je u našoj željezničkoj stanici - prvoj u Vojvodini - i zadojio me tim zvukom putovanja, odlaska i povratka, zvukom kojim putuju sadašnjost i prošlost, danas i sutra, san i java. Jednolična, a ipak živahna melodija šina i točkova, podsećaju na tok samog života.

Volim zvuk talasa mora, rijeke ili potoka.

Zvuk talasa, žubor potoka, otvaranje flaše piva...

Pucketanje vatre.
Talasi.
Krckanje chipsa.
Otvaranje limenke koka-kole.

Volim žubor potoka, šum koji stvara jak ljetni pljusak, cvrčanje cvrčaka.
Volim zvuk svojih koraka, cvrkut ptica.
Volim nježno mjaukanje malih mačića.
Volim zvuk koji stvara more dok se talas povlači i vuče za sobom šljunak.
Volim zvuk ravnomjernog disanja svog supruga kad zaspe.

Volim pucketanje vatre i topljenje leda.
Vetar u umerenom fijuku.
Zrikavce.
Kad se kresne šibica.
Kišin i najmanji šum.
Ptice raznih vrsta.
Pucketanje gramofona.
Mrvljenje keksa.
Šaputanje.
Zvuk vozova.
Mjauk.
Zvuk bacanja kamenčića u vodu.
Razbijenog stakla.
Riku jelena.
Crkvena zvona.
Zveckanje novčića.
...

Parfem.. Otvaranje.. Klik.. Šuštanje.. Sudaranje i preplitanje kvarkova.. ..